Izvor: B92, 23.Jul.2013, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U planu je Kongres Kurda
Arbil -- Kurdi iz Turske, Irana, Iraka i Sirije, planiraju da održe kurdski Kongres na kojem će zauzeti stav kako bi ostvarili prednost od regionalnih previranja.
Često opisivani kao najveća etnička grupa u svetu bez svoje države, Kurdi sadašnje granice u kojima bi trebalo da se nalazi "Veliki Kurdistan", smatraju istorijskom nepravdom, navodi Rojters.
Kurdistan je kulturna oblast Jugozapadne Azije u kojoj prevladava kurdsko stanovništvo. Okvirno obuhvata geografska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << područja istočne Turske, severoistočne Sirije i Iraka, kao i severozapadnog Irana. Granice Kurdistana nisu precizno odredjene i mogu bitno varirati zavisno o etničkim, lingvističkim, religijskim i drugim faktorima.
Geopolitičari su možda osudili Kurde da žive u četiri različite države, ali im sopstvene ideologije i rivalstvo stoje na putu većeg jedinstva, pa ih je to dovodilo i u oružane sukobe, napominje britanska agencija.
Predstavnici 39 kurdskih partija prisustvovali su u ponedeljak simboličnom sastanku u Arbilu, prestonici kurdskog regiona u Iraku, ali je izostala zajednička inicijativa, kao i političko saglasje o kojem su mnogi maštali, navodi Rojters.
Za najavljen kongres Kurda nije odredjen datum, a neki učesnici sastanka u Arbilu, kažu da bio on mogao da bude održan već početkom avgusta.
"Naš glavni cilj je održavanje kongresa svih kurdskih političkih frakcija i postizanje usaglašene strategije", rekao je vodja iračkih Kurda Masud Barzani u govoru na sastanku, koji je ocenio istorijskim.
"Pozivam sve učesnike da zajednički rade u bratskom i patriotskom duhu", kazao je on.
Vlade u Bagdadu, Damasku, Teheranu i Ankari su dugo vremena koristile nejedinstvo medju Kurdima da suzbiju njihove težnje ka većem stepenu nezavisnosti i jedinstvenoj državi, a povremeno su primenjivale brutalnu silu da ih suzbiju.
Ramzi Mardini iz bejrutskog Iračkog instituta za strategijske studije rekao je da su podele i dalje velika smetnja za Kurde.
"Nadmetanje medju Kurdima vodi do kontradiktornih politika koje ih onemogućavaju da se pozicioniraju kao pobednici 'Arapskog proleća", rekao je Mardini.
Etnički Kurdi koji su bili nesložni 1990-tih godina, sada imaju sopstvenu kvazi-drzavu na severu Iraku, i uživaju napredak bez presedana, dok sektaško nasilje preti da pocepa ostatak zemlje.
U Siriji, gradjanski rat daje Kurdima šansu za veću autonomiju, nakon godina ugnjetavanja za vreme predsednika Bašara al-Asada a prethodno i u vreme vladavine njegovog oca, kada je hiljadama Kurda konfiskovana zemlja a oni bili lišeni državljanstva.
U Turskoj, Kurdistanska radnička partija trenutno vodi razgovore o okončanju tri decenije duge oružane pobune, a zauzvrat traži veća prava za Kurde, koji čine oko petinu turske populacije.
Kurdi čine oko sedam odsto iranske populacije. Za razliku od Turske, koja ne dopušta kurdski jezik u javnosti, u Iranu je to drugačije. Iran je prihvatio Kurde kao svoju manjinu, pa je kurdski jezik apsolotno normalan i dozvoljen u Iranu.
U januaru 1946. tokom sovjetske okupacije u severozapadnom Iranu, Republika Mahabad proglasila je nazavisnost iranskog dela Kurdistana. U Iranu, Kurdima je dozvoljen kompletan kulturni identitet, ali nemaju pravo da budu u vladi.
Krovna organizacija deset kurdskih stranaka i političara - Kurdsko nacionalno veće, smatra da bi Kurdi trebalo da ostave razlike po strani i iskoriste istorijsku priliku od previranja u regionu.
Shelal Gdo iz kurdskog Nacionalnog veća kaže da će "Budućnost kurdskog naroda biti u opasnosti ako stranke ne budu organizovane i ujedinjene. Pred nama je jedinstvena, istorijska prilika da steknemo svoja prava. Ako je ne iskoristimo, decenijama nećemo dobiti novu priliku."
Više od 30 miliona Kurda živi u Iraku, Turskoj, Iranu i Siriji. Neki od njih možda će prihvatiti ideju o federalnoj regiji, ali većina nikad neće odustati od težnji za formiranjem "velikog Kurdistana".
