Izvor: Akter, 30.Okt.2015, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popularnost Su Ći opada
Liderka mjanmarske opozicije Aung San Su Ći, iako još popularna među stanovnicima većeg dela zemlje, izgubila je deo podrške među kolegama u politici, kao i među poštovaocima u inostranstvu, uoči parlamentarnih izbora 8. novembra
Su Ći je kritikovana da je u svojoj borbi za političku moć žrtvovala svoje principe.
Mnoge njene pristalice u inostranstvu bili su razočarani ćutnjom dobitnice Nobelove nagrade za mir kada su u pitanju pripadnici muslimanske manjine >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << Rohindža, koji su žrtva diskriminacije u prevashodno budističkoj zemlje i čiji se položaj pogoršao od okončanja vojne hunte. Pripadnicima te manjine je bilo dozvoljeno da glasaju 2010, ali na ovim izborima ponovo neće imati pravo glasa.
Su Ći je svoje delovanje pravdala kao način političkog opstanka u budističkoj zemlji. Takođe je rekla da je ona, iako je dobila Nobelovu nagradu, političar i da nikada nije težila da bude aktivista za ljudska prava.
"Ono što bi ljudi želeli da čuju su zapaljive reči osude. Ja nisam za osudu. Ono što ja pokušavam da postignem je pomirenje", kazala je Su Ći.
U njenoj zemlji, aktivisti, intelektualci i bivši savetnici imaju primedbe na njene političke izbore i sve više "autoritaran stil vođstva", kako je nedavno napisao Min Zin, stručnjak za Mjanmar iz SAD, u članku za časopis Forein polisi.
Mnogi su kritikovali njenu odluku da se udruži s nekadašnjim neprijateljem, bivšim vojnim generalom Turom Šveom Manom.
Bivši član NLD Će Mjint smatra da je Su Ći postala nepredvidiva, da je skrenula s puta i da njena strategija ne funkcioniše.
Na meti kritika našao se i njen izbor kandidata za poslanike. Na listi nema nijednog muslimana i gotovo nijednog bivšeg političkog zatvorenika iz grupe poznate kao Generacija 88, koja je pokrenula prodemokratske proteste koji su lansirali političku karijeru Su Ći.
Taj potez je viđen kao pokušaj Su Ći da spreči konkurenciju, kao i njeno odbijanje da imenuje naslednika, uprkos tome što ona ne može da bude predsednik.
Međutim, u velikim gradovima, kao i u udaljenim seoskim područjima, crvena zastava njene partije Nacionalna liga za demokratiju (NLD) mnogo se češće može videti nego znaci podrške vladajućoj partiji.
Mnogi stanovnici Mjanmara vide uspon Su Ći u politici kao deo nacionalne istorije. Njen otac general Aung San, koji se smatra herojem, ubijen je 1947, kada je Su Ći imala dve godine. Po povratku u zemlju iz inostranstva, u trenutku pobune protiv vojnog režima, postala je lider prodemokratskog pokreta i tokom naredne 23 godine u kućnom pritvoru je provela 15 godina.
Prema oceni istaknutog analitičara u Mjanmaru Jana Mjoa Teina, većina građana želi promenu, a "za one koji žele promenu, Su Ći je jedini izbor".
Očekuje se da NLD dobije najviše glasova na izborima i da u koaliciji s manjim partijama ima većinu u parlamentu.
Odredba ustava iz 2008. godine, kada je Mjanmarom još vladala vojna hunta, sprečava, međutim 70-godišnju Su Ći da bude predsednica pošto su njen pokojni suprug i dvoje dece Britanci. Ona je ranije najavila da će, ako NLD pobedi na izborima, neformalno biti na čelu vlade.
Čak i u slučaju velike pobede NLD na izborima, vojska će zadržati značajnu kontrolu u zemlji. Ustav predviđa da 25 odsto mesta u parlamentu pripadne vojsci, tako da bi NLD morala, sama ili u koaliciji, da osvoji 67 odsto mesta da bi imala prostu većinu.
Za 330 poslanika donjeg doma parlamenta i 168 mesta u gornjem domu ima više od 6.000 kandidata iz oko 90 poliičkih partija. Rezultate izbora teško je predvideti, pogotovo pošto u Mjanmaru nema istraživanja javnog mnjenja.
