Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jul.2015, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo i BiH kolevke modernog džihada?
Na ratištima Sirije i Iraka najviše je ratovalo boraca sa Kosova, pokazao je Izveštaj autora Špenda Kursanija iz Prištine, koji je danas predstavljen u Beogradu, a zanemarene grupe u najvećem su riziku da, kako je rečeno, postanu plen terorista, odnosno Islamske države (ID). U vreme kada je u jeku bio rat u Jugoslaviji, arapski dobrovoljci u Bosni i Hercegovini (BiH) su 1992. godine osnovali "Mudžahedin Bataljon", čije su se pristalice zadržale u BiH i po okončanju rata, te >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << danas regrutuju stanovništvo da se bori na strani Islamske države u sukobima na Bliskom istoku, navodi Bi-Bi-Si (BBC).
Na njihovu masovnost utiču različiti faktori, navodi se, između ostalog, u izveštaju "Učešće dobrovoljaca sa Kosova na ratištima u Siriji i Iraku - uzroci i posledice".
"Najpre su to spoljni uticaji, odnosno ideologija koja privlači pre svih mlade ljude i one koji su novi u religiji, ali i siromašan obrazovni sistem na Kosovu i nespremnost sekularnih porodica da prihvate religioznost svojih članova", naveo je Kursani za Tanjug.
Takođe, na Kosovu, kao i drugde u svetu većina je regrutovana posredstvom interneta, gde su i podvrgnuti ispiranju mozga", naveo je.
Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag ocenio je da Evropa mora da pronađe strategiju pomoću koje će da spreči regrutovanje boraca, kao i da je veoma važno imati otvoren dijalog o bezbednosti u regionu.
Prema rečima direktorke Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonje Stojanović Gajić, neki od nalaza ove studije relevantni su za vlasti u Srbiji, a to je zaključak da su grupe koje su zanemarene u društvu više od drugih izložene riziku da postanu plen terorista, odnosno Islamske države.
"Ova studija pokazuje da su to na Kosovu pre svih ljudi iz zabačenih ruralnih sredina u kojima je veoma nizak nivo razvoja i mladi ljudi", kazala je Stojanović Grujić.
Prema njenim rečima ne treba sve kod kojih se prepozna rizik tretirati jednako, već treba ući u dijalog i videti ko može da se pokaje, jer je doneo privremenu odluku, a ko je stvarna pretnja.
Najviše boraca koji dobrovoljno odlaze u Irak i Siriju u odnosu na broj stanovnika su sa Kosova (125 na milion stanovnika) zatim iz Bosne i Hercegovine (85), Belgije (42), Albanije (30) i Danske (27), dok je apsolutno najveći broj otišao iz Rusije (1.500) i Francuske (1.200).
BiH kolevka modernog džihada
U vreme kada je u jeku bio rat u Jugoslaviji, arapski dobrovoljci u Bosni i Hercegovini (BiH) su 1992. godine osnovali "Mudžahedin Bataljon", čije su se pristalice zadržale u BiH i po okončanju rata, te danas regrutuju stanovništvo da se bori na strani Islamske države u sukobima na Bliskom istoku.
Ti događaji iz devedesetih godina 20. veka objašnjavaju zašto je 300 Bošnjaka otišlo u Siriju i Irak, čime je BiH među prvima u Evropi po broju državljana koji, u odnosu na ukupan broj stanovnika, odlaze da ratuju na Bliskom Istoku, navodi BBC (Bi-Bi-Si).
Od osnivanja "Mudžahedin Bataljona", dinamika džihada je promenila svoj smer, te sada Bošnjaci odlaze u arapske zemlje.
''U toku je rat između Zapada i Islama", navodi jedan od dobrovoljaca u ratu u BiH Saudijac Ejman Din, ističući da je BiH kolevka džihada jer je dala oblik modernom dzihadističkom pokretu.
Iako je uobičajeno shvatanje da je borba protiv sovjetske okupacije Avganistana osamdesetih godina dovela do razvoja modernog džihada i ''svetog rata'', Din ističe da su Zapad i Salafisti, pristalice strogog oblika islamske veroispovesti koji se vraćaju principima srednjeg veka, bili na istoj strani u Avganistanu, ali su postali neprijatelji u tokom rata u BiH.
Na početku rata, 1992. godine samo se nekoliko desetina militanata pridružilo borbama svojih religijskih istomišljenika u BiH, ali je već naredne godine, Mudžahedin Bataljon dostigao broj od više stotina pristalica, koje su aktivnije vršile progon nevernika.
Mudžahedini su, dva meseca kasnije, proterali oko 200 Hrvata iz manastira "Guča Gora", koje su evakuisale britanske trupa UN, a potom uništili manastir i snimali celokupni poduhvat.
To je i prvi sukob britanske vojske sa mudžahedinima, koji su se nastavili tokom leta 1993. godine.
Tadašnji komandant britanskih trupa Von Kent-Pejn istakao je da su strani borci bili "mnogo agresivniji" od lokalnih bošnjačkih snaga i da su često otvarali vatru na konvoje UN, iako su bili obeleženi oznakama.
Proterivanja, paljenja, otmice, pucanje na konvoje UN...
U obližnjem Travniku, gde su pre rata muslimani, Hrvati i Srbi bili jednaki, strani borci su proterivali hiljade stanovnika, a nad onima koji su ostali, pokušali su da sprovedu šerijatski zakon.
Takođe, bili su umešani u otmice lokalnih hrišćana, odsekli glavu Draganu Popoviću i primorali ostale zarobljenike da je poljube, navodi Bi-Bi-Si dodajući da se Mudžahedin Bataljon, takođe, sumnjiči da je umešan u otmice i ubistvo humanitarnih radnika, kao i ubistvo 20 hrvatskih zatvorenika.
Od početka rata do završetka 1995. godine, mudžahedini su regrutovali lokalne stanovnike i povećali brigadu na oko 1.500 članova.
Sarajevska vlast pokušala je da stavi jedinicu pod kontrolu, te je prebacila bataljon pod komandu Treće armije, koja je imala centralu u Zenici.
Njihov tadašnji glavnokomandujući bio brigadni general Enver Hadžihasanović, koji je završio pred Haškim tribunalom, pod optužbom da je odgovoran za neke od zločina mudžahedina, među kojima su otmice u Travniku.
Tužilaštvo je odbacilo optužbe, ali je general osuđen zbog postupaka svojih vojnika, koji su zlostavljali zatvorenike, te je proveo dve godine u zatvoru.
General Hadžihasanović: Mudžahedini su Bosni učinili kontrauslugu
General je, kako je rekao, od početka sumnjao u delovanje mudžahedina, te je napisao tajnu poruku vojnom vrhu 1993. godine, u kojoj navodi da smatra da iza njih stoje visoko rangirani političari i religijske vođe.
"Prema mom mišljenju, oni nisu pomogli BiH nimalo, već su joj učinili kontrauslugu", rekao je on u izjavi za britanski medij, koji ističe da su neki tadašnji lideri, među kojima i bivši predsednik BiH Alija Izetbegović, bili su srećni što u tu zemlju dolaze strani borci.
Po uspostavljanju primirja i potpisivanju Dejtonskog sporazuma, strani borci su morali da napuste BiH, te su raspušteni 1996. godine.
Sećajući se tog dana, Din navodi da su mnogi plakali i vikali izgubivši nadu da će poginuti kao mučenici.
Stotine njegovih saboraca, otišlo je u Čečeniju, Pakistan i Avganistan, a među njima su i učesnici napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra.
Više od 300 mudžahedina ostalo u BiH, vlada godinama žmurila
Međutim, više od 300 stranih boraca ostalo je u BiH, a danas stotine Bošnjaka odlazi u Irak i Siriju, dodaje Bi-Bi-Si.
Britanski medij navodi da SDA, partija Alije Izetbegovića, ne preduzima dovoljno da zaustavi odlazak na strane frontove iako vlast u Sarajevu preduzima akcije za zabranu regrutovanja državljana BiH u ratovima u inostranstvu, a pokrenula je veliki broj racija kako bi omela mreže ekstremista i uhapsila one koju su se vratili iz ratova na Bliskom istoku.
Vladu se suočava sa kritikama jer je godinama žmurila pred arapskim mudžahedinima, koji su ostali u BiH, ali i dalje agituju, kao i da je proteklih godina dozvolila stvaranje nekoliko domaćih salafitičkih ćelija.
Među onima koji povezuju sadašnja dešavanja sa događajima iz devedesetih godina prošlog veka je i Fikret Hadžić, koji je optužen da se borio na strani Islamske države u Siriji, a koji se mudžahedinima priključio 1994. godine.
On, ipak, navodi da nikada nije bio član Islamske države i da nije odobravao njihove metode, ali priznaje da je prošle godine upoznao neke njene članove iz BiH, koji su se pojavili i na video snimku objavljenom u junu.
Raste zabrinutost zbog ranjivosti BiH
Među najznačajnijim imenima džihadističkog pokreta je i lider salafističke džamije u Sarajevu, Bilal Bosnić, koji je trenutno u pritvoru i čeka suđenje, zbog sumnje da je regrutovao borce za Islamsku državu, navodi BBC.
I dok Islamska država nastoji da osnuje novi front kalifata na Balkanu, raste zabrinutost zbog ranjivosti BiH, koja je i dalje podeljena, iako je prošlo dvadeset godina od završetka rata.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
