Izvor: RTS, 13.Avg.2011, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući restituciju
Od zakona o javnoj svojini i restituciji, velika očekivanja imaju Beogradski univerzitet i SANU. Procena iz 2002. godine pokazuje da je imovina oduzeta Univerzitetu vredna milijardu dolara. Vraćanjem zadužbina povećaće se ulaganja u obrazovanje i nauku, ističu predstavnici Beogradskog univerziteta.
Beogradski univerzitet i Srpska akademija nauka i umetnosti, koji među prvima na listi po broju zahteva za povraćaj imovine, očekuju mnogo od Zakona o javnoj svojini i restituciji, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji će se na jesen naći pred poslanicima.
Zakonom će se precizirati uslovi vraćanja oduzete imovine posle 1945. godine, prenete u državnu svojinu.
Univerzitetu u Beogradu, koji je bio među tri najbogatija u Evropi, pripada više od 70 zadužbina, većina u centru prestonice, poput zgrade u Zagrebačkoj, Karađorđevoj i Ulici Gavrila Principa.
Imovina koja je Univerzitetu oduzeta nacionalizacijom, procenjena je na milijardu dolara, ali je ta vrednost možda i veća, budući da je procena rađena 2002. godine.
Vraćanjem zadužbina na upravljanje Univerzitetu, trebalo bi da budu ispunjene želje zadužbinara, a to su usavršavanje profesora, pomoć bolesnim akademcima, ulaganje u istraživanja, stipendiranje studenata.
"Ukoliko nam imovina bude vraćena mi ćemo naravno sve te ciljeve ispuniti, Univerzitet će imati mnogo bolji materijalni položaj i studenti imaju šansu da dobiju umesto 200 nekih 2.000 stipendija", kaže Jasmina Kabadaja sa Beogradskog univerziteta.
Time će se rasteretiti i Ministarstvo prosvete.
Zarada od vraćenih nekretnina
"Ti prihodi, ma koliko bili mali, dobiće se od zakupa poslovnog prostora, stanova koje smo zatekli prazne, ili su se ispraznili u međuvremenu, i, recimo, od tih stanara koji su zaštićeni ekonomskim kirijama", dodaje Kabadaja.
I Srpska akademija nauka, koja potražuje devet zgrada u Beogradu i jednu u Šidu, mogla bi da dobije već useljen prostor.
"Najbitnije je da dobijemo to, a posle ćemo videti šta ćemo sa tim da uradimo", kaže predsednik SANU Nikola Hajdin.
"Problem postoji sa ljudima koji nemaju rešeno stanarsko pitanje, jer u početku dobijamo tu imovinu i te stanare sa, razume se, vrlo malom kirijom. Te kirije se nisu menjale, tako da, za početak, materijalno ne dobijamo, ali će se vremenom to verovatno promeniti i dobitak će na kraju biti dosta značajan", navodi Hajdin.
U Srbiji najveći broj zadužbina datira od pre Drugog svetskog rata. Novih zadužbinara gotovo da nema. Iz Vlade poručuju da bi restitucija trebalo da ohrabri i današnje poslovne ljude da obnove tradiciju zadužbinarstva.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da su očekivanja Univerziteta i Akademije nauka realna, s tim što korisnici te restitucije neće biti te državne institucije, već zadužbine koje su nekada formirane i koje je trebalo da budu od koristi studentima i profesorima.
"Taj novac neće ići na račun državnih institucija, već tako obnovljene zadužbine da bi ona ponovo radila u skladu sa namerom kakvu je imao zadužbinar", objašnjava Đelić.
Imovina će biti vraćena u naturi, osim kad bi se time narušila stečena prava novih vlasnika i kad je imovina neophodna za funkcionisanje države.
