Izvor: Politika, 26.Jan.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Scenski epilog Brejvikovog zločina
Dansko pozorište priprema monodramu zasnovanu na „Manifestu 2083”
Specijalno za „Politiku”
Oslo – Dok Anders Bering Brejvik, optužen za bombaški napad na sedište norveške vlade u Oslu i pokolj na ostrvu Utoja, kada je poginulo 77 ljudi, a na desetine ranjeno, čeka da sudski proces počne 16. aprila, njegov lik i (ne)delo dobiće i scenski epilog. Najveći zločin u posleratnoj istoriji Norveške uskoro će biti postavljen kao pozorišna monodrama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u jednom malom danskom pozorištu u Kopenhagenu.
Teroristički napad na norvešku administraciju 22. jula prošle godine, u kome je stradalo osmoro službenika, i masakr na ostrvu Utoja, gde je ubio 69 mahom pristalica podmlatka vladajuće Radničke partije, kao i obelodanjeni Brejvikov manifest, poslužili su kao inspiracija danskim umetnicima da na pozorišni repertoar postave komad o tragediji u Norveškoj koji će se zvati „Manifest 2083”.
Scenario pozorišne predstave, čija je premijera zakazana za 23. avgust, zapravo predstavlja Brejvikov scenario o teroru, njegove političke misli, ideologiju, pretočene u dokument na 1.500 stranica, nazvan „Manifest 2083 – Evropska deklaracija o nezavisnosti”.
U nekoj vrsti dnevnih zabeležaka, Brejvik je na engleskom jeziku detaljno opisao pripreme za bombašku akciju, egzekuciju na ostrvu Utoja kao i ideološke motive za zločin. U manifestu on naziva sebe vitezom templarom najvišeg reda i članom masonske lože, svetim ratnikom, žrtvenim mučenikom koji se godinama pripremao za rat i odbranu tradicionalne hrišćanske civilizacije od nasrtaja i najezde multikulturnog i višenacionalnog uređenja u svetu, multikulturalnog marksizma i islamizacije.
Projekat su zamislili reditelj i upravnik „Kafe-teatra” Kristijan Lolike i glumac Ulaf Hejgard, koji smatraju da se moraju analizirati, istražiti i rasvetliti ideje ubice baš zato da se zločin sličnih razmera ne bi ponovio.
„To što je Brejvik počinio, užasna je tragedija. Način na koji je izvršio zločin je okrutan. Međutim, ideje koje stoje u pozadini tog događaja, njegovog nedela, nisu jedinstvene. One su izraz jedne ideološke perspektive, političkog stanovišta i one se mogu ponovo dogoditi”, kaže Lolike upozoravajući da je „izvođenje Brejvika na daske koje život znače” zapravo pokušaj umetnika da tim činom spreče reprizu tragedije.
I Hejgard, koji će igrati Brejvika, objašnjava da „čovek mora da prodre u Brejvikove misli, ideje, uđe u njegov um kako bi se razumeo, a samim tim i sprečio neki novi zločin”.
„Dugo smo se lomili, bili u nedoumici da li da postavimo komad, odustajali. Reditelj i ja govorili smo više puta da to ne ide, da je to potresno, užasno, da nije dobro da se izvede u pozorištu. Nisam spreman i ne mogu da razumem šta se dogodilo na ostrvu Utoja. Ova predstava je jedan pokušaj da se tragedija razume, rasvetli, da se prodre u Brejvikove misli”, kaže Hejgard. „Ako to ovim komadom uspemo bar i u jednom miligramu, onda će predstava imati smisla, onda je ona odbranjiva a projekat konstruktivan.”
Na najavu dramatizacije Brejvikovog „manifesta o teroru” oštro su reagovali mnogi danski političari, nazivajući pozorišni projekat „neukusnim” i ukazujući na nedostatak poštovanja prema žrtvama. Na drugoj strani, norveška javnost i mediji na sve gledaju kao na kopanje po još svežim ranama.
„Taj gest, čin, toliko je uvredljiv za žrtve i njihove familije da čovek ostane bez reči. Predstava će biti posebno opterećenje, balast za preživele i rodbinu poginulih jer će teći paralelno sa sudskim procesom ubici Andersu Brejviku”, kaže Rajnar Ejkeland, jedan od članova udruženja „22. jul”, dodajući da nema boljeg načina za širenje opasnih Brejvikovih ideja od same predstave.
Per Bak Sorensen, otac jedne od 77 žrtava, tvrdi da danski umetnici pokušavaju da zarađuju na tuđoj tragediji i nesreći.
Norveški kulturni poslenici oštro su protestovali tvrdeći da danski umetnici nisu razumeli razmere nacionalne tragedije. Erik Ulfsbi, direktor Norveškog pozorišta u Oslu tvrdi da je cilj ubice bio da propagira svoje ideje, i to je uradio ubivši 77 ljudi.
„Brejvik sada privlači pažnju svojim manifestom i oni koji dramatizuju njegove ideje zapravo igraju onako kako Brejvik svira”, ogorčen je Ulfsbi.
Ovo nije prvi put da neko od umetnika „kopa po norveškim ranama”. Prošle jeseni, samo nekoliko meseci nakon zločina, Amerikanac Vitale Versače i Škotlanđanin Dejvid Grejg najavili su snimanje filma o pokolju na ostrvu Utoja.
Radovan Pavlović
objavljeno: 27.01.2012.
