Izvor: Press, 28.Nov.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karlos Slim diže cenu impulsa za 100%?
U Meksiku, u kom „Amerikan movil" Karlosa Slima ima monopol, impulsi duplo skuplji nego u Srbiji, iako je prosečna plata ista. Biće i otpuštanja
Ukoliko „Amerikan movil", čiji je vlasnik najbogatiji čovek na svetu Karlos Slim, kupi 51 odsto „Telekoma" telefoniranje će biti znatno skuplje, a broj zaposlenih manji, jer je on po tome poznat u Meksiku, gde drži monopol u telekomunikacijama.
Poznavaoci prilika u telekomunikacijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << upozoravaju da je Slim, koji je prvu ozbiljniju zaradu stekao trgovinom cigaretama, posle kupovine kompanije „Telefonos de Meksiko" (Telmeks), zadržao monopol i povećao cene, pa je prošle godine Organizacija za ekonomsku saradnju iz Pariza Meksiko proglasila za zemlju sa najskupljim telefonskim impulsima u svetu.
Paprene cene u Meksiku
Bivša ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić upozorava da se Slim obogatio upravo kroz privatizaciju „Telmeksa" i potvrđuje da Meksiko važi za jednu od najskupljih zemalja u oblasti telekomunikacija.
- Slim poseduje južnoamerički operater „Amerikan movil", sa sedištem u Meksiku. Kompanija u toj zemlji ima 80 odsto fiksnih linija, pri čemu je broj telefona na 100 stanovnika dva puta manji nego u Srbiji. To govori koliko je mreža razvijena. A, građani Meksika, koji imaju otprilike isti životni standard i prosečne plate kao mi, s tim da je nezaposlenost veća, plaćaju impulse duplo skuplje nego u Srbiji. Kako onda možemo da očekujemo da ćemo mi dobiti bolje uslove od korisnika u zemlji u kojoj je rođen? - pita Smiljanićeva.
Poređenja radi, prosečna plata u Meksiku je 480 dolara (oko 38.000 dinara), dok je kod nas gotovo 36.000. Takođe, broj zaposlenih u kompaniji „Amerika movil" je 41.000 na 211 miliona korisnika, dok „Dojče telekom" i „Frans telekom" sa neznatno manjim brojem klijenata imaju čak 6,5 odnosno 4,5 puta više zaposlenih. Sličnu razmeru kao Nemci i Francuzi imaju i Austrijanci, koji su takođe otkupili tendersku dokumentaciju.
Smiljanićeva, kao izričiti protivnik privatizacije najprofitabilnijeg srpskog preduzeća, ističe da će država prodajom „Telekoma" izgubiti svaku kontrolu nad njim.
- A u slučaju prodaje 31 odsto akcija, ukoliko grčki OTE reši da proda svojih 20 odsto, gubimo i kontrolu i novac, koji ni u slučaju prodaje 51 odsto akcija nije naročito velik - ocenjuje Smiljanićeva.
Bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović takođe se slaže da nam ne gine udvostručavanje cena impulsa i otpuštanje radnika ako Slim kupi „Telekom".
- To će se, zapravo, desiti bilo koja strana kompanija da ga kupi. Budući da postoji monopol, svaki budući vlasnik će nastojati da maksimizira profit, a pošto posle prodaje „Telekoma" mi nećemo imamo domaćeg igrača koji će moći da koriguje cene, stalno ćemo imati poskupljenje usluga - smatra Pavlović.
Grci bi da prodaju
Grčka kompanija OTE po svemu sudeći namerava da proda svojih 20 odsto u „Telekomu", a o konačnoj odluci Vladu Srbije bi trebalo da obavesti do kraja godine. U tom slučaju, kako je za Press rečeno u Ministarstvu finansija, postoji mogućnost da država na tenderu ponudi samo 31 odsto „Telekoma".
Ovakav potez Vlade, po mišljenju Branka Pavlovića, bio bi kršenje objavljenog oglasa i značio bi da Vlada cilja na određenog kupca.
- Ako država zbog OTE-a smanji svoj paket, znači da već ima kupca koji ne može da kupi 70 odsto paketa akcija, već samo 51 odsto - smatra Pavlović.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
