Izvor: Politika, 31.Jan.2012, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorbi traži referendum
Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza oglasio se zahtevom za izmenu Ustava Ruske Federacije
Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov založio se za održavanje referenduma o promeni Ustava Ruske Federacije, jer je to jedini način da se ukine sadašnja „vertikala vlasti” i zemlja vrati pod okrilje demokratije.
Referendum bi, piše Gorbačov u autorskom tekstu objavljenom na internet stranici lista „Nova gazeta“, trebalo da pruži odgovor na sledeće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanje: „Podržavate li političku i ustavnu reformu koja bi ukinula ’samodržavnost’ i garantovala vlast naroda”?
Bivši predsednik se zalaže za stvaranje jake demokratske partije koja bi na sebe preuzela zadatak da, u saglasnosti sa okolnostima koje diktira život, izvrši neophodne ustavne promene.
Kako Gorbačova mnogi, posebno u Rusiji, smatraju direktnim „grobarom SSSR-a” i pukom marionetom Zapada, njegovo oglašavanje na jedva nešto više od mesec dana pred predsedničke izbore, možda i ima smisla u kontekstu delovanja opozicije, ali teško da će imati ikakvog uticaja na odnos snaga na ruskoj političkoj sceni.
Za eventualno ostvarenje svoje ideje Gorbačov može da računa tek na vanparlamentarni deo ruskog političkog miljea. Teško je verovati da on u eventualne sledbenike ideje o promeni Ustava ubraja parlamentarne stranke: vladajuću Putinovu Jedinstvenu Rusiju, komuniste Genadija Zjuganova, liberalne demokrate nacionaliste Vladimira Žirinovskog ili Pravednu Rusiju.
Ono što je ostalo izvan klupa Državne dume ne može se nazvati ni jedinstvenim, ni dovoljno moćnim sklopom koji bi mogao da se svrsta iza referendumske ideje.
Nešto od toga moglo je da se vidi i u prošlonedeljnim emisijama na televizijskim kanalima Prva i NTV. Žučna rasprava koju su u studijima dve najgledanije ruske TV stanice vodili predstavnici vlasti i opozicije, prema mišljenju analitičara, nije otišla dalje od izjašnjavanja „za” aktuelnog premijera i „protiv” njega, tačnije njegovog kandidovanja na predstojećim predsedničkim izborima.
Nijedna strana tokom ovih sučeljavanja nije posegla za novim idejama kojima bi za sebe vezala širi birački auditorijum od onoga na koji je i do tada mogla da računa.
Upravo taj nedostatak ideja mogao bi, po Gorbačovu, da bude prevaziđen ustavnim promenama, stvaranjem nove klime u celokupnom ruskom društvu, oslobađanjem novog entuzijazma.
Kao želja, sve pomenuto možda i ima smisla, ali sukobljeno sa dnevnom stvarnošću, zasnovanoj umnogome i na drami kroz koju je Rusija prolazila zahvaljujući, između ostalog, i idejama Gorbačova iz sovjetskih vremena, teško da može da padne na plodno tle. Čak i u situaciji „buđenja naroda”, iniciranog sumnjivim tokom i rezultatima decembarskih parlamentarnih izbora.
Saznanje koje pred martovske izbore vodi građane Rusije jeste da su se našli u procepu između dve mogućnosti: da zemljom i dalje upravljaju država i oligarsi okupljeni oko vladajuće elite, ili da taj posao na sebe preuzmu oligarsi koji podržavaju opozicione stranke. Ali ne samo to.
Navedeni raspored snaga nije novost za Ruse. Ono što oni imaju pred očima jeste činjenica da je u vreme prvog Putinovog predsednikovanja (2000–2008) sve pomenuto funkcionisalo vrlo uspešno. Dok je na čelu države bio Dmitrij Medvedev (od 2008. do danas) stvari nisu tekle jednako glatko.
Objektivno, mnogo šta se u međuvremenu promenilo i u samoj zemlji i oko nje. Podizati standard građana od nule jedna je vrsta posla. Činiti to i dalje, ali sada sa nekog višeg, već dostignutog stepena, nešto je sasvim drugo.
Pojedini analitičari, posebno na Zapadu, nastalu situaciju tumače pozivajući se na prošlost. Smatraju, naime, da je Rusiji neophodna „perestrojka 2”. Posle svega preživljenog u prvoj epizodi te priče, teško da bi se sa njima složila i većina Rusa.
Za koji dan, 4. februara, najavljeni su novi protestni skupovi ruske opozicije. Malo ko očekuje da će se na njima čuti neka sveža ideja, ili da će se pojaviti neki novi govornik, dovoljno ubedljiv i atraktivan da ujedini i mitingaše i one koji izbegavaju slične manifestacije. Zato zlokobno deluju najave da bi se na ulicama toga dana, organizovano, mogli naći i oni drugi – koji podržavaju sadašnju vlast.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 01.02.2012
