Izvor: Politika, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija podelila EU
Opcija da se nastave pregovori bez Mladića realna, ali je nerealno očekivati da se može staviti potpis na sporazum bez Mladića u Hagu
Nade da bi pregovori EU i Srbije o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju mogli da se nastave i bez izručenja Ratka Mladića Hagu, na talasu nenadanog uspeha samita NATO-a u Rigi, gde je Srbija dobila poziv za Partnerstvo za mir, "podgrejala" je i izjava visokog predstavnika EU Havijera Solane da će "EU posle izbora razmotriti obnovu pregovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa Srbijom", da bi on želeo da se posle izbora nastave pregovori i da će se to "vrlo verovatno i dogoditi", ali i nezvanične informacije sa margina ministarskog sastanka OEBS-a u Briselu da bi Srbija mogla da dobije povoljne vesti već u narednih nekoliko nedelja. Naime, izvori bliski diplomatama koji su prisustvovali sastanku u Briselu tvrde da bi prvi jasniji nagoveštaj "omekšavanja" stava evropske administracije prema Srbiji mogao da se vidi možda već posle sastanka Saveta ministara EU, koji bi trebalo da bude održan u ponedeljak, 11. decembra, a najkasnije do 22. decembra, pred početak božićnih praznika u Evropi. Slične nezvanične informacije mogu se čuti i od domaćih izvora u vladajućoj koaliciji, gde se očekuje da bi vest o mogućem nastavku pregovora u Beograd mogla da stigne već oko katoličkog Božića.
Međutim, izvori iz najbližeg okruženja evropskog komesara za proširenje EU Olija Rena tvrde da, za sada, nema mesta za preveliki optimizam onih koji smatraju da će Evropska komisija popustiti pred pritiscima onog dela EU koji se zalaže za "mekšu" politiku prema Srbiji i da nastavka pregovora neće biti pre nego što Srbija ispuni svoje obaveze prema Haškom tribunalu. Svoju rešenost da istraje u zahtevu da Srbija ispuni haške zahteve pre nego što nastavi pregovore sa EU Ren je izrazio i juče u intervjuu datom Tanjugu. On je još jednom ponovio da je "uslov za nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ostaje isti – puna saradnja s Haškim tribunalom". Ren je dodao da je u nedavnom godišnjem izveštaju o Srbiji, Evropska komisija istakla "ohrabrujuće signale" da je Srbija tokom dosadašnjeg toka pregovora o SSP-om pokazala da ima "značajan institucionalni kapacitet" i da su "reforme koje danas daju rezultate posledica rada nekoliko vlada i više političkih partija od demokratske tranzicije 2000. do danas".
– Siguran sam da Srbija ima potencijal da se pridruži ostatku regiona, čim ispuni uslove za nastavak pregovora – istakao je evropski komesar u intervjuu srpskoj nacionalnoj agenciji.
Da ni glavna tužiteljka tribunala za sada nema nameru da menja svoj stav prema Srbiji potvrđeno je juče iz Haga, odakle je stigla vest da će u redovnom izveštaju Savetu bezbednosti 15. decembra Karla del Ponte još jednom dati negativnu ocenu saradnje Srbije sa tim sudom.
– Za sada imamo preliminaran izveštaj, ali moguće su izmene i u poslednji čas. Bez pozitivnih rezultata ni izveštaj ne može da ima pozitivnu ocenu saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. Dugo, nije bilo nijednog hapšenja – rekao je portparol tužilaštva Anton Nikiforov koji je naglasio da su "begunci ključni, a nema nagoveštaja da će bilo ko od njih biti uhapšen".
Oprečne informacije koje ovih dana stižu iz sedišta EU, tvrde upućeni, posledica su podeljenosti članica Unije prema "srpskom problemu", o kojoj je prvi progovorio italijanski premijer Romano Prodi. Članice Unije, kako sve češće ističu i zvaničnici tih zemalja, podeljene su u dva bloka – onaj u kojem se nalaze zemlje koje smatraju da politika jakih pritisaka ne daje rezultate, među kojima su, pre svega, Italija, Španija, Grčka, Mađarska, Slovačka i Slovenija, i blok koji predvode Velika Britanija i Holandija (u kojem se nalaze i Belgija i Danska) koje ostaju pri stavu da Srbija nije zaslužila nove ustupke, pa ni nastavak pregovora sa EU bez izručenja Ratka Mladića.
– Činjenica je da su mišljenja unutar Unije podeljena i teško je prognozirati koja će struja prevagnuti. Iako je veći broj onih zemalja u EU koje se zalažu za promenu i omekšavanje politike prema Srbiji, to ne znači da će takva odluka Evropske unije biti i doneta, jer se odluke u EU donose jednoglasno i samo jedna zemlja sa izrazito tvrdim stavom može stopirati svaku odluku, pa i tu da se nastave pregovori sa Srbijom bez Mladića, bez obzira na broj onih koje se zalažu za suprotno – objašnjava Ivo Visković, bivši ambasador u Sloveniji i šef katedre za međunarodnu politiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Naš sagovornik naglašava da je teško prognozirati buduća dešavanja i zbog činjenice da su događaji dobili na brzini i dinamici tako da čak i jedna konkretna izjava ili događaj mogu preokrenuti stvari i odluke u Uniji.
– Zato se može reći da opcija da se nastave pregovori bez Mladića nije nerealna, ali je sasvim nerealno očekivati da se može staviti potpis na taj sporazum bez Mladića u Hagu. Ako se pregovori nastave, to neće biti samo podrška "demokratskom bloku" pred izbore, već i stavljanje do znanja da zapad ne vodi antisrpsku politiku – kaže Visković i dodaje: "Ako to uspemo, onda treba da slavimo dva Božića".
Bivši šef diplomatije Goran Svilanović, za razliku od Viskovića, sumnja da će pregovori biti nastavljeni pre izručenja Mladića, ali ako se to dogodi, onda smatra da nije nemoguće da se i sporazum potpiše bez ispunjenja tog haškog uslova.
– Nisam spreman da kažem da se to neće dogoditi. Ipak, bio bih iznenađen da uskoro iz Brisela jave da se pregovori nastavljaju. Posle uspeha u Rigi sa Partnerstvom za mir, mislim da će klatno sada ići u drugu stranu i da će biti teže nagovoriti EU da donese takvu odluku i napravi još jedan ustupak Srbiji– smatra Svilanović.
On potvrđuje da je problem Srbije izazvao podeljenost u Uniji, ali smatra da je mnogo više zemalja na onoj strani koja se zalaže za oštru politiku prema Beogradu.
– Iako bih voleo da se makar jedna runda pregovora obavi u decembru, ili makar u januaru, teško mi je da poverujem da će se to desiti, jer je nepoverenje prema Vladi Srbije veliko. Ipak, ako Unija donese drugačiju odluku, to će uraditi iz dva razloga – da bi podržali demokratske snage u Srbiji pred izbore, uključujući i koaliciju na vlasti, i da bi što više vezali Srbiju za EU, jer nam predstoji teška godina u kojoj će se rešavati problem Kosova – zaključuje Svilanović.
Dragana Matović
[objavljeno: 07.12.2006.]
