Izvor: Politika, 12.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misteriozni okupacioni komandant Prokuplja
Hans Vajcer, koji je od 1942. bio zapovednik okupacionih snaga u Prokuplju, i posle oslobođenja je izvesno vreme ostao da živi u gradu koji ga pamti kao neobičnu ličnost kontroverzne ratne biografije
Prokuplje – Pišući nedavno o bisti kralja Aleksandra, koja je iz hola Sokolskog doma u Prokuplju netragom nestala za vreme nemačko-bugarske okupacije, pomenuli smo tadašnjeg komandanta grada Austrijanca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hansa Vajcera, kome se pripisuju zasluge da je od pohare i zaplene spasao mnoge kulturne vrednosti u Prokuplju, ali, što je još važnije, da je mnogo učinio da zaštiti civilno stanovništvo.
U knjizi „Pod Hisarom”, autora Slobodana Nestorovića, nalazimo niz pohvala za postupke Vajcera prema Prokupčanima. Ovaj rođeni Bečlija došao je za komandanta okupacionih snaga Prokuplja u junu 1942. godine.
„On, kao muzičar, nije bio okrutan fašistički oficir. Zato je ostao u lepoj uspomeni Prokupčanima”, piše Nestorović, koji je bio i savremenik tih događaja. On dalje navodi da je Vajcer voleo muziku i odlazio u kuće koje su imale klavir da bi svirao, da se kretao gradom bez pratnje, išao na slave kod uglednih građana, naučio je prilično srpski jezik, a kad se rat završio, ostao je u Prokuplju još izvesno vreme. Šta se sa njim kasnije zbilo, ne zna se pouzdano.
Dragoljub Popović, koji je kao omladinac bio interniran u Mauthauzen, kaže da je po povratku u Prokuplje zatekao Hansa Vajcera, a naglašava da je njegova majka Mica, kad je on već bio Mauthauzenu, išla kod Vajcera da traži spas za sina. On joj je rekao: „Majko, tamo gde je vaš sin niko ne može da priđe, ni ptica da preleti. Ne mogu da pomognem".
Istoričar Darko Žarić tvrdi da je Hans Vajcer aktivno sarađivao sa partizanima. Više puta u toku 1943. godine on se sastajao sa Ratkom Pavlovićem Ćićkom, komandantom Topličkog partizanskog odreda, predratnim studentom prava u Pragu i španskim borcem, koji je tečno govorio nemački. U kući Milačića imao je celonoćni sastanak sa Vojinom Bajovićem Vukom, jednim od komandanata NOP-a u Toplici, i tom prilikom ponudio pomoć partizanima. On je spasavao mnoge ljude iz ovoga kraja, a jednom prilikom je, oslobađajući borce koje su zarobili Bugari, rekao: „Idite na planinu Pasjaču! Ja više ne mogu da vas branim”. Tada je oslobođen i Radoslav Đorđević, koji je za vreme okupacije održavao ćeliju KPJ u Prokuplju, sa još oko 60 partizana.
Žarićev kolega, istoričar Radoje Kostić, takođe smatra da je Vajcer po svemu bio kontroverzna ličnost. Pozivajući se na podatke koje je pronašao u četničkim arhivama, Kostić navodi da se Vajcer u leto 1944. pred ofanzivu partizanskih jedinica koje su nadirale iz Bosne sastao i sa komandantima jedinica pod komandom Draže Mihailovića i, na njihovu molbu, obezbedio im oružje i municiju za suprotstavljanje „komunistima".
Mnogi Prokupčani svedoče i o zaslugama Slovenke Marije, supruge opštinskog geometra Rupnika, koja je kod Vajcera radila kao prevodilac i na vreme obaveštavala Prokupčane i borce NOB-a šta se sprema.
Vladimir Đorđević, poznatiji kao Vlada Đurđija, koji je i pre i posle rata imao krojačku radnju u centru grada, za naš list je evocirao niz zanimljivih sećanja na Hansa Vajcera. Pamti da je kroz grad išao samo sa dvogledom oko vrata, bez oružja i pratnje. Voleo je da šeta sa svojim psom po Borovnjaku, Hisaru, Sokolici i drugim brdima oko Prokuplja sve do susednih sela Bele Vode, Vodice, Bumbureka... Bio je čest gost u kući Ilije Đorđevića, koji je bio predsednik opštine i pre rata i za vreme rata.
– Moj brat Dobrivoje uspeo je da pobegne iz zatvora i otišao u partizane. Žandarmi su odmah uhapsili mog oca Sretena, solunca. Naš rođak Miško bio je oženjen Nemicom, pa smo preko njih moja majka i ja došli do komandanta Vajcera. On je naredio da dovedu našeg oca iz zatvora. Kad su ga doveli, ja sam se rasplakao, jer sam bio jedina muška glava u kući, pošto je i mlađi brat Milivoje već bio u partizanima. Pitao ga je komandant gde su mu sinovi. Moj otac je odgovorio: „Ne znam. Ako me pustite iz zatvora, možda mogu da ih pronađem”. I Nemac ga je pustio. Samo što smo krenuli uz čaršiju kući, sreli su nas žandarmi i opet uhapsili oca. To je gledao Miško i javio Hansu. Ovaj je naredio ponovo da puste oca, a onda nam je dao oružanu pratnju do kuće – priča nam Vlada Đurđija i dodaje da pamti Vajcera i iz dana posle oslobođenja Prokuplja, septembra 1944:
– Gledao sam ga na pijaci, kako kupuje tovar drva za ogrev, za predstojeću zimu. Uveče bi, u elegantnom odelu, sam šetao čaršijom, sa rukama na leđima.
Prema dostupnim svedočenjima, Vajcer je na neko vreme otišao iz grada, pa se potom vratio, da bi, u jednom momentu, zauvek napustio našu zemlju. Pričalo se da je u Beču bio profesor muzike, pa da je zatim pokrenuo sopstveni biznis, u automobilskoj industriji. O njegovoj smrti Prokupljem su kružile dve priče: prema prvoj, stradao je u saobraćajnom udesu, a prema drugoj Vajcer je bio žrtva atentata koji je bio odmazda za njegovu kontroverznu ulogu tokom Drugog svetskog rata.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 13/11/2008]
