Izvor: B92, 22.Apr.2010, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštićeni svedok o Srebrenici
Hag -- Zaštićeni svedok KDZZ-065 je na suđenju Radovanu Karaždiću pred Haškim tribunalom svedočio o događajima u Srebrenici tokom rata u BiH.
Karadžić je, tokom unakrsnog ispitivanja, tvrdio da svedok optužbe KDZZ-064 izmislio da je u julu 1995. godine preživeo streljanje stotina Muslimana iz Srebrenice koje su u selu Orahovac kod Zvornika počinili pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS).
Svedok je, međutim, ostao pri iskazu da je 14. jula 1995. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preživeo streljanje između 500 i 1 000 muslimanskih muškaraca u blizini škole u Orahovcu.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam opština u BiH, zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca od 1992. do 1995. godine.
"Tvrdim da vi niste bili na streljanju, niste streljani, niti ste bili spaseni i da ste sve izmislili... Šta vi na to kažete", rekao je Karadžić svedoku tokom unakrsnog ispitivanja, ne navodeći na čemu temelji tu tvrdnju.
Ostajući pri svedočenju, KDZZ-064 je Karadžiću povišenim glasom uzvratio: "Dabogda ti, Karadžiću, svojoj deci pogledao mrtvima u oči kao što su tamo majke gledale svoju decu".
Karadžić je svedoku kazao i da "nije žrtva, nego borac", što je KDZZ-064 odbacio, potvrđujući, međutim, da je bio u Armiji BiH, ali da nije imao oružje.
Svedok je ponovio i da su mu se srpski vojnici u školi u Orahovcu predstavili kao "Karadžićevi golobradi četnici", na šta je Karadžić odvratio da je on "ukinuo partizane i četnike".
Na sugestiju optuženog, KDZZ-064 je potvrdio da "Srebrenica nije branjena" i da je "prepuštena Srbima u ruke". Svedok je, međutim, Karadžića optuživao da je "preko radija pretio osvetom" Srebreničanima i da je nad stanovništvom enklave zatim postupio "po kratkom postupku", sprovodeći etničko čišćenje.
"To će vaše tužilaštvo morati da dokaže", odgovorio je Karadžić, nazivajući svedoka - koji je iskaz ranije dao na pet suđenja pred Tribunalom - "omiljenim svedokom" tužilaca.
Pretežni deo unakrsnog ispitivanja, Karadžić je posvetio periodu pre pada Srebrenice i događajima od 1992. do 1993. godine.
Bivši predsednik RS je tvrdio da su u svedokovom kraju pronađene četiri masovne grobnice sa srpskim žrtvama, od kojih su neke bile unakažene. Svedok je prihvatio da je ubijeno "podosta" Srba, ali je sugerisao da se to dogodilo u borbi.
Karadžić je rekao i da je tokom srebreničke krize 1993. godine "zaustavio VRS" kojoj su muslimanske snage stalno "pucale u leđa", da ne uđe u enklavu zato što se "plašio osvete za 1.200 Srba koji su do tada bili ubijeni".
U tom smislu, protumačio je i da je tadašnji komandant Unprofora, francuski general Filip Morijon, ulaskom u Srebrenicu spasao i srpsku stranu.
U nastavku suđenja, svedočiće američki diplomata Herbert Okun, koji se s Karadžićem, tokom rata u BiH, sastajao kao zamenik mirovnih izaslanika UN.
Pretresno veće Tribunala prošle nedelje je saslušalo iskaze prva dva svedoka optužbe protiv Karadžića, Ahmeta Zulića i Sulejmana Crnčala, koji su govorili o zločinima nad Muslimanima u Sanskom Mostu i na Palama, odnosno u Sarajevu.
Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra 2009. godine uvodnom rečju optužbe. Svoju uvodnu reč Karadžić, koji se brani sam, dao je 1. i 2. marta.
Bivši predsednik RS je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.
Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH od 1992. do 1995; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.
Vlasti Srbije uhapsile su ga u Beogradu u julu 2008. godine i izručile Tribunalu. Karadžić je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.
