Izvor: RTS, 03.Sep.2010, 19:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro dostupni tajni dosijei
Do kraja godine trebalo bi da bude usvojen zakon o otvaranju tajnih dosijea građana, koje su vodile službe bezbednosti, rekao Slobodan Homen. Protiv otvaranja dosijea narodnjaci, jer smatraju da je to "marketing" i "zabava za narod".
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je da se nada da će do kraja godine biti usvojen zakon o otvaranju tajnih dosijea građana koje su vodile službe bezbednosti.
Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da bi donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea bilo veoma značajno, jer bi omogućilo restituciju ljudskih prava, kao i zbog preventivnog efekta na današnje službe, čiji bi saradnici trebalo da budu svesni da će javnost saznati ukoliko se nezakonito postupalo.
Otvaranje tajnih dosijea će pomoći i da se sa istorijske i naučne distance proceni koja je uloga tih službi bila u totalitarnom režimu i kako su one svojim mehanizmima uticale da se taj režim održi, i kako su političke vlasti u tom vremenu koristile službe za ostvarivanje svojih ciljeva.
"Donošenje zakona važno je i zbog toga što će omogućiti da svi oni koji su zloupoterbaljavali svoja ovlašćenja, da se sankcionišu, lustriraju i onemoguće da obavljaju javne funkcije", kazao je Janković.
Zaštitnik građana je kazao da najviše strahuje da se zakon neće dobro primenjivati, jer su za to, kako je naveo, potrebna iskrenost, odlučnost i finansijska sredstva.
Za otvaranje dosijea u izjavama Tanjugu založila se i većina parlamentarnih stranaka, a protiv su samo "narodnjaci", jer smatraju da je to "marketing" i "zabava za narod".
"Taj zakon je jedan od uslova za približavanje Evropskoj uniji, jer je pitanje otvaranja dosijea pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i uloge države u tome", rekao je Homen.
Predlog zakona izradio je Srpski pokret obnove, a potpredsednik stranke Srđan Srećković očekuje da Ministarstvo pravde taj tekst uzme u razmatranje vrlo brzo.
"Zaista očekujem da će se do kraja godine naći u skupštinskoj proceduri i mislim, prema naznakama koje u ovom trenutku postoje, da se saglasnost o tom pitanju očekuje", rekao je Srećković.
Prema Homenovim rečima, predlog zakona SPO-a, koji će biti i njegov predlagač u parlamentu, prethodno treba usaglasiti u svim relevantnim institucijama kako bi sadržao najbolja moguća rešenja primenljiva u praksi.
Šef poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija podsetila je na stav DS-a koji je od samog početka bio da je otvaranje dosijea najbolji način da se razjasni prošlost u kojoj je bilo teških stvari.
"Ono na čemu je DS insistirala jeste da se to uradi na zakonom utvrđen način", rekla je ona i objasnila da je to jako važno, jer je to krajnje osetljivo pitanje, u vezi sa kojim je ranije bilo zloupotreba".
"Što se Demokratske stranke tiče, spremni smo da se razgovara o tome, da se donese zakon koji bi uredio to pitanje", istakla je Kolundžija.
Protiv DSS i Nova Srbija
Donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea podržali su socijalisti, ali i Liberalno demokratska partija i Srpska napredna stranka, dok su protiv te ideje Nova Srbija i Demokratska stranka Srbije.
Radikali "u principu nemaju ništa protiv", ali se, kako su naveli, plaše političkih zloupotreba.
Funkcioner SPS-a Zoran Kasalović rekao je da "socijalisti nemaju šta da kriju i da su više puta rekli da se zalažu da se sve tajne u Srbiji razotkriju".
"Aktivno radimo i želimo da se mnoga nerešena ubistva, koja se vode i kao politička, reše, jer ne želimo da imamo veze sa bilo kakvom vrstom tih kriminalnih radnji", rekao je Kasalović podsetivši i da su to stavovi lidera socijalista i ministra policije Ivice Dačića.
Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić rekao je da nema ništa protiv da se otvore dosijei tajnih policija, iako u Srbiji postoje i veći problemi.
Vučić je kazao da još uvek nije video predlog zakona koji bi tu oblast regulisao, a na pitanje da li ga zanima da li postoji dosije o njemu i šta u njemu piše, Vučić je odgovorio: "Nikad nisam naročitu pažnju obraćao na policijska posla osim kad je u pitanju bezbednost ljudi, ali uzeo bih pa bih pročitao".
Prema njegovim rečima, SNS će odlučiti da li će glasati za taj pravni akt tek kada budu videli kako izgleda predlog zakona.
Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da je najava otvaranja tajnih dosijea od 1945. na ovamo "zabava za narod koja nema nikavog efekta".
"Srbija je u velikoj krizi, u ekonomskom i socijalnom problemu gde ljudi ne mogu da prežive i sada se želi da se tim dosijeima zabavlja narod, da čita šta je bilo pre 20-30 godina, ko je koga izdao, šta je ko o kome rekao" izjavio je Ilić.
SRS: Sredstvo manipulacije
Potpredsednik SRS Dragan Todorović kaže da, što se tiče radikala i njega lično, nema ništa protiv da se svačiji dosije stavi na uvid svakome ko to želi, ali i dodao da se plaši da će "i to biti jedan od načina potpunog razbijanja Srbije".
Todorović smatra da će se otvaranje dosijea koristiti u unutrašnjim političkim obračunima dodajući da se o tajnim dosijeima priča od kada je DOS došao na vlast i da predstavljaju sredstvo da se manipuliše političkim protivnicima.
Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić kaže da priča o otvaranju dosijea bez urađene studije o tome na koji način to treba uraditi - zvuči kao marketing.
"Ne znam šta znači otvaranje svih dosijea od 1945. do danas. Razumem da osobe na koje se ti dosijei odnose imaju pravo uvida, što je i do sada bio slučaj, ali otvaranje svih dosijea za javnost je u krajnjoj liniji besmisleno", rekao je Aligrudić.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović izjavio je da ta stranka podržava donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea, ali i ukazao da je za to neophodno najpre završiti demokratske promene i tranziciju u Srbiji.
"Pitanja otvaranja dosijea podrazumeva i utvrđivanje odgovornosti za ono sa čim ćemo se suočiti kada se oni otvore, a kako se može govoriti o odgovornosti nekog doušnika ako se pre toga ne govori o odgovornosti čitavog sistema koji je napravljen na teroru", rekao je on.
Jovanović je ocenio da za tako nešto nije bilo snage prethodnih godina.
Prvu organizovanu kampanju za otvaranje arhiva bezbednosnih službi, odnosno tajnih dosijea pokrenuo je u decembru 2000. Komitet pravnika za ljudska prava, u međuvremenu je bilo nekoliko pokušaja za njegovim donošenjem, ali taj pravni akt do danas nije usvojen.
Zemlje bivšeg komunističkog bloka, inače to pitanje odavno su rešile donošenjm odgovarajućih zakona - Mađarska je dosijee otvorila 1991, Makedonija je to uradila 1998, Poljska 2001, Slovačka 2002, Češka i Slovenija 2003, Rumunija 2005, a Bugarska decembra 2006.
