Izvor: Politika, 18.Sep.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skoro savršen grad
Stanovnici Stokholma žive udobno i dobro, mada se mladi žale na nedostatak posla, a opšta populacija na tmurno vreme
Stokholm – Kao što trejler zaviruje u film, tako i jedan dan u septembru u Stokholmu zaviruje u dugu, tamnu švedsku zimu, u sivilo koje rastužuje mnoge stanovnike i koje je, ostatak sveta voli da misli, jedina mana skandinavskih zemalja.
Sredinom meseca došao je taj uvodni, kišoviti, turoban dan. Smrklo se čim je svanulo. Nebo boje olova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spustilo se nisko, na krovove zgrada. Ispod je deset stepeni. Ali kada biste sudili o sezoni samo na osnovu garderobe stanovnika, ne biste znali koje je godišnje doba. Na ulici se vidi sve – od japanki i majica na bretele, preko čizama i zimskih jakni do balskih haljinica. Žene i devojke su najčešće su farmericama i blejzerima, a mnogi muškarci u crvenim pantalonama ili sakoima sa „zakrpljenim” laktovima. Turiste prepoznajete po tome što pokušavaju da nose kišobran – lokalci znaju da je to beskoristan predmet na stokholmskom vetru.
Luis je rođena i živi u Švedskoj ali, kao i mnogi njeni sugrađani, govori engleski sa američkim akcentom. Dok sedi u kafiću u centru grada i kuca na laptopu, s vremena na vreme gleda kroz prozor.
– U stvari, ovo je za nas prilično lepo vreme – kaže Luis.
– Zimi ima mnogo snega, a samo nekoliko sati svetla dnevno.
Veruje se da mnogi Skandinavci padaju u depresiju tokom zimskih polarnih noći. Mit ili istina?
– Nažalost, nije mit – ocenjuje Halstejan, doktorand na studijama održivog urbanog razvoja.
– Mnogo je mračno i zaista depresivno. Zato bih i voleo da radim za firmu kao što je telekomunikaciona kompanija „Telija” koja svojim radnicima zimi plaća jedan sat nedeljno „sunčanja” ispod posebnih lampi koje stvaraju utisak svetlosti i sunca.
Pošto vreme nije za šetnju, posao cveta u kafićima, restoranima i tržnim centrima. Švedska ima jedan od najviših standarda na svetu – statistika pokazuje da je privredni rast prošle godine bio četiri odsto, a po podacima Ujedinjenih nacija, na desetom je mestu u svetu po indeksu humanog razvoja. U kafićima i restoranima koka-kola je, prevedeno u srpsku valutu, oko 170 dinara, a kolač oko 350 dinara. Čokolada od 200 grama staje 450 dinara. Omiljeni švedski desert je rolat od cimeta. Čak i u najužoj turističkoj zoni možete da ručate za iznos koji bi odgovarao hiljadu ili hiljadu i po dinara. Na meniju je retko piletina a često krompir (gotovo nejestiv), riba, posebno losos, ćufte, crveno meso, pa i meso losa koje je... pa dobro, to zavisi od toga da li i inače jedete meso jelena.
Sve svetske marke, od „Diora” do „Luja Vitona”, odomaćile su se u tržnim centrima švedske prestonice. Bilbordi modne industrije su na svakom koraku. Reklama za jednu robnu kuću kaže: „Mnogo toga se promenilo otkako je Greta Garbo radila ovde”.
Osim interesovanja za kupovinu i čuveni švedski dizajn, mladi se u poslednje vreme jako zanimaju za fotografiju. Zato je pre dve godine i otvoreno mesto posvećeno isključivo modernoj fotografiji na 2.500 kvadratnih metara izložbenog prostora. „Fotografiska” je popularno mesto za izlazak, sa kafeom i pogledom na centar Stokholma, ali pre svega jako posećena galerija. Otkud tolika pomama za fotografijom?
– Još od vremena digitalizacije, Švedska doživljava bum fotografije. Veliko je interesovanje javnosti i zato je „Fotografiska” i osnovana. Ona je najveći izložbeni prostor posvećen isključivo ovom mediju – objašnjava kustos Mišel Meri Roj, inače Amerikanka koja živi i radi u Švedskoj.
– Najposećenije su bile izložbe Eni Libovic i Roberta Mepltorpa. Oboje su stvarali kontroverzne fotografije. Eni Libovic je izazvala veliku pažnju zbog svog stila i poznatih ličnosti koje fotografiše, kao što je bio portret nage Demi Mur na naslovnoj stranici „Veniti fera“ 1991.
Kultura, kafići, tržni centri, parkovi, odličan gradski prevoz u kome niko nikome ne stoji na nozi... Čini se da Stokholm ima sve. I jeste proglašen za najudobniji grad na planeti. U celoj zemlji svima su dostupni besplatno lečenje i obrazovanje, pa i ono univerzitetsko. Život u ovakvom gradu košta zbog čega su cene najama stana vrlo visoke pa zvanična statistika tvrdi da Šveđani žive u najmanjim kućama i stanovima na svetu. Pored brojnih preduzetnika, Švedska ima i najviše multinacionalnih kompanija po glavi stanovnika. Ipak, mladi veruju da je svetska ekonomska kriza pogodila i njihovu zemlju. Iako priznaju da nema teških nevolja kao u Španiji ili Italiji, dodaju da Švedska nije eldorado.
– Mnogo mladih od 18 do 25 godina odlazi u Norvešku da radi. Tamo su poželjna radna snaga jer su odgovorni i vredni, kaže Linea Junjuns (29), novinarka iz Stokholm.
Ona primećuje da mnogi Šveđani posle škole gube osećaj sigurnosti zbog čega ne zasnivaju porodicu.
– Ako ste izbirljivi – a mnogo mladih ljudi danas jeste izbirljivo – nećete se zaposliti u ovom gradu. Ali ako ste spremni da radite bilo šta, možete naći posao u Stokholmu. U svakom slučaju, dobro obrazovani ljudi imaju dobar posao.
Jelena Stevanović
objavljeno: 19.09.2012
