Izvor: Politika, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta ako referendum ne uspe
Političari poručuju da treba razmišljati pozitivno
Kao što su u prvoj polovini godine neki političari u Srbiji izbegavali da se izjasne šta će se dogoditi ako građani na referendumu u Crnoj Gori izglasaju nezavisnost, tako i sada sa istom upornošću izvrdavaju odgovor na pitanje šta će uslediti ako birači u Srbiji na predstojećem referendumu ne usvoje novi ustav Srbije. Potreba da najavljeni referendum u Srbiji uspe je očigledno toliko velika da je većina jučerašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sagovornika "Politike" gotovo zanemela čuvši ovo pitanje. Neki od njih, i pravni eksperti i političari, nisu uopšte želeli da razgovaraju na tu temu, a oni koji su pristali uglavnom su izražavali veliki optimizam.
Žarko Obradović, potpredsednik Socijalističke partije Srbije i član skupštinskog Odbora za ustavna pitanja, rekao je da je "u ovom trenutku neumesno postavljati to pitanje kad referendum još nije ni raspisan". "Naravno da ljudi koji se bave politikom uzimaju u obzir sve varijante, ali ima vremena za priču o tome šta ako referendum ne uspe. Sada treba razmišljati pozitivno, stvarati pozitivnu atmosferu i pričati o tome zašto treba da uspe", istakao je Obradović.
I Milan Marković, potpredsednik Narodne skupštine Srbije i funkcioner Demokratske stranke, smatra da "nije vreme da razmišljamo o tome". "Sve je moguće, ali svi moramo da uložimo maksimalan napor da referendum uspe, to je državno i nacionalno pitanje par ekselans", rekao je Marković. Prema njegovim rečima, neuspeh referenduma o ustavu bi se u svakom pogledu odrazio na našu državu.
Dragan Šormaz, narodni poslanik i zamenik predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije, uopšte i ne razmišlja o mogućnosti negativnog ishoda referenduma. Kaže da je "nemoguće da ne uspe". "Zašto ne bi uspeo? Građani znaju da to rade za sebe, a imamo i mesec dana kampanje za predstavljanje novog ustava. Uveren sam da će odziv biti veliki", kaže Šormaz i naglašava da očekuje izlaznost veću od 70 odsto, kao i da će njih 99 odsto glasati za ustav. To je dovoljno za uspeh, kako kaže, čak i ako Albanci sa Kosova i Metohije izađu na referendum.
Na insistiranje da ipak oceni šta će se događati ako referendum ne uspe, Šormaz kaže da će tada "verovatno svi bitni faktori u zemlji sesti za sto i dogovoriti se šta dalje". Šormaz ne zna da li već postoji neki rezervni plan, ali, kako dodaje, ne veruje da iko razmišlja o tome da referendum ne uspe.
Milan Marković, pak, kaže da bi se u slučaju neuspeha verovatno išlo na izbore za ustavotvornu skupštinu, podsetivši da je DS to predlagao od početka kao put koji je potpuno izvestan. Ali, ta stranka je prihvatila volju većine i sada se mora sve učiniti da referendum uspe.
– Ako referendum ne uspe, to je scenario "sudnjeg dana", to bi značilo najdublju tačku političke, ustavne i uopšte društvene krize Srbije – smatra dr Stevan Lilić, predsednik Udruženja pravnici za demokratiju.
Kako kaže, sa pravne tačke gledišta nema definisane procedure za takav slučaj, pa bi se time prešlo u domen politike. Lilić objašnjava da neuspeh referenduma otvara "političku krizu praktično svih institucija i otuda su referendumi vrlo nezahvalni i vrlo opasni instrumenti, iako su na prvi pogled najdemokratičniji".
– Ako referendum ne uspe, postoji jedna vrsta brisanog pravnog i političkog prostora, što nije dobro za državu jer tada ne funkcionišu pravni i ustavni sistem. Da li bi nakon toga moglo da se razmišlja o ponavljanju referenduma ili bi se razmišljalo o ustavotvornoj skupštini ili o nečem trećem, biće stvar političke odluke, ali tek nakon tog "crnog događaja" – kaže Stevan Lilić.
Na pitanje šta ako referendum ne uspe, Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije, pre tri meseca je listu "Blic" odgovorio da je u tom slučaju legitimno rešenje raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu. "To podrazumeva donošenje zakona o izborima za ustavotvornu skupštinu, svakako kvalifikovanom, dvotrećinskom većinom, koja bi pripremila predlog ustava i odredila način njegovog donošenja i budućih izmena", rekao je Vučetić.
Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u ponedeljak je rekao da će na referendumu o ustavu moći da učestvuju, na isti način i po istom postupku, svi građani koji su na poslednjim izborima na republičkom nivou, dakle na predsedničkim u leto 2004. godine, imali prilike da iskažu svoju izbornu volju. Tada je birački spisak sadržavao nešto više od 6,5 miliona imena (bez kosmetskih Albanaca). Za uspeh referenduma potrebno je da za novi ustav glasa više od polovine upisanih birača, odnosno oko 3,2 do 3,3 miliona birača. Međutim, ovaj prag se znatno podiže ako se u biračko telo uvrste i svi građani Kosova s pravom glasa, čiji se tačan broj trenutno ne zna.
Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju objašnjava da je na izborima za lokalne organe vlasti na Kosovu i Metohiji, oktobra 2002. godine, pravo glasa imalo ukupno 1,32 miliona birača, od kojih je 1,2 miliona živelo na Kosovu, a oko 119.000 van teritorije pokrajine. Međutim, prema nekim Unmikovim dokumentima, sada se procenjuje da ih ima 1,7-1,8 miliona (Albanaca, Srba i ostalih zajedno). Ipak, to zaista niko precizno ne može da kaže, budući da na teritoriji Kosmeta nije bilo popisa stanovništva u skorije vreme, naglašava Vuković i dodaje da dodatnu zbrku stvara i to što se neki Srbi nalaze i na spisku Unmika i na spisku Republičke izborne komisije Srbije.
Činjenica da će kosmetski Albanci najverovatnije bojkotovati i ovaj referendum, kao i sve izbore u Srbiji u poslednjih 15 godina, u nekim krugovima otvara i pitanje legitimnosti tako donetog ustava. Stevan Lilić ističe da je to teško reći, ali dodaje da "referendum jeste sa jednog sadržinskog stanovišta nelegitiman ukoliko ne bi učestvovao jedan deo društvene zajednice, stanovnika sa dela teritorije, budući da Kosovo formalno potpada pod jurisdikciju Srbije".
I Đorđe Vuković kaže da neučešće Albanaca može biti "problematično" upravo zbog toga što se u budućem ustavu tolika pažnja poklanja južnoj pokrajini. Ipak, on navodi da će i bez Albanaca ustav svakako imati legitimitet (makar za ostatak Srbije) ako za njega glasa dovoljan broj birača. Vuković ocenjuje da izlaznost na ovom referendumu neće biti problem, budući da su se stranke, po svemu sudeći, dogovorile.
B. Baković
J. Cerovina
-----------------------------------------------------------
Slobodan Vučetić o usvajanju ustava na referendumu
Legitimno i bez Albanaca
Što se tiče glasanja kosmetskih Albanaca, prema Zakonu o izborima, Zakonu o referendumu i drugim važećim zakonima, dok se eventualno ne izmene, a ova skupština to može da uradi pre raspisivanja referenduma i novih izbora – pravo glasa imaju svi punoletni državljani Srbije sa prebivalištem na teritoriji Srbije, objasnio je juče predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić.
– S obzirom na okolnosti o političkom ambijentu, političkom raspoloženju i visokom konsenzusu političkih stranaka, verujem da će – ako se budu računali u ukupan zbir svi glasovi, uključujući i glasove kosovskih Albanaca kao birača – i u tom slučaju izaći dovoljan broj a to je negde oko 3.800.000 glasača koji će glasati za ustav. Eventualno postoji mogućnost da sa Kosova legitimno glasaju samo oni glasači koji to hoće, s obzirom na okolnost da je Kosovo pravno pod međunarodnom jurisdikcijom. Pravni poredak Srbije se ne primenjuje dok traje međunarodna uprava na Kosovu, ali to ne znači da svi državljani Srbije koji žive na Kosovu, posebno mislim na nealbance, ne mogu slobodno, kao što su radili i na prošlim izborima, glasati na biračkim mestima koji se organizuju na teritoriji Srbije. Kako god bilo, to neće umanjiti legitimnost ustava Srbije jer se ustav donosi apsolutnom većinom svih građana koji imaju prava glasa, nezavisno od toga gde žive – istakao je Vučetić.
– Verujem da će konsenzus svih parlamentarnih stranaka, a one izražavaju volju ogromne većine građana, učiniti da se prevaziđe problem sa eventualnim teškoćama oko te apsolutne većine građana koji bi trebalo da glasaju za ustav. Prvi put u našoj novijoj istoriji desiće se da se ustav usvaja referendumom, a takođe da sve parlamentarne stranke imaju isti stav i da će na isti način agitovati za usvajanje novog ustava i pozvati svoje članove, pristalice i simpatizere da glasaju za ustav. To je garancija da će ustav biti usvojen potrebnom većinom glasova – rekao je predsednik Ustavnog suda.
M. Petrić
[objavljeno: 29.09.2006.]
