Izvor: Politika, 02.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Panika od Dablina do Londona
Pripadnici ruske emigrantske kolonije u Londonu i njihove britanske komšije u strahu od kolateralne štete trovanja polonijumom 210
TRAGOM VESTI
Posle atentata na prebeglog ruskog agenta Aleksandra Litvinjenka, u Londonu, i potonjeg, pretpostavljenog ali nedokazanog pokušaja trovanja bivšeg premijera u Jelcinovoj vladi Jegora Gajdara u Dablinu – od irske do britanske prestonice vlada panika među brojnim pripadnicima tamošnje, ruske emigrantske kolonije, njih oko tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stotine hiljada, ali i među njihovim britanskim komšijama.
Jači argument od uveravanja zapadnih i ruskih eksperata da su na meti atentatora i njihovih nalogodavaca samo najpoznatiji prebegli ruski agenti, disidenti i protivnici režima, jeste strah od kolateralne štete. Obelodanjena činjenica da je kontaminacija radioaktivnim izotopom polonijum 210 moguća samim dolaskom u dodir sa znojem ili pljuvačkom otrovane osobe – na primer, prilikom rukovanja, ili upotrebom posuđa i pribora za jelo koje je žrtva koristila – izazvala je burne reakcije.
Prema zvaničnim podacima, za pomoć se već obratilo nekoliko hiljada osoba. Krajnja brojka se još ne nazire, s obzirom na to što su britanske kompanije otkrile kontaminaciju polonijumom 210 u nekoliko aviona i pozvale ni manje ni više nego 33.000 putnika na profilaktički pregled.
Opasni navijači
U međuvremenu su i spekulacije o umešanosti ruskih obaveštajnih službi u atentat dobile novu hranu. Pozivajući se na izvore u britanskim obaveštajnim krugovima, londonski "Gardijan" je izvestio da bi atentatore trebalo tražiti među petoricom fudbalskih navijača, pristiglih 1. novembra iz Moskve u London, na fudbalsku utakmicu između domaćeg Arsenala i moskovskog CSKA.
Vest, koju je "Gardijan" preneo kao ekskluzivnu novost, izvesno nije bila sasvim nova, ni potpuna. Evropske obaveštajne službe već danima vode imena trojice od pet pomenutih navijača na prioritetnim poternicama. Reč je bivšim agentima KGB Andreju Lugovoju, Dmitriju Kovtunu i Vjačeslavu Sokolenku. Trojka se pred odlazak na fudbalski stadion susrela sa Aleksandrom Litvinjenkom, ne bi li osvežili uspomene na stara, dobra vremena – zajedno su pohađali vojnu akademiju, radili u istoj službi, karijeru su nastavili kao savetnici za mere privatnog obezbeđenja...
Pridržavajući se fudbalskog žargona, u evropskim obaveštajnim centralama se ističe da je lopta prebačena u moskovsko dvorište. Ukoliko bi se sumnje u umešanost bivših agenata KGB-a obistinile, ruskim organima bezbednosti pripao bi nezahvalni zadatak da ustanove o kojoj je "autonomnoj grupaciji" unutar obaveštajnog sistema reč – o elementima koji pokušavaju da kompromituju aktuelnu vlast, ili o takozvanim lojalistima koji, navodno, doprinose spasenju poretka.
O vinovnicima, uzrocima i povodima izvedenih, ili planiranih atentata, nude se različita tumačenja. Moskovski istražitelji ističu da je, sa visokom verovatnoćom, reč o umešanosti "obaveštajnih odmetnika", koji planiraju i vrše atentate zarad kompromitovanja aktuelnog režima. Zapadni analitičari, međutim, skloniji su tezi da iza atentata stoji "siva eminencija" ruskog obaveštajnog sistema, šef FSB-a Nikolaj Petrušev.
Ukinut azil
Petrušev je stekao ugled kao tvorac doktrine, da nevladine organizacije predstavljaju glavnu opasnost po opstanak ruskog sistema – proglasio ih je "petom kolonom u planiranoj angloameričkoj kvazidemokratskoj invaziji Rusije". Kao "glavno gnezdo" petokolonaša, Petrušev je opisao britansku prestonicu London, sedište brojne ruske emigracije u ostrvskom kraljevstvu.
London je decenijama važio za oazu bezbednosti, u koju su nepodobni emigranti slali najpre svoje članove porodica, da bi se, potom, i sami onamo uputili. Naravno, tek pošto bi postigli i opravdali određeni sporazum sa Moskvom.
U prilog citiranoj teoriji ide svedočenje britanskog novinara Edrijena Gatona,
iznenađujuće dobro informisanog analitičara događaja u internacionalnom miljeu špijunaže i kontrašpijunaže: "Sa dolaskom Petruševa na čelo FSB-a, u Londonu su pale prve žrtve. Među njima se obreo i britanski advokat Stiven Kertis, koji je interimski bio preduzeo rukovođenje finansijskim sredstvima naftnog giganta 'Jukos', deponovanim u inostranim bankama..."
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 02.12.2006.]
