Izvor: B92, 30.Jun.2010, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kristijan Vulf predsednik Nemačke
Berlin -- Delegati nemačke Savezne skupštine su, posle dva neuspela, počeli treći krug glasanja za predsednika. Kandidati su Kristijan Vulf i Joahim Gauk.
Vulfa je predložila vladajuća konzervativno-liberalna koalicija a Gauka opozicioni socijaldemokrati i zeleni.
U prvom i drugom krugu nijedan kandidat nije dobio traženu apsolutnu većinu. U trećem krugu za pobedu je dovoljna i prosta većina glasova.
Vulf je u drugom krugu dobio 615 glasova, a neophodna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << većina je 623 glasa. Njegov protivkandidat Gauk dobio je 490 glasova.
Ustav zemlje predviđa tri kruga glasanja, pri čemu je u trećem i poslednjem krugu potrebna prosta većina za izbor šefa države.
Da bi bio izabran, kandidat za predsednika u prva dva kruga mora da dobije apsolutnu većinu glasova od 1.242 prisutna poslanika u Saveznoj skupštini, ustavnom organu zemlje, sastavljenom od poslanika Bundestaga i istog broja predstavnika pokrajina, čiji je jedini zadatak izbor šefa nemačke države.
Takođe opoziciona Levica je povukla kandidaturu svoje poslanice, nekadašnje šefice Radio Hesena, Lukrecije Johimzen. Međutim, svojim delegatima nije preporučila da glasaju za Gauka.
Posle drugog kruga, u kojem je Vulf, šef vlade pokrajine Donja Saksonija, dobio 29 glasova manje od 644 delegata koliko ih imaju stranke koje su ga predložile, pojavile su se špekulacije da bi na kraju ipak mogao da pobedi Gauk.
No, nekadašnji protivnik istočnonemačkog komunističkog režima i kasnije šef ureda za brigu o aktima istočnonemačke tajne policije, uspeha bi imao samo ukoliko bi za njega glasala i Levica, a broj protivnika u sopstvenim redovima ostao isti.
No, čak i ako Vulf bude izabran u trećem krugu, činjenica da u prva dva nije uspeo da dobije dovoljno glasova, uprkos komotnoj većini broja delegata koje u Saveznoj skupštini imaju konzervativci i liberali, težak je politički udarac za kancelarku Angelu Merkel.
U prvim komentarima navodi se da je današnji izbor predsednika "najveći debakl u njenoj karijeri" i da je "predlažući Vulfa imala u vidu samo ono što odgovara njoj i njenoj stranci, a ne i građanima Nemačke".
Predsednik koji bude izabran večeras moraće već u petak da položi zakletvu pred Bundestagom i Bundesratom i odmah da stupi na dužnost. Od ostavke bivšeg šefa države Horsta Kelera, funkciju obavlja šef Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, a ustav Nemačke takvu zamenu dopušta samo na strogo određeno vreme.
Saveznu skupštinu, telo koje se sastaje samo za izbor predsednika države, čini 622 poslanika Bundestaga, donjeg doma, i isto toliko delegata koje iz redova javnih ličnosti i građana, u skladu sa stranačkim odnosnom snaga, biraju pokrajinski parlamenti.
