Izvor: Glas javnosti, 15.Jun.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravni ćorsokak u EU

Irci su na referendumu većinom glasova odbacili reformistički sporazum Evropske unije, poznat kao Lisabonski sporazum, što dovodi u pitanje taj dokument i stvara novu krizu poverenja unutar Unije. Da bi Ugovor stupio na snagu 1. januara 2009, kao što je planirano, potrebno je da ga prethodno ratifikuje svih 27 članica EU. Postoje strahovanja da bi u EU, koja je dobila težak udarac, mogla da nastane ozbiljna kriza jer diplomate u Briselu, kako se navodi u izveštajima, „nemaju plan B“. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<

Međutim, Evropska komisija je, nakon objavljivanja rezultata, saopštila da ostale članice treba da nastave sa ratifikacijom sporazuma, čiji je cilj da se ubrza i olakša donošenje zajedničkih odluka u EU. NJen predsednik Žoze Manuel Baroso je rekao da su, nakon razgovora sa irskim premijerom, obe strane zaključile da nije posredi glas protiv Evropske unije. „Irska ostaje posvećena ideji jake i stabilne Evrope“, rekao je on.

REFERENDUM SE NE PONAVLJA

Irski premijer Brajan Kauen rekao je u petak uveče da vlada prihvata i poštuje odluku glasača, ali je odbio da isključi mogućnost novog referenduma. I irski državni ministar za integracije Konor Lenihan izjavio je da je malo verovatno da će Irska održati još jedan referendum o Lisabonskom sporazumu. On je rekao da ne može da isključi mogućnost novog glasanja, ali je upozorio da postoji rizik da bi bila još veća šteta ukoliko bi Lisabonski sporazum bio stavljen na glasanje po drugi put, prenela je nemačka novinska agencija DPA. Lenihan je, takođe, upozorio da je Irska sada „ekstremno izolovana“ u Evropi, kao jedina članica EU koja je odbacila ovaj sporazum.

PRETNJE IZ BRISELA

Protiv Lisabonskog sporazuma glasalo je 53,4 odsto irskih glasača, dok ga je 46,6 odsto održalo. Ugovor je, inače, imao podršku svih glavnih političkih stranaka u Irskoj, koja je imala dosta koristi od svog članstva u Evropskoj uniji i samim tim je dosta proevropski nastrojena. Međutim, protivnici ugovora su u svojim kampanjama pred referendum kao argument koristili tvrdnju da taj dokument slabi uticaj manjih zemalja, i da se Briselu njime pružaju nova ovlašćenja u na planu spoljne i odbrambene politike - što, kako smatraju podriva nezavisnost Irske. Tokom kampanje čula su se upozorenja da bi Brisel mogao da iskoristi svoja ovlašćenja i da, na primer, utiče na visinu poreza u Irskoj, ili da promeni postojeći zakon o zabrani abortusa.

HOLANDIJA NASTAVLJA PROCES RATIFIKACIJE

„Irsko „ne“ ne znači da mi i druge zemlje-članice EU treba da prekinemo proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma“, rekao je holandski premijer  Jan Peter Balkenende. Taj sporazum je 5. juna odobren u donjem domu holandskog parlamenta, a uskoro treba da ga razmotri i gornji dom. „Nema nikakvih razloga da se ovaj dokument ne razmatra“, rekao je Balkenende.

Francuska i Nemačka su javno izrazile žaljenje zbog rezultata referenduma, dok je češki predsednik Vaclav Klaus ocenio da sada ratifikacija sporazuma u ostalim članicama EU ne može da bude nastavljena.

Irska je jedina zemlja u Evropskoj uniji gde je novi sporazum trebalo da dobije saglasnost na referendumu, što je ustavna obaveza. U drugim zemljama ga ratifikuju parlamenti. Lisabonski sporazum je potpisan u Portugaliji, u decembru 2007. godine. Do sada ga je ratifikovalo 18 od 27 zemalja Evropske unije: Austrija, Bugarska, Grčka, Litvanija, Letonija, Luksemburg, Malta, Poljska, Portugalija, Francuska, Rumunija, Nemačka, Slovačka, Slovenija, Danska, Finska i Estonija. Međutim, da bi stupio na snagu, neophodno je da sporazum odobre sve države-članice Evropske unije.

Irsko „ne“ samim tim može stvoriti novi pravni ćorsokak Evropskoj uniji, kao što se dogodilo 2005. godine sa prethodnim projektom evropskog Ustava, koji su na nacionalnim referendumima odbacili Francuzi i Holanđani.

Irci nisu po prvi put odbacili evropski dokument. Na sličnom referendumu 2001. godine odbacili su Sporazum iz Nice, kojim je bila propisana procedura širenja Evropske unije u prilog zemalja centralne i istočne Evrope. Vlada je, međutim, organizovala još jedan referendum, pa je na kraju odobren.

Zanimljivo je i to da je od tri miliona irskih glasača na referendum izašlo njih četrdeset odsto, i da se na osnovu njihovih glasova odlučuje budućnost pola milijarde žitelja Unije, odnosno daljeg institucionalnog funkcionisanja EU.

„Smatram da je sporazum živ i da sada treba da pokušamo da pronađemo rešenje“, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo na konferenciji za štampu u Briselu. Barozo je naveo da je pozvao irsku vladu da objasni motive koji stoje iza današnjeg „ne“ na referendumu. On je rekao da će se o budućnosti sporazuma razgovarati na samitu EU, koji treba da bude održan iduće sedmice u Briselu.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel su, u zajedničkom saopštenju, naveli da su „uvereni da su reforme sadržane u Lisabonskom sporazumu neophodne za demokratskiju i efikasniju Evropu“. A nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer je ocenio da irsko „ne“ predstavlja ozbiljan korak nazad, ali da je sporazum potreban i da treba nastaviti proces ratifikacije.

Suprotan stav izneo je češki predsednik Vaclav Klaus, koji smatra da ratifikaciju Lisabonskog ugovora posle jasno izražene volje irskih birača ne treba nastaviti. „Projekat Lisabonskog ugovora završen je odlukom irskih birača i njegova ratifikacija ne može biti nastavljena“, saopštio je Klaus.

„Rezultat (referenduma) jasna je poruka svima. To je pobeda slobode i razuma nad veštačkim elitističkim projektima i evropskom birokratijom“, ističe se u saopštenju češkog predsednika.

Klaus je usamljen među liderima EU, ali se njegovi stavovi verovatno poklapaju sa većinom evropskih birača, koji nisu imali priliku da se izjasne na referendumu, ističe se u izveštaju Bi-Bi-Sija iz Brisela.

Lider kampanje „ne“ u Irskoj saopštio je da su irski glasači odluku o odbijanju tog dokumenta doneli „radi dobrobiti svoje zemlje“. Protivnici ugovora su uoči referenduma tvrdili da taj dokument slabi uticaj manjih zemalja, i da se Briselu njime pružaju nova ovlašćenja na planu spoljne i odbrambene politike - što, kako smatraju, podriva nezavisnost Irske.

Predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering pozvao je sve lidere država članica EU da na Evropskom savetu, koji će iduće nedelje biti održan u Briselu, jasno izraze svoje mišljenje i predloge za rešenje novonastalog položaja. „Potrebno nam je očuvanje hladne glave“, rekao je Petering.

Evropo pocivaj u miru.

Nastavak na Glas javnosti...