Izvor: Kurir, 19.Jun.2011, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽIVEĆEMO IZMEĐU POPLAVA I SUŠA
BEOGRAD - Voda, mulj, blato, zaraze, glad... Žitnice prekrivene vodom, bašte pretvorene u močvare, urbani centri razoreni - sve ovo podseća na holivudski scenario sudnjeg dana. A možda je to i skora budućnost Srbije?
BEOGRAD - Voda, mulj, blato, zaraze, glad...
Žitnice prekrivene vodom, bašte pretvorene u močvare, urbani centri razoreni - sve ovo podseća na holivudski scenario sudnjeg dana. A možda je to i skora budućnost Srbije?
Zbog rasta prosečnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << godišnjih temperatura vazduha - koje će, u najboljem slučaju, krajem 21. veka biti dva stepena više na globalnom nivou - doći će do dramatičnih promena klime. Međutim, prave prognoze su mnogo sumornije, jer ukoliko se emitovanje gasova s efektom staklene bašte nastavi ovim tempom, taj rast mogao bi da do kraja veka bude i veći od četiri stepena Celzijusa. Šta to znači za Srbiju?
„Naš problem je smanjenje količine padavina, što je trend poslednjih 50 godina. Dalji porast temperature vazduha i izraženo smanjenje padavina tokom leta, kao i smanjenje broja dana sa snegom, uz povećanu učestalost i intenzitet suša, olujnih nepogoda, poplava, uslova pogodnih za pojavu šumskih požara... Sve to će imati negativne posledice na poljoprivredu, vodosnabdevanje, šumske i druge eko-sisteme, zdravlje ljudi, saobraćaj...“, samo je deo analize Zelenih Srbije, napisane na osnovu istraživanja klimatologa Evropske unije. Prema njihovim podacima, zbog manjih padavina do 2020. količina vode u Srbiji pašće za 12,5 odsto.
- Zbog suša će najviše problema biti u severnoj Vojvodini, Negotinskoj Krajini i Kosovu, što će strahovito uticati na poljoprivredni potencijal i proizvodnju hrane u ovim regionima. Takođe, doći će i do smanjene proizvodnje struje iz hidropotencijala. Očekuje nas nestašica hrane - navodi Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije.
Crno nam se piše
Klimatolozi Evropske unije procenili su da će u sledećih 20 godina područje Srbije biti najviše pogođeno velikim kišama i poplavama! Količine padavina biće veće oko 10 odsto svake godine, a stanovnike ugroženih područja očekuju masovne infekcije i nedostatak hrane.
