Izvor: Vostok.rs, 22.Jul.2011, 14:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haški toranj u Pizi
22.07.2011. - Novinarska patka medijskih krugova iz Beograda, diktirana sa Zapada
Između hapšenja predsednika Radovana Karadžića, i Ratka Mladića, komandanta Vojske Republike Srpske, proteklo je nekoliko godina. Između hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine, proteklo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << par meseci. Srbija je time završila poslednju veliku obavezu pred Haškim tribunalom. Kako prenosi najtiražniji beogradski list Politika, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je novinarima: ”Obećao sam da ćemo završiti ovaj posao i to smo učinili. To je naša moralna obaveza – učinili smo to zbog građana Srbije, zbog žrtava u drugim narodima, zbog pomirenja i zbog uspostavljanja kredibiliteta svih društava, ne samo srpskog, na prostoru jugoistočne Evrope”.
U očekivanju izručenja Gorana Hadžića Hagu telefonirali smo beogradskom istoričaru Tiosavu Jovanoviću i zamolili ga da da svoju ocenu dešavanja oko Haškog tribunala. Prenosimo telefonski razgovor.
Gospodine Jovanoviću, posle hapšenja Gorana Hadžića može se slikovito reći da je Haški tribunal postao neuseljiv. Svi stanovi su popunjeni, ali ako se pogleda ova građevina sa strane vidi se da se ona nekako krivi poput tornja u Pizi na ovu srpsku stranu. Zašto je zgrada Haškog tribunala tako projektovana?
Prvo da razjasnimo jednu stvar. Teško da se može takav sud ako je to uopšte sud, nazvati tribunalom, jer on je prvo formiran odlukom izvršnog tela Ujedinjenih Nacija, a ne odlukom Generalne Skupštine, tako da je pod velikim znakom pitanja njegova objektivnost. Njegova objektivnost dovedena je u pitanje i time što Haški tribunal funkcioniše zahvaljujući sponzorima. Sponzorisana pravda je po definiciji nepravda. Tako da tribunal koji ima sponzora, a glavni sponzor Haškog tribunala je Saudijska Arabija, postavlja se pitanje koliko su validne presude takvog jednog suda. Sud koji je formiran odlukom UN, SAD nikada nisu priznale i ne žele da ga priznaju, jer ne žele izručenje sopstvenih građana. A isto tako traže da druge države, ili banana-države moraju da priznaju odluke nekakvog suda koji je formiran ad hok, pri čemu pod vrlo sumnjivim okolnostima. Haški tribunal je i formiran da sudi Srbima, to je njegov iskonski zadatak. Prema tome, o njegovoj objektivnosti, o njegovoj ispravnosti, pa i uspravnosti može da se polemiše vrlo ozbiljno.
A kada je pre 18 godina formiran Haški tribunal, bilo je razgovora u javnosti, koliko se sećam, i dan-danas verovatno ima mnogo srpskih građana koji smatraju da zapravo Srbi treba da prođu kroz Haški tribunal kao kroz neku vrstu katarze, očišćenja, ne bi li se rat konačno završio i ne bi li se postiglo pomirenje naroda na teritoriji bivše Jugoslavije. Recite, može li tribunal u takvom obliku u kakvom funkcioniše već 18 godina da izvrši tu funkciju?
Katarza o kojoj govorite, potrebna je katarza tim glavama, jer nemoguće je, ne postoji, u istoriji ljudskog roda nije zabeležen primer da je odlukama pojedinih sudova došlo do katarze u pojedinim narodima. Upravo te sintagme: katarza, preobražaj, izrazi koji se upotrebljavaju tobože dobronamerno prema Srbima, jesu i proizvod jednog nemačkog načina mišljenja. To je vokabular koji je preuzet nakon Drugog svetskog rata. Jer to isto u govorile Velika Britanija, Francuska i SAD Nemcima, i Nemačka je prosto nakon ujedinjenja našla svojih pet minuta da se osveti onima koje ona smatra vinovnicima svojih nekih nesreća. Pa katarzu treba da dožive i prežive i prožive oni koji su proizveli zločine na teritoriji bivše Jugoslavije. A zločine na teritoriji bivše Jugoslavije je proizveo NATO i proizvele su njihove strukture u bivšim jugoslovenskim republikama. Ali Srbi su osuđena strana unapred, koja treba te iste zločine da ispašta.
Srpska javnost još nije ni zaboravila hapšenje Ratka Mladića, a već je stigla vest o hapšenju Hadžića. Koliko je Hadžić zapravo značajna figura za Haški tribunal? On se pominje i vezuje za Vukovar, za dešavanja u Vukovaru za vreme rata, za neke zločine u Vukovaru, pominje se nestanak Hrvata iz vukovarske bolnice. Koliko on zaista može da bude umešan u te događaje?
Znate kako, njegova umešanost u pojedine, kako oni navode, zločine i ostalo, ja lično ne mogu o tome da sudim, jer to nisam gledao i nisam video. Ali ono što znam iz ličnog iskustva to je da za 99% hrvatskih zločina nad Srbima upravo na tom području niko nikada nije odgovarao. Dakle, u Hrvatskoj nema katarze, nema zahteva za očišćenjem od prošlosti, ali Srbima se to traži. E, postupak srpske države je krajnje sporan i jedan cinizam, jedno poslušništvo i dodvorništvo srpskih vlasti čak više ne zaslužuje ni neki komentar. Jer pokazuju zaista da samo izvršavaju naloge sa strane i ništa drugo.
A to što je i poslednji optuženik koga je tražio Haški tribunal na putu, da li to znači da su konačno svi zahtevi ispunjeni? Je li Srbija završila saradnju sa Haškim tribunalom?
Ne. Uslovi tek počinju. Ovo su bili takozvani preduslovi po mome mišljenju i početak pravog uslovljavanja počinje sa statusom i pitanjem našeg odnosa prema Kosovu. Kosovo je bilo jedan od glavnih uzroka, odnosno povoda za raspad Jugoslavije. Međutim, to je u američkoj spoljnoj politici i spoljnoj politici Zapada bilo još proigravano i u NATO vežbama 1972. godine.
Pitanje priznanja Kosova je pitanje koje sasvim sigurno ne može tako lako da se razreši. A oko eventualnog priznanja Kosova od strane Srbije, šta vi mislite, hoće li ipak biti nekog referenduma, hoće li srpski narod izreći svoj stav po tom pitanju?
Znate kako, nikad se niko dobrovoljno nije odrekao svoje teritorije. Ako se setimo kako su se razdružile Švedska i Norveška, da i to nije bilo bez krvi. Dakle, visokocivilizovane zemlje su se razdružile uz krv. Jedini primer, ali diktiranog razdruživanja je bio u Češkoj, odnosno raspad Čehoslovačke. Tako da bilo kakav razgovor o priznavanju Kosova bez referenduma unutar srpskog naroda, mislim da je oktroisan, da je okupatorski i da takav postupak bilo koje vlasti u Beogradu koja bi Kosovo priznala bez referenduma ne samo da bi bio nelegitima, nego bi bio i krajnje sraman.
Da se vratimo na kraju povodu za ovaj naš razgovor, a to je hapšenje Gorana Hadžića. U srpskim medijima se pojavila informacija o tome da se Hadžić izvesno vreme skrivao u Rusiji i da je tamo čak uspeo i da se oženi i da dobije decu. Međutim, rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije potvrdilo da je to zaista bilo tako, odnosno izjavili su da takvu činjenicu oni nisu posedovali i da im to nije poznato. Može li ta informacija nekako da utiče na odnose između dve države?
Ne verujem da zbog takve informacije mogu da se dovedu u pitanje odnosi između Srbije i Rusije.Jedino joj Rusi trebaju kad gori pod nogama i kada je u pitanju zaštita naših interesa na Kosovu, onda je rusko veto u UN dobrodošlo. A kada treba i ruske interese zastupati ovde, na Balkanu, onda svi peru ruke od toga. U tom smislu ne očekujem da bi došlo do nekog zahlađenja zbog Gorana Hadžića, lično mislim da je to novinarska patka medijskih krugova iz Beograda, diktirana sa Zapada, da se Goran Hadžić navodno oženio u Rusiji i da ima porodicu i ostalo, to je zaista nonsens, i lično mislim da je on sa sasvim drugog mesta došao, ako je uopšte došao. Prosto, okolnosti njegovog hapšenja nisu dovoljno jasne. Znate, kada okolnosti nisu saopštene javnosti, onda je to prostor za špekulacije razne vrste. Ja lično isključujem takvu mogućnost. Ne znam, detalje ne znam. Detalje vertovatno treba da saopšti tužilaštvo. Međutim kako je saopštavalo detalje vezane za hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića ja lično ne očekujem ni sada da će objektivno i realno saopštiti srpskoj javnosti šta se u stvari desilo.
Izvor: Golos Rossii
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
