Izvor: Politika, 19.Avg.2014, 20:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ferguson u haosu i posle dolaska garde
Novi obračun između policije i demonstranata – Obama u Misuri šalje ministra pravde Erika Holdera
Ni do zuba naoružanoj Nacionalnoj gardi Misurija nije juče pošlo za rukom da zavede red u Fergusonu, gde je policija suzavcem i dimnim bombama rasterivala demonstrante i uhapsila 31 osobu, uključujući nekoliko novinara.
I pored prisustva vojske, koja se uglavnom držala po strani, afroamerički demonstranti iz okoline Sent Luisa protestovali su tražeći istinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o ubistvu njihovog sugrađanina, nenaoružanog crnog tinejdžera Majkla Brauna. Protest je, kao i ranijih dana, počeo mirno sa više stotina stanovnika Fergusona koji su uzvikivali parole poput „Bez pravde nema ni mira”, ali je prerastao u nasilan obračun sa policijom kada su ka snagama reda poletele flaše i, tvrde vlasti, Molotovljevi kokteli.
Jasno je, prenose američki mediji, da država Misuri ne ume da se nosi sa rasnim nemirima u Fergusonu. Probala je da to uradi na različite načine: poslala je policajce koji su više ličili na vojnike u Avganistanu nego na čuvare reda i mira u američkom gradu, promenila je taktiku i u igru ubacila snage koje patroliraju državnim putevima, uvela pa ukinula policijski čas i konačno pozvala nacionalnu gardu.
Vašington se nada da će ministar pravde Erik Holder, koji danas stiže u Ferguson, uspeti tamo gde su svi ostali zakazali, to jest da će ubediti lokalno crno stanovništvo u nameru države da detaljno istraži Braunovu smrt. Ovog crnog osamnaestogodišnjaka je 9. avgusta ubio beli policajac, ispalivši u njega šest hitaca, od čega dva u glavu.
Zbog izrazitog rasnog obeležja, bunt građana Fergusona centralna je tema američkih medija kojima je sve teže da izveštavaju sa lica mesta. Policija je prošle nedelje uhapsila izveštače „Vašington posta” i „Hafington posta” i oterala ekipu Al Džazire, a u ponedeljak je lišila slobode i dvojicu nemačkih novinara. Čini se tako da se u ovom predgrađu u okolini Sent Luisa krši ne samo pravo na okupljanje na javnom mestu već i pravo na informisanje.
Kako javlja „Njujork tajms”, većina okupljenih u Fergusonunaoružana je jedino parolama i transparentima, ali je među njima i nekoliko desetina izgrednika opremljenih Molotovljevim koktelima, od kojih su mnogi došli sa strane, iz Njujorka, čak i iz Kalifornije. Lokalne vlasti pozvale su lokalno stanovništvo da protestuje tokom dana i tako se odvoji od „nasilnih agitatora”. Misuri je na meti kritike zbog nasilnog obračuna sa demonstrantima, a još i više otkako je u pomoć pozvao nacionalnu gardu. Da vojska ne treba da smiruje građanski bunt, posredno je primetio i predsednik Barak Obama, koji je na konferenciji za novinare istakao da je gardu u Ferguson poslao guverner Misurija, a ne Bela kuća. Mnogi su očekivali da će se prvi afroamerički predsednik više uključiti u priču o rasnim nemirima u Fergusonu, ali je Obama ostao suzdržan, ne pokazujući jasan stav i ne ukazujući na dublje razloge nezadovoljstva crne manjine. On je kazao da razume strasti i bes zbog ubistva Majkla Brauna, ali da „krađe, nošenje oružja i napadi na policiju samo povećavaju tenzije”. Kada je naoružani stanovnik Floride Džordž Zimerman pre dve godine na ulici usmrtio nenaoružanog crnog dečaka Trejvona Martina i kada je za taj zločin na sudu oslobođen krivice, Obama je ukazao na nepravdu i diskriminaciju u američkom društvu. Ipak, sada je samo pomenuo da su „mnogi mladi crnci zapostavljeni”. Iako je era borbe za građanska prava završena pre nekoliko decenija, i dalje mnoštvo crnaca živi u siromaštvu, u krajevima sa lošim državnim školama i bez mnogo izgleda da žive bolje od svojih roditelja. Nezaposlenim Afroamerikancima ili onima koje policija zaustavlja na ulici ili u vožnji samo zbog njihove boje kože ništa ne znači što su izvanredni pojedinci poput Holdera uspeli u životu ili što je Afroamerikanac postao predsednik Amerike. Jedan deo američke javnosti smatra da slučajevi poput ovog u Fergusonu nemaju nikakve veze sa rasom, posebno zato što se na Afroamerikance prilikom upisa na fakulteta i dodeljivanja stipendija primenjuje i pozitivna diskriminacija. Međutim, drugi Amerikanci upozoravaju da ne treba zatvarati oči pred rasnim problemima u SAD. U prilog tome, „Vašington post” podseća da će se Amerikanci teško setiti nekog primera da je policajac ili „savesni građanin” na ulici ubio nekog belog dečaka.
Majka Trejvona Martina je u otvorenom pismu u magazinu „Tajm” istakla da su njen sin i Majkl Braun žrtve „besmislenog nasilja”, ali da njihove porodice moraju da nastave da se bore za pravdu. Daren Vilson, policajac koji je je usmrtio Majkla Brauna, nalazi se na plaćenom odsustvu i protiv njega još nije podignuta optužnica.
U međuvremenu, protesti su prošireni i na centar Sent Luisa, gde je prekjuče uhapšena Hedi Epstajn (90), dugogodišnji borac za ljudska prava i žena koja koja je preživela nacistički logor. Epstajnova je rođena u Nemačkoj, u Aušvicu su joj pobijeni gotovi svi članovi porodice, a posle rata je emigrirala u SAD, gde je život posvetila borbi za prava građana i kampanjama za prekid okupacije Palestine. Hapšenje devedesetogodišnje žene koja je preživela holokaust još je jedna ružna slika koja iz Misurija odlazi u svet. A u etar je otišao i snimak na kojem se vidi kako policija gura izveštača Si-En-Ena Dona Lemona, koji se uživo javljao iz epicentra demonstracija Afroamerikanaca u Fergusonu, a koji je i sam pripadnik ove manjine.
J. Stevanović
objavljeno: 20.08.2014.
