Izvor: Blic, 29.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobili vlast, ali ne i slobodu
Dobili vlast, ali ne i slobodu
Dva dana pre najavljenog roka međunarodna koalicija predala je Iračanima vlast u njihovoj zemlji. Transfer suvereniteta izvršen je juče razmenom dokumenata između američkog civilnog administratora Pola Bremera i iračkog premijera Ijada Alavija. Premijer prelazne vlade izjavio je da je njegova vlada odlučna da organizuje parlamentarne izbore naredne godine i najavio da će oni biti održani 2. januara.
Svečana ceremonija održana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u zelenoj zoni, sedištu glavnog štaba koalicije, 14 meseci nakon početka invazije na Irak, dok je vest o transferu objavljena na samitu NATO u Istanbulu.
Koalicione snage predale su vlast ranije da bi izbegle moguće krvoproliće 30. juna.
Samo par sati nakon predaje, civilni administrator Pol Bremer napustio je Bagdad i tako okončao svoj trinaestomesečni mandat.
Transfer suvereniteta izazvao je veliku pažnju međunarodne javnosti, naročito u Velikoj Britaniji, najodanijem savetniku SAD u invaziji na Irak. Sumirajući učinak za proteklih 14 meseci, britanski 'Miror' pita se da li se premijeru Toniju Bleru isplatilo najveće kockanje u dosadašnjoj političkoj karijeri. Posle više decenija sa vlasti u Iraku je svrgnuta vladajuća Baas partija i svoj uticaj su izgubili manjinski suniti. London i Vašington nisu uspeli da uvedu mir u državi, čak ni uz pomoć više desetina hiljada dobro naoružanih vojnika, a čini se da Irak nikad nije bio podeljeniji na religijskoj i plemenskoj osnovi. Etnički šiiti i Kurdi željni su vlasti, dok su islamski ekstremisti iz arapskih zemalja povezani sa Al Kaidom preplavili zemlju organizujući gotovo svakodnevne napade.
Iračka vlada će pod svojom kontrolom imati 200.000 pripadnika bezbednosnih službi. Iako se radi o respektabilnoj sili, njihova obučenost je manje impresivna. Premijer Alavi izjavio je da će iračka vlada biti 'potpuno suverena', ali uprkos tome u zemlji će ostati 138.000 pripadnika uglavnom američkih snaga u okviru međunarodne koalicije. Njihov glavni cilj biće očuvanje mira. Posle primopredaje vlasti sve strane trupe biće pod američkom komandom. Alavi je upozorio 'snage terora' da će biti slomljene i istovremeno pozvao narod da se ne plaši odmetnika koji se bore protiv 'islama i muslimana'.
'Nećemo zaboraviti ko je bio uz nas, a ko protiv nas u ovoj krizi', rekao je Alavi.
Obični Iračani veruju da će te snage i dalje ostati okupatori njihove zemlje iako će promeniti ime. Prema planu, tek u januaru 2006. godine na vlast u Iraku doći će demokratski izabrana vlada.
'Maku aman', što znači 'nema mira', reči su kojima obični Iračani opisuju sadašnje stanje, a to svakako nije ono što Bler i Buš žele da čuju od ljudi koje su oslobodili od tiranije. Ljudski život u Iraku i dalje ima malu cenu, gine se svakodnevno. Ukupno je 51 Britanac poginuo od početka invazije, dok je njih 2.366 evakuisano usled ranjavanja ili drugih medicinskih razloga posle 1. maja 2003. Na drugoj strani SAD su u Iraku izgubile više od 500 vojnika u istom periodu, dok je između 9.000 i 11.000 Iračana poginulo. Od 5. aprila, od kada se vodi statistika, nedeljno gine više od 100 Iračana u napadima širom zemlje (ukupno 1.203).
Koalicione snage u Iraku nisu pronašle ni delić od 10.000 litara antraksa, 800 tona smrtonosnog gasa, velikih količina sarina ili balističkih projektila velikog dometa, odnosno ništa od oružja za masovno uništenje. To je još jedan teg na vagi koja jasno pokazuje da je rat bio greška. Vođenje rata protiv terorizma u budućnosti će biti mnogo teže, jer je konflikt oko Iraka doveo do najvećeg razdora u međunarodnim odnosima. A. Petrović
