Izvor: Politika, 09.Nov.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisak na Teheran
Francuski stručnjak tvrdi da Iran neće bit napadnut već da je samo stvorena atmosfera za uvođenje novih sankcija iranskom režimu
Izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), u kojem se izražava sumnja da Iran radi na razvoju nuklearnog oružja, proteklih dana raspalio je atmosferu u međunarodnom mnjenju namećući utisak da je samo pitanje dana kada će Izrael i zapadne vojne sile izvršiti preventivni napad na iranska nuklearna postrojenja. Međutim, međunarodni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stručnjaci tvrde da do napada neće doći već da je ova atmosfera napravljena samo kako bi svi glavni akteri u međunarodnoj politici bili privoljeni da podrže uvođenje novog seta sankcija režimu Mahmuda Ahmadinežada.
S druge strane, iranski predsednik je juče izjavio, kako prenose svetske agencije, da Iran neće uzmaći ni za dlaku od svog puta, odbacivši tvrdnje da se iranski nuklearni civilni program koristi za izgradnju nuklearnog arsenala. On je u govoru u gradu Šahr-e-Kordna na zapadu Irana rekao da Teheranu „ne treba atomska bomba”.
„Nećemo izgraditi dve bombe naspram vaših 20.000. Mi ćemo razviti nešto na šta ne možete da odgovorite kao što je etika, humanost, solidarnost i pravda”, poručio je Ahmadinežad zapadnim zemljama i ocenio da je izveštaj IAEA zasnovan na „nevažećim” informacijama iz Vašingtona.
Vlasti u Izraelu juče u bile znatno opreznije u izjavama o eventualnom preventivnom napadu na Iran, tako da je iz kabineta premijera Benjamina Netanijahua saopšteno da Izrael proučava izveštaj IAEA da Iran pravi atomsku bombu i da će odgovor tek uslediti. Ministri Netanijahuovog kabineta su se uzdržali daljih komentara, ističući da „Izrael čeka da vidi i proceni odgovor sveta, a ne da se učini kako ta zemlja predvodi međunarodnu zajednicu”.
„Približavamo se realnosti ravnoteže terora na Bliskom istoku i iranski raketni domet pokriva većinu evropskih glavnih gradova. Svako ko misli da je imun (na opasnost) greši”, rekao je predsedavajući parlamentarnog odbora za spoljnu politiku i bezbednost Šaul Mofaz, koji je bivši šef armije i ministar odbrane. „Vojna akcija bilo koje vrste, pogotovo od strane Izraela, poslednja je i najgora akcija u ovo vreme.”
Mofaz je istakao da se on zalaže za pojačanje sankcija kako bi se paralisala iranska ekonomija. I aktuelni ministar odbrane Ehud Barak se založio za sankcije prema Iranu, uključujući pomorsku blokadu i međunarodni embargo da se spreči izvoz nafte.
Međunarodni eksperti procenjuju da je upravo ovo cilj velike prašine koja se u međunarodnoj javnosti podigla oko izveštaja IAEA. Prema rečima Bruna Tetraisa, istraživača pariske Fondacija za strateška istraživanja i bivšeg savetnika francuskog Ministarstva odbrane, objavljivanje izveštaja IAEA i izraelski rat izjavama nije uvod u vojne napade.
On u izjavi za „EU Obzerver” ističe da postoje tri moguća scenarija za napad na Iran, od kojih prvi podrazumeva izraelski vazdušni napad na nuklearna postrojenja tako što bi u jednodnevnoj akciji avioni F-16s preletevši Saudijsku Arabiju naneli relativno male štete iranskim postrojenjima.
„Drugi scenario je veća kampanja bombardovanja koju bi predvodile SAD i koja bi trajala nekoliko dana, uključujući bombardere B-2 koji bi leteli iz SAD ili sa nosača aviona u Indijskom okeanu, ispaljujući rakete, ali i iskrcavajući specijalne jedinice da izvrše sabotaže”, kaže ovaj francuski ekspert. „Treća opcija je neprekidno američko bombardovanje s ciljem da mnogo šire osakati iransku vojnu infrastrukturu i prodrma osnove režima.”
Prema njegovoj oceni, države članice EU, poput Francuske i Velike Britanije, uključile bi se u akciju samo u slučaju ogromnog iranskog vojnog odgovora.
Međutim, prema oceni ovog eksperta, ništa od ovog se neće dogoditi jer su sve tri opcije gore od sankcija.
Rusija je juče izrazila gnev zbog objavljivanja izveštaja IAEA, ističući da Moskva neće podržati nove sankcije protiv Teherana. Moskva sumnja u mudrost odluke da se izveštaj učini javnim, navodeći da se time rizikuju šanse za obnovu razgovora između svetskih sila i Teherana za rešenje nuklearne krize diplomatskim putem.
„Rusija je duboko razočarana i zbunjena što je izveštaj pretvoren u izvor dodatnih tenzija o problemima u vezi sa iranskim nuklearnim programom”, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova. „Postoje oni koji idu logikom ’što je gore, to je bolje’ i mi ne možemo da podržimo destruktivnu logiku namernog ugrožavanja diplomatskog procesa.”
Kina je juče upozorila na mogućnost izbijanja nemira na Bliskom istoku i pozvala na mirno rešenje iranskog nuklearnog pitanja.
„Želim da naglasim da je izbegavanje novih nemira u bezbednosnom okruženju Bliskog istoka važno za region i međunarodnu zajednicu”, rekao je, kako prenosi Rojters, predstavnik kineskog ministarstva inostranih poslova Hong Lei, dodavši da „iranska strana treba da pokaže fleksibilnost i iskrenost i angažuje se u ozbiljnoj saradnji sa agencijom.”
Francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe rekao je juče da je njegova zemlja spremna da podrži sankcije „bez presedana do sada”, ukoliko Iran odbije da odgovori na nova pitanja o svom nuklearnom programu.
Hong Lei, pak, nije spominjao sankcije i ukazao je da Kina ne žuri da se problem vrati u Savet bezbednosti UN, rekavši samo da sve strane treba da urade više na promovisanju dijaloga i saradnje.
N. Radičević
objavljeno: 10.11.2011.
