Izvor: Politika, 08.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo troše, a posle prave budžet
U svim partijama ističu da će kompletan izveštaj podneti posle izbora, a do tada ne žele da govore o tome koliko planiraju da potroše
Svakome se, verovatno, bar jednom desilo da u prodavnici u koju je otišao po hleb i mleko ostane "kratak" za 10-20 dinara, jer je zaboravio da je prethodnog dana popio kafu više nego obično, pa mu je ostalo manje para u novčaniku. Malo ko je, međutim, krenuo da kupi auto (nov ili polovan, svejedno) i ustanovio da mu nedostaje koja hiljada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evra, jer ljudi koji se odlučuju na krupniju investiciju tog tipa obično pažljivo isplaniraju budžet kojim raspolažu. Logično, jer po 20 dinara koje vam fale za hleb možete da otrčite do kuće, ali teško da bi svako mogao da skokne do stana po dodatnih nekoliko hiljada evra, kako bi umesto poluraspadnutog "juga" mogao da kupi pristojno očuvani "opel".
Srpske političke stranke, međutim, po izjavama njihovih predstavnika, kampanju za izbore, u kojoj se, prema nekim procenama, troše stotine hiljada, pa čak i milioni evra, shvataju kao svakodnevnu kupovinu doručka u pekari na ćošku, jer gotovo sve tvrde da nemaju čak ni okvirnu procenu koliko bi novca mogle da potroše na predizborno reklamiranje.
– Nemamo nikakvu procenu, jer uvek može nešto da iskrsne. Objavićemo sve troškove u zakonskom roku od deset dana po okončanju izbornog procesa. Do tada nećemo iznositi parcijalne podatke – kao po dogovoru odgovaraju u svim strankama, iako su neke od njih već prilično agresivno krenule sa emitovanjem spotova po elektronskim medijima, što uglavnom i zahteva najviše para.
U svim strankama, naravno, ističu da će im kampanje biti "skromne, primerene", jer "ne možemo da potrošimo više para nego što imamo". Problem je samo u tome što sada ne žele da kažu ni koliko imaju, ne računajući deo od 392 miliona dinara iz budžeta Srbije, od kojeg će jednako parče pripasti svakoj listi pre izbora, i ostatak budžetskog dela koji će proporcionalno da podele stranke koje uđu u parlament. Novac predviđen za podelu pre izbora, inače, još nije uplaćen strankama i najverovatnije će to biti urađeno kada bude poznat konačan broj učesnika na izborima.
Prema mišljenju marketinških stručnjaka, ovakve tvrdnje stranačkih predstavnika suprotne su svakoj logici, jer bi u principu trebalo znati okvirnu sumu sredstava kojima se raspolaže pre početka kampanje.
– Trebalo bi da da postoji bar okvirni budžet, da se zna koliko će novca da ode za kampanju preko elektronskih medija, koliko će se plaćati za iznajmljene termine, a koliko za spotove, na kojim televizijama, u kojim terminima, a tu su i bilbordi, plakati, leci... – kaže za "Politiku" Nadežda Milenković, kreativni direktor reklamnih kampanja.
S tim je saglasan i Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti Srbija", koji ukazuje da bi bar za inicijalne troškove, dok iz republičkog budžeta ne dobiju sredstva koja im po zakonu pripadaju, stranke na posebne račune sa kojih se plaćaju svi izborni troškovi trebalo da prebace makar deo redovnih prihoda.
On potvrđuje da stranke ne moraju pre okončanja izbora da podnose izveštaj o troškovima, kao i da ne postoji mogućnost kontrole njihovih prihoda i izdataka "u hodu". Izjave o tome da stranke nemaju ni okvirnu procenu izbornih troškova, prema njegovom mišljenju, mogu da ukažu ili na lošu stranačku organizaciju ili na želju da se od birača sakrije koliko se zaista para troši u predizborne svrhe, kako im ne bi zamerili na rasipništvu.
Tajnovitost koju stranke iskazuju kada su u pitanju dosadašnji prihodi i troškovi za kampanje, o čemu će ionako morati posle izbora da podnesu račune, već sada može da izazove sumnju u postojanje namere da se štimuju podaci u finalnom izveštaju. S druge strane, ostavlja i mogućnost nagađanja da iza mnogih stranaka finansijski stoje određeni tajkuni, o čemu se, inače, u javnosti često govori. To bi lako moglo da se opovrgne upravo otvorenim prikazivanjem dosadašnjih prihoda i rashoda u kampanji.
Nadežda Milenković, međutim, dodaje da situaciju dodatno zamagljuje i činjenica da cela stvar oko angažovanja marketinških agencija u predizbornim kampanjama u Srbiji "još nije legla".
– Često, naime, kampanje rade ljudi koji imaju agencije, ali bez uplitanja samih firmi, ali iz drugih motiva, a ne iz finansijskih – kaže ona.
Celokupan posao, dakle, može da bude sklopljen "na reč" između predstavnika partija i vlasnika agencija, a to može da podrazumeva i drugačije uslove plaćanja od uobičajenih, bilo da je reč o plaćanju u kešu, uslugama ili obećanjima "ako pobede naši".
To na neki način potvrđuju i u strankama, ističući da u mnogim slučajevima ugovorene poslove mogu da plaćaju naknadno ili u ratama, a ponekad nešto dobiju i za džabe. U Liberalno-demokratskoj partiji, na primer, tvrde da im kampanju osmišljava stranački kreativni tim u kojem ljudi volontiraju. U Demokratskoj stranci i G17 plus kažu da ne moraju sve da plaćaju unapred, već može i na odloženo, odnosno po realizaciji posla.
Ako je to i moguće, kad je u pitanju plaćanje marketinških agencija i kreativnih timova, kada se dođe do objavljivanja reklama po medijima, stvari postaju drugačije. Prema podacima do kojih je "Politika" došla u nekoliko medijskih kuća, spremnost da se strankama izađe u susret po principu "platićeš kad budeš mogao", koje je nekada i bilo, više ne postoji.
Moguće je, doduše, da se progleda kroz prste za jedan dan, pa da se oglas objavi dan pre nego što novac legne na račun firme, ali ne i više od toga.
U svim strankama, međutim, ističu da sve rade potpuno u skladu sa zakonom, da su otvorili i posebne račune u bankama, kako to Zakon o finansiranju političkih stranaka i nalaže, sa kojeg se sredstva isključivo mogu koristiti za plaćanje troškova predizborne kampanje.
Do para, osim onih koje dobijaju iz republičkog budžeta, kako kažu u strankama, uglavnom dolaze putem članarina i priloga. U Demokratskoj stranci je, na primer, obavezna mesečna članarina 100 dinara, ali pojedinac može da da i više, kao prilog partiji. Računaju, naravno i na priloge većih donatora, ali kada se dođe do pitanja o kome je reč, bez obzira na to što će i to morati da navedu u izveštaju o troškovima posle izbora, dobija se uopšteni odgovor: "Pa, ako neko želi da pomogne...".
– Ne znam da li je dosad bilo nekakvih uplata – kaže Nevenka Žarkov iz Informativne službe DS-a.
Slično odgovaraju i u Liberalno-demokratskoj pariji, u kojoj je članarina obavezna, ali se njen iznos, u zavisnosti od platežne sposobnosti člana, kreće od 100 do 2.000 dinara.
– Nemamo velikih donatora. Niko od fizičkih lica nije dao više od 10.000 dinara, niti je iko od pravnih lica uplatio iznos veći od 100 prosečnih plata u Srbiji – kaže Marko Karadžić, član Predsedništva LDP-a, koji dodaje da LDP nema donatora koji nije član stranke, te da niko od njih ne dobija zauzvrat nikakva obećanja.
Na primedbu da je ova stranka krenula u veoma oštru kampanju, s obzirom na to da joj se spotovi dosta često emituju na televizijama, Karadžić odgovara da se takav utisak stiče samo zbog toga što su u kampanju krenuli pre ostalih.
U Srpskoj radikalnoj stranci ističu da će za kampanju koristiti isključivo sredstva koja dobiju od države, te da će im to biti dovoljno. Donatora, kako kažu, neće imati, a stranačka članarina je simbolična – 80 dinara na godišnjem nivou.
– Voleli bismo da ih ima, ali kako će naša kampanja biti bazirana na borbi protiv kriminala, korupcije i tajkuna, ne verujem da će iko biti voljan da nam pomogne novčano – kaže Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora SRS-a.
Na veoma ograničena sredstva žale se i u Socijalističkoj partiji Srbije, a tek izabrani šef izbornog štaba Branko Ružić očekuje pomoć donatora, uglavnom malih privatnika.
– Ni tu, međutim, najčešće nije reč o parama, već o pomoći u tehničkim sredstvima – dodaje Ružić.
Cela situacija oko finansiranja političkih kampanja mogla bi da bude jasnija ako bi, prema oceni Nadežde Milenković, postojale institucije koje bi se bavile isključivo kontrolom ove oblasti i ukoliko bi bila obezbeđena potpuna javnost podataka.
– Do tada, ova oblast biće podložna manipulacijama – dodaje ona.
-----------------------------------------------------------
Mediji ne daju na veresiju
U Radio-televiziji Srbije kažu da imaju veoma loša iskustva odranije, jer su im pojedine partije dužne već godinama. Zbog toga su spremni da predizborne spotove partija emituju tek pošto stranke uplate ceo iznos.
– Ne moraju oni da uplate pare za sve dane kampanje. Mogu da uplate za dva ili tri dana emitovanja, ako trenutno nemaju više na računu. Ali, ako posle toga ne uplate preostali deo, spotovi im neće biti emitovani – kažu u marketinškom odeljenju RTS-a.
U marketinškoj službi RTV B 92 kažu da obično traže da im se unapred uplati 40 odsto sume, a ostatak po realizaciji oglasa. Na pitanje da li su stranke dobre platiše, u ovoj kući odgovaraju: "Da su dobre platiše ne bismo tražili novac unapred".
Pravilo avansne uplate važi i u novinskim kućama "Politika" i "Večernje novosti".
Marko R. Petrović
[objavljeno: 08.12.2006.]
