Izvor: Blic, 13.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbogom u Areni
Zbogom u Areni
VITORIJA - Njegova trofejna košarkaška karijera traje već četrnaestu godinu, ali samo koji minut od saznanja da će Beograd biti organizator Evropskog prvenstva 2005. bili su dovoljni da Dejan Tomašević, osvajač tri zlata na EP (‘95, ‘97, ‘01) i jedne bronze (‘99) prelomi:
- Voleo bih da se od reprezentativnog dresa oprostim baš u Jugoslaviji, u mom Beogradom, pred svojom publikom - 'presreo' je Tomašević tokom vožnje Španijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već u prvom odgovoru, pripremljeno poslednje pitanje. - Možda nije na meni da pričam, jer me do tog trenutka deli još tri godine, po jedno evropsko i svetsko prvenstvo, Olimpijske igre u Atini, a mnogo zavisi i od mog zdravlja, forme, selektorovog izbora... Ipak, ako bih mogao da biram - reprezentativnoj košarci rekao bih zbogom u mom rodnom gradu, dakle, u 32. godini.
Kao član šampionskih timova Crvene zvezde, Partizana, Budućnosti, sada Taukeramike, obišao je čitavu Evropu sa reprezentacijom stigao do Australije, u Americi vodio 'rat' sa čuvenim 'drim timom', ali poređenja sa velikim povratkom kući, ne postoje.
- Stalno smo bili u poziciji da kad nešto napravimo na velikim takmičenjima u Beogradu budemo dočekani kao heroji. Istina, gde god smo igrali, bilo to u Atini, Barseloni, Parizu, Istanbulu iza sebe smo imali i po 3.000-4.000 navijača, ali kako će to izgledati pred 20.000 još ne mogu da zamislim. Mogu samo da sanjam i da čekam, sa nestrpljenjem. Ne sumnjam da ćemo dobro organizovati EP, a na nama je da se publici odužimo - zlatom. Valjda ovo poslednje selektor Pešić neće pročitati - kroz zube će Tomašević.
D. J. B.
