Izvor: Politika, 13.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni Titove vile nisu izdržale
Danas je u Bugojnu tek nešto više od 250 Srba, 90 odsto povratnika je starije od šezdeset godina, a ostali se rasuli po svetu, od Amerike do Saudijske Arabije
Bugojno – Opstajali smo na dedovini i kada se imalo samo golo nebo ponad sebe. A danas, raspeti između bošnjačke većine i hrvatske moći, nestajemo iz kraja koga smo, mi Srbi podigli do jednog od privrednih čuda bivše domovine, a 80 posto stručne radne snage u bugojanskim gigantima bili su Srbi, priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Slavko Zubić, predratni prosvetar, a danas povratnik u Bugojno.
Namernika u Bugojnu dočekuju podacima o onom što je bilo davno i juče. O tome da je, popisom iz 1879. godine, ovde bilo oko dve i po hiljade pravoslavaca. Malo manje nego li i katolika i muslimana. Sto dvadeset godina kasnije, pred poslednji rat, u bugojanskoj opštini bilo je više od devet i po hiljada Srba. Hrvata i muslimana, zajedno, bilo je tri puta više.
– Danas nas je u Bugojnu tek nešto više od 250, a 90 posto nas je starije od šezdeset godina. Ostali se rasuli po svetu da se više više nikada ne vrate. U Republici Srpskoj i Srbiji je oko pet i po hiljada Srba iz Bugojna. Po 300 nas je u Americi i Australiji. Sedmoro bugojanskih Srba skrasilo se u Saudijskoj Arabiji. Ko bi nas više i mogao skupiti na jedno mesto, pita se Slavko.
Odmah s početka rata u Bugojnu je rušeno sve što bi makar i malo podsećalo na Srbe. Već u septembru devedeset i druge, Hrvati i muslimani su zajedničkim snagama, sravnili sa zemljom crkvu Pokrova presvete Bogorodice u samom gradu. Ista sudbina zadesila je i tri škole u naseljima u kojima su živeli isključivo Srbi.
– Hrvati i muslimani, braća po zastavi koju su simbolično vezali odmah na početku rata, porušili su i Srpski dom te oko hiljadu i po porodičnih kuća i pratećih objekata. I sedamnaest sela bugojanske opštine, u kojima su živeli samo Srbi, danas više nema. Jugoslavija se, eto, počela rušiti i u Bugojnu, uzdiše Slavko Zubić.
A ta Jugoslavija, u Bugojnu je imala jedno od najvećih vojnih preduzeća u oblasti namenske industrije. Imala je i Fabriku biro mašina i Fabriku obuće i građevinska i šumska preduzeća. U Bugojnu je svaki četvrti stanovnik bio zaposlen.
Danas u bugojanskoj privredi avetinjski mir. Kapije „Slavka Rodića”, fabričkog kompleksa u koga se, nekada, moglo ući samo uz specijalne dozvole i propusnice, širom su otvorene. Niko nikog ne kontroliše. Ulazi se i krade sve što dođe pod ruku. Slično je i u mnogim drugim preduzećima.
Ako bi, nama Srbima mogla biti neka uteha, onda je to da posla nema ni za Hrvate ni za Bošnjake. Iako neko od nas dođe do radnog mesta onda je to „crnčenje na crno”. Gazde ne mare za ljudsko dostojanstvo, ističe Slavko.
Bugojnom dominiraju dve bogomolje. Velika katedrala u kojoj se svevišnjem mole katolici i islamski centar koga je, na dar Bošnjacima podigla neka arapska princeza.
– Na temeljima porušene podigli smo našu novu crkvu. I taman kad smo u nju počeli dolaziti zapalili su nam je. I to smo sanirali, da bi malo posle vandali opet nasrnuli na nju i obili je, opet će Slavko Zubić.
Iako je muslimansko stanovništvo bilo u većini, Hrvati su u Bugojnu bili važniji. U „malom Rimu”, kako su Bugojno tada zvali, glavnu reč su vodili Branko Mikulić, Rafael Primorac i Hrvoje Ištuk, Partiji odani kadrovi, koji su velikom vođi podigli dve vile, kaže Vlado Zubić dobar poznavalac predratnih prilika.
A te dve vile, „Gorica” i „Koprivnica”, već sa prvim danima rata su „očišćene”. Za „Goricu” su se „pobrinuli” pripadnici Hrvatskog veća odbrane, dok su „Koprivnicu” „odradili” Srbi. I jedni i drugi pokrali su i nameštaj i umetnine. Tačnih podataka nema, ali u Bugojnu kažu da je iz Titovih vila ukradeno više od petnaestak miliona tadašnjih nemačkih maraka.
-----------------------------------------------------------
Stranke i njihov redosled
U Bugojnu su prvo muslimani formirali SDA. Potom su Hrvati oformili HDZ, a Srbi su bili poslednji sa SDS.
„Bilo nas je, tada, više od tri hiljade članova. Pošto nam je, kasnijom podelom vlasti pripalo samo mesto potpredsednika Skupštine i direktora Uprave prihoda mi smo, početkom februara devedeset i druge, proglasili Srpsku Opštinu Bugojno”, na kraju će Vlado Zubić.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 14/05/2008]
