Izvor: Blic, 05.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred Olimpijadu Peking pretvoren u tvrđavu
Samo par dana pred početak Olimpijade u Pekingu najmanje 16 kineskih policajaca je poginulo, a još toliko ranjeno u napadu na graničnu policijsku jedinicu u nemirnom severozapadnom autonomnom regionu Sinđiang, naseljenom pretežno muslimanima Ujgurima, što je najteži teroristički incident u Kini u poslednjih deset godina.
Dva napadača uletela su kamionom u policijsku stanicu u mestu Kašgar, bacili dve granate, a onda noževima nasrnuli na policajce. Kasnije su uhapšeni. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Regionalna služba bezbednosti sugerisala je ranije da Istočno-turkmenistanski islamski pokret planira terorističke napade između 1. i 8. avgusta, uoči Olimpijskih igara u Pekingu.
Avet terorizma nadvija se nad svaku Olimpijadu još od one u Minhenu 1972, kada je jedna palestinska grupa ubila 11 izraelskih sportista i trenera. Zato su kineski zvaničnici sada pretvorili Peking u džinovsku tvrđavu. Rakete zemlja-zemlja postavljene su oko stadiona „Ptičje gnezdo", a od petka 8. avgusta u 14 sati po lokalnom vremenu - šest sati pre početka ceremonije otvaranja - aerodromi oko Pekinga će biti praktično zatvoreni.
Policajci pretresaju na hiljade automobila i kamiona koji ulaze u grad. Čak su i civili angažovani da pomognu.
Tako rigorozne bezbednosne mere, kao i oštra ograničenja prilikom izdavanja viza, Kina objašnjava potrebom da se zaštite učesnici Igara od terorističkih pretnji, čija se priroda ne navodi.
Međutim, iza tih antiterorističkih motiva kriju se i drugi razlozi.
Zvanična parola Igara glasi „Jedan svet, jedan san". Ali to su i špijunske igre. Prema ocenama zapadnih analitičara, kineske službe bezbednosti vide u Olimpijadi „zlatni rudnik" za prikupljanje obaveštajnih podataka i komercijalnih tajni.
Kineska vlada je postavila desetine hiljada sigurnosnih kamera na banderama, u internet kafeima i po barovima. Kritičari kažu da te kamere mogu da se iskoriste ne samo za pronalaženje potencijalnih terorista nego i za progon onih koji se suprotstavljaju jednopartijskoj vladavini u zemlji.
Zapadne kompanije kao što su IBM, „Dženeral elektrik", „Hanivel" i „Junajtid teknolodžiz" dopremaju najsavremenije kompjuterske sisteme koji automatski analiziraju video-snimke sa hiljada kamera i upozoravaju kompjuterske operatere na potencijalne pretnje.
Udruženje industrijske bezbednosti, sindikalna organizacija bezbednosih organizacija širom sveta, saopštila je u prošlogodišnjoj studiji da je od 2001, kada je Peking dobio organizaciju Olimpijade, Kina potrošila čak 6,5 milijardi dolara na bezbednost samo u području Pekinga. Najveći deo izdataka otišao je na video-nadzor, koji neće biti demontiran ni posle Igara.
„Sistem nadzora koji su Kinezi instalirali za Olimpijadu, uključujući delove zapadne tehnologije, najsveobuhvatniji je i najsavremeniji sistem nadzora koji je do sada igde postavljen", istakao je Džejms Malvenon iz Centra za obaveštajna istraživanja i analizu u Vašingtonu, privatne grupacije koja obavlja strogo poverljive poslove za američku vladu.
Nezavisno od Olimpijade, Kina se sprema da ugradi video-nadzor u 600 velikih gradova, a u nekima od njih, od Šendžena na jugozapadu zemlje do Lase na Tibetu, radovi su daleko odmakli. Malvenon je istakao da instaliranje sveobuhvatnih sistema nadzora povećava opasnost da se zapadna oprema upotrebi za špijuniranje kineskih disidenata nakon što se učesnici nadmetanja vrate kućama.
Udvostručena budnost na Tibetu
Kina je najavila sveobuhvatnu bezbednosnu operaciju u Lasi da bi bila sigurna da antikineski nemiri neće izbiti u pretonici Tibeta za vreme Olimpjade u Pekingu. Tibetanske vlasti su zabranile godišnje odmore policiji i svim službama bezbednosti do 24. avgusta, kada se igre zvanično završavaju. Da bi postigla „apsolutnu bezbednost bez ijednog propusta", policija će udvostručiti broj straža na ključnim mestima - aerodromima, železničkim stanicama i graničnim prelazima, i tako ugušiti svaku potencijalnu antikinesku aktivnost. Prema zapadnim izvorima, na Tibetu je privremeno uklonjena iz budističkih hramova većina lama, koji su bili pokretačka snaga protesta u martu, kada su poginule 22 osobe.
Rekordno skupa Olimpijada
Ukupni troškovi Olimpijade od 22 milijardi dolara, što je triput više nego što je koštala Olimpijada u Atini, najveći su u istoriji Igara. Od toga je veliki deo otišao na mere obezbeđenja. Učesnike Olimpijade će čuvati preko 110.000 pripadnika snaga bezbednosti, od toga 34.000 vojnika. Oni će imati na raspolaganju 74 aviona, 47 helikoptera i 33 broda mornarice. Angažovano je još 100.000 odabranih dobrovoljaca, koji će pomagati stranim gostima Pekinga.
Kina: Sportisti i gledaoci bezbedni
Nekoliko dana uoči otvaranja Olimpijskih igara, kineske vlasti poručile su da će i sportisti i gledaoci biti potpuno bezbedni, uprkos napadu u kome je, u ponedeljak, u severozapadnoj provinciji Sinđang, ubijeno 16 policajaca. Kako prenosi BBC na srpskom, predstavnik Organizacionog komiteta u Pekingu rekao je da su vlasti spremne za svaku moguću pretnju borilištima, a isto uverenje izrazio je i Međunarodni olimpijski komitet.
Anketa: Kako svet vidi Kinu
BBC je uoči Olimpijskih igara u Pekingu anketirao žitelje Britanije, SAD, Južne Koreje, Brazila i Indije i pokazalo se da većina u tim zemljama ne strahuje od meteorskog ekonomskog uspona Kine. Većina ispitanika u Britaniji i SAD ne krivi Kinu za rast cena hrane i energenata, niti za klimatske rpomene. Istovremeno, uprkos ogromnom uvozu jeftinih kineskih proizvoda, većina anketiranih ne misli da je Kina doprinela porastu njihovog životnog standarda. Prema rezultatima istraživanja, većina Britanaca Kinu smatra saveznikom, dok je za većinu Amerikanaca ta zemlja ipak pretnja. Najnegativnije mišljenje o Kini imaju žitelji Južne Koreje - većina anketiranih tu zemlju krivi za rast cena hrane i nafte, kao i za klimatske promene. Uz to, većini Južnokorejaca Kinezi se ne dopadaju i ne slažu se sa konstatacijom da je to prijateljski narod. U svim zemljama, pokazalo je istraživanje BBC-ija, mladi su više od starijih naklonjeni Kini.
