Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Apr.2016, 17:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inkluzivno obrazovanje - na pola puta

Inkluzivno obrazovanje u Srbiji sprovodi se od 2009. godine i do sada je dalo dobre rezultate, a Dnevnik TV Novi Sad je istraživao zašto se roditelji izvesnog broja dece sa smetnjama u razvoju, naposletku, odlučuju za to da njihovi mališani pohađaju školu za namenjenu isključivo deci sa smetnjama u razvoju.

Marku je autizam ustanovljen u prvoj godini. Krenuo je u vrtić u okviru škole "Milan Petrović", ali je predškolsko i osnovno obrazovanje stekao u redovnoj školi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

"Tokom prve dve godine, bio je omiljen u razredu, ali su naredne dve bile jako teške", seća se majka Jaroslava, pa je odlučila da ga upiše u školu za decu sa smetnjama u razvoju.

S druge strane, sa inkluzijom dete Sandre Ivanković susreće se kod kuće, ali i u školi. Za sada, problema nema, međutim, iskustvo ju je naučilo da u pubertetu socijalizacija dece sa smetnjama u razvoju nažalost regresira, te su i problemi uočljiviji, ističe ona.

"Da bi inkluzivno obrazovanje bilo kako treba potrebna je promena školskog sistema jer u sistemu u kojem se nastavnici ne prilagođavaju inteligenciji i sposobnostima dece nema govora o inkluzivnom sistemu", navodi Sandra Ivanković iz Udruženja "Sreća".

Inkluzivno obrazovanje znatno je napredovalo kod nas, ali ali nismo još blizu cilja, a to je finski ili slovenački obrazovni model "Škola za sve" .

Pokrajinska ombudsmanka za zaštitu prava deteta Marija Kordić smatra da treba da se obezbede programi obuke, da se akredituju programi, da postoje stručni pedagoški asistenti i lični pratioci i da imamo druga didaktička pomagala i ljudske resurse uvek i na pravom mestu.

Za realizaciju inkluzije u školi važna je podrška roditelja, ali i zajednice u njihovom osnaživanju, kako ne bi odustajali od takvog vida obrazovanja koji svakako daje dobre rezultate, zaključila je Kordićeva.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...