Izvor: Politika, 18.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sastav vlade zavisiće od malih stranaka
Čini se da će posle izbora najinteresantnije biti uloge SPS-a i koalicije oko LDP-a, pod uslovom da pređu cenzus
Do izbora ima još oko 40 dana i već je poznato ko su tri najjače političke grupacije, pa čak se može nazreti i njihov redosled. Ipak, pitanje sastava buduće vlade potpuno je otvoreno – teško se može pretpostaviti ko će od ove tri grupacije ući u izvršnu vlast i ko će činiti novu vladajuću koaliciju. To će, naime, zavisiti od manjih stranaka i koalicija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a koje će od njih uspeti da preskoče cenzus od pet odsto – sasvim je neizvesno u ovom trenutku. Na okruglom stolu, u organizaciji časopisa "Nova srpska politička misao", pre nekoliko dana politički analitičari su se saglasili oko ove poslednje konstatacije i dali procene o mogućim vladajućim koalicijama posle 21. januara. Sudeći po njihovim komentarima, čini se da će najinteresantnije biti uloge socijalista i koalicije okupljene oko Liberalno-demokratske partije, naravno, ako pređu cenzus, ali i da bi takozvani demokratski blok najmanje problema imao sa G17 plus, koja je, čini se, nesporna za saradnju i za Demokratsku stranku i za Demokratsku stranku Srbije.
Dušan Pavlović, profesor na Fakultetu političkih nauka, smatra da su moguća četiri scenarija, u zavisnosti od toga koji će koncept u kampanji biti dominantan – da li će preovladati uverenje "ili oni, ili mi" ili će preovladati uverenje da nam je potrebna sabornost, stabilnost, saradnja među strankama.
Ukoliko prevlada prvi koncept, kaže Pavlović, prva varijanta je koalicija Demokratske stranke, saveza stranaka na čijem je čelu Čedomir Jovanović, G17 plus i stranaka manjina, a druga Srpska radikalna stranka – Socijalistička partija Srbije (ili samo SRS). Druge dve mogućnosti su koalicija DS-a, Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija i stranaka manjina ili koalicija "narodnjaka" i SRS-a.
"U ovom trenutku najizvesniji scenario je koalicija DS-DSS i manjinskih stranaka zbog toga što verovatno nijedna od pomenute dve strategije neće uspeti potpuno da dominira kampanjom", ocenjuje Dušan Pavlović.
Đorđe Vukadinović, urednik časopisa "Nova srpska politička misao", smatra da će na sastav buduće vladajuće koalicije uticati činjenica da li se u parlament plasirala koalicija LDP-GSS-SDU-LSV, G17 plus ili SPS.
Prema njegovim rečima, ako uđu G17 plus i koalicija oko LDP-a (što, kako ocenjuje Vukadinović, nije previše verovatno, mada nije ni nemoguće), a recimo, SPS ostane ispod crte, to će nesumnjivo značiti da vladu pravi DS, sa ovim strankama i eventualno predstavnicima manjina i sa DSS-om, ako bude neophodno.
"Ukoliko bi, pak, LDP i G17 plus ostali ispod crte ili makar neko od njih, a ušli socijalisti, onda bi se stvari okrenule i mislim da bi u toj konstelaciji veće šanse imao DSS, a možda čak i radikali u nekom, ali ne mnogo verovatnom, scenariju", ističe Vukadinović, dodajući da će pitanje ko će formirati vladu, i da li će ona uopšte biti formirana, biti otvoreno možda i mnogo posle 21. januara.
Da se u Srbiji postizborne koalicije s mukom rađaju, govori iskustvo. Najsvežije je ono prilikom formiranja aktuelne vlade. Izbori su održani 28. decembra 2003. godine, a vlada je formirana 3. marta sledeće godine. Ipak, rekord je postavljen posle parlamentarnih izbora u septembru 1997. godine, kada su pregovori o formiranju vlade trajali punih šest meseci. Do usvajanja novog ustava pregovori su mogli da traju i duže, jer nije bilo zakonskog ograničenja. Ovog puta, međutim, stranke za dogovore imaju najviše 90 dana od dana konstituisanja Narodne skupštine Srbije, inače će, kako nalaže novi ustav, skupština biti raspuštena, odnosno išlo bi se na nove izbore.
Jovo Bakić, sa Filozofskog fakulteta, ocenjuje da će biti problema u postizbornom pregovaračkom procesu ako koalicija Čede Jovanovića uđe u parlament. Konstatujući da G17 plus ima male šanse da prođe cenzus i da je koalicija LDP-GSS-SDU-LSV u boljoj poziciji, Bakić navodi da će u tom slučaju biti vrlo teško obrazovati koaliciju između DS i DSS-a. "Vojislavu Koštunici će biti teško da uđe u koaliciju sa Čedomirom Jovanovićem, a s druge strane, upravo zbog toga, velika je opasnost da se uđe u pat poziciju. DS, dakle, možda može ostvariti najbolji rezultat u istoriji, a da ne može da formira vlast zato što će biti problem kako pomiriti narodnjačku koaliciju sa koalicijom koju predvodi Jovanović", ističe Jovo Bakić.
Po njegovom mišljenju, radikali, bar kako stvari stoje sada na početku kampanje, ne deluju ubedljivo, a pošto ih je lider Vojislav Šešelj obavezao da ne prave koalicije sa Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom, neće moći da formiraju vlast.
Ukoliko LDP ne bi ušao u parlament, koalicija DS-DSS-manjine bila bi više nego verovatna, smatra Bakić. Problem, međutim, može da stvara prolazak LDP-a, posebno ako napravi nešto bolji rezultat od same granice cenzusa. To znači da će imati dosta poslanika i moguće je da bez njih neće moći da se formira vlast. Ipak, dodaje Bakić, "LDP je vrlo osetljiv spolja i vrlo lako se može desiti da se formira manjinska vlada DS-DSS uz podršku LDP-a". Kako objašnjava, u ovoj varijanti LDP će morati da pruži tu podršku, "ma koliko mrzeli Koštunicu, a ne voleli ni Tadića, upravo zbog toga što će biti primorani od strane zapadnih političkih činilaca".
Pored LDP-a, interesantna je i moguća uloga SPS-a posle ovih izbora. I Pavlović i Bakić smatraju da su socijalisti u ovom trenutku bliži opciji saradnje sa demokratskim strankama, nego sa radikalima.
Prema rečima Pavlovića, posle kongresa SPS-a održanog 3. decembra, o toj stranci može da se govori kao o stranci koja je reformisana, koja je sistemska i koja ne predstavlja opasnost po demokratski poredak ukoliko bi došla na vlast.
I Bakić smatra da bi socijalistima bilo u najboljem interesu da uđu u vlast sa ′narodnjačkom koalicijom′ bez DS-a, ali kaže da to nije realno.
Ak bi eventualno podržali vladu demokratskog bloka, socijalisti bi bili bliži sticanju međunarodnog legitimiteta, ali, s druge strane, pitanje je da li bi ta podrška bila prihvatljiva za Demokratsku stranku, koja je poslednje tri godine dosta kritikovala DSS, čiju je manjinsku vladu podržavao upravo SPS.
B. Baković
--------------------------------------------------------------------------
SPS i LDP ne mogu zajedno
Nakon izbora LDP je spreman da podrži samo Demokratsku stranku koja je u sebi još zadržala evropski demokratski potencijal dok nas ostale stranke u tom smislu ne zanimaju, kaže Nikola Samardžić, član Predsedništva ove stranke.
On tvrdi da njegova partija nikada ne bi podržala koaliciju DS-a i DSS-a, jer "demokratski blok u kome je Koštunica ne postoji i ne bismo želeli da budemo deo nedemokratske vlade".
Žarko Obradović, potpredsednik Socijalističke partije Srbije, kaže da je ova stranka i ranije na pitanjima od državnog interesa sarađivala sa partijama koje imaju različite programe. On ističe da će se tako ponašati i posle ovih izbora.
– Treba da sačekamo da vidimo ko će ući u parlament, ko će da nas zastupa. Nama je neprihvatljivo da budemo pomenuti, a kamoli da budemo u nekoj vezi sa Čedom Jovanovićem koji pominje nezavisnost Kosova i Metohije.
J. C.
--------------------------------------------------------------------------
Kosovski faktor
Saša Gajić, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da će ključni faktor u pregovaračkom procesu o formiranju koalicije nakon izbora, bez obzira koje sve stranke i sa kakvim rezultatom uđu u parlament, biti odnos prema rešavanju pitanja Kosmeta. "Na tom pitanju će se lomiti sva koplja i upravo je odlaganje iznošenja rešenja za Kosovo i Metohiju najbolji dokaz za to, jer je intencija faktora u međunarodnoj zajednici da se formiraju koalicije pre objavljivanja tog rešenja", ističe Gajić.
U slučaju, kako kaže, da vladajuća koalicija ne bude formirana pre objavljivanja rešenja za južnu pokrajinu, centralna politička opcija (a to je "narodnjačka koalicija"), imala ona 15, 20 ili više procenata glasova, a druge dve (DS i SRS) imale i po 30 ili 35 procenata, imaće u toj situaciji otvoren prostor za sve moguće koalicione kombinacije, "osim ekstremnih koalicija jedne ili druge Srbije". S tim u vezi, prema njegovim rečima, ne treba isključiti ni mogućnost pravljenja koncentracione vlade.
[objavljeno: 18.12.2006.]
