Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Avg.2016, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto treba menjati izborni sistem
Promena izbornog sistema u Srbiji stalna je politička tema između učestalih izbornih ciklusa. Po zatvranju birališta i formiranju nove vlasti govori se o prevelikom parlamentu sa 250 poslanika, neprimerenom Srbiji, na udaru je i izborni cenzus od pet odsto, isti za partije, grupe građana i široke koalicije.
Posebna tema koja zaokuplja i analitičare i građane, jeste neravnomerna zastupljenost regiona, kada je reč o Narodnoj skupštini Republike Srbije, poznata kao fenomen >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << beogradizacija parlamenta.
Prema podacima Otvorenog parlementa na 20.355 stanovnika Beograda u proseku dolazi jedan poslanički mandat, dok u ostalim regionima taj broj je 31.500- 33.000 stanovnika/glasova za jedan mandat. U periodu od 1991. do 2011. godine 97 opština i gradova imalo je najviše pet predstavnika, a 13 opština i gradova nikada nisu imali svog zastupnika, odnosno republičkog poslanika. I u aktuelnom sazivu je takođe najviše mandata pripalo kandidatima iz Beograda.
U godini koja prethodi najavljenim ustavnim promenama, modfikacija izbornog sistema izvesno će se naći na dnevnom redu, a među njima svakako i ravnomernija zastupljenost regiona u predstavničkim telima.
Jedan od najboljih poznavalaca izbornog sistema kod nas Vladimir Gorati u razgovoru za portal novimagazin.rs kaže da za bolju praksu u tom smislu nije potrebno posezati za Ustavom, s tim što je za njeno dosezanje potrebna i promenu ponašanja danas najvažnijih aktera na politčkoj sceni, partija.
“Teritorijalna predstavljenost je naša Ahilova peta, ali može se menjati i u ovom sistemu promenom jednog člana zakona, samo što političke stranke neće to da prihvate”, kaže Goati: “Rešenje je da svaka stranka odredi, kao što smo rekli za rodnu ravnopravnost, da su tri izabrana kandidata iz najmanje dva izborna okruga, ako ne podelimo zemlju na izborne jedinice. To je lako i bitno rešenje, ali bitna rešenje nemaju podršku bitnih ljudi.”
Još jedna novina u okviru proporcionalnog sistema značajno bi doprinela kvalitetnijem predstavljanju građana, a to su tzv. otvorene liste. Taj sistem se unekoliko približava većinskom, pošto bi birači osim lista, zaokruživali i kandidate. Goati je uveren da bi se time postigla kvalitetnija partijska delegacija, koja je u modernom parlamentarizmu važnija od partijskih rukovodstava.
“To bi bili nezavisni ljudi sa daleko većim integritetom i saznanjem da sami nešto znače i ne bi se moglo partijsko rukovodstvo i partijski faraon preman njma ponašati kao naredbodavni organ”, uveren je Goati: “Time bi se zauzdala moć partijskih mogula. I u samoj partiji bi se nešto menjalo, pa verujem da će biti rezervisani.”
Za Goatija je neupitno da svaka stranka “sama treba da traži svoj cenzus, a ne da se počasne ličnosti sa kapetanskim kapama skakuću s jedne liste na drugu” i tako opstaju u političkom životu i vlasti. Takozvani stepenasti cenzus, zavisno od toga da li stranka nastupa samostalno ili u koliciji, značajno bi promenio politički reljef Srbije. Napokon, za sve nedumice vezane za ravnomerniju zastupljenost regina, uvođenje otvorenih lista i promenu cenzusa, dovoljno je menjati Zakon o izboru narodnih pslanika, dok se broj poslanika reguliše Ustavom.
Prilog je deo projekta "Jedan glas, mnogo partija; kako reformisati izborni sistem", koji se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Srbije
