Izvor: Politika, 17.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legalizovana prijateljska pomoć iz inostranstva
Šta se krije iza novog zakonskog rešenja po kojem međunarodna politička udruženja mogu da daju prilog ovdašnjim strankama koji ne može da bude u novcu
Ukoliko se, recimo, u Berlinu organizuje neki međunarodni kongres, ovdašnje političke stranke ubuduće će, na osnovu slova zakona, moći od strane fondacije da prime karte za put, vaučere za hotelski smeštaj ili nešto slično, kako bi prisustvovale tom događaju. Ili, ukoliko se organizuje škola za mlade partijske kadrove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u nekom od gradova Evrope, strana fondacija, opet, može da plati ovdašnjim partijskim članovima školarinu.
Ovakva praksa, kako za „Politiku”, objašnjavaju Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, i Đorđe Vuković, iz Cesida, koji su radili na pripremi ovog zakona, postojala je i do sada, ali je novim zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, usvojenim pre dva dana, ona, zapravo, legalizovana time što je u članu 12. ovog propisa tačno navedeno da „prilog koji međunarodna politička udruženja daju političkom subjektu ne može biti u novcu”.
O kakvim udruženjima je ovde reč i da li, eventualno, postoji opasnost od zloupotrebe takvih priloga iz inostranstva?
Naglašavajući da pomoć ne može da bude novčana, profesor Stojiljković objašnjava da je zapravo reč o podršci političkih fondacija koje deluju u okviru političkih familija čije su ovdašnje partije najčešće pridruženi članovi, (jer da budete u evropskim političkim porodicama koje imaju svoje poslaničke grupe u Evropskom parlamentu morate da budete članica EU, odnosno oni koji nisu u statusu kandidature i pridruživanja imaju status posmatrača ili pridruženog člana). Tako će stranke koje su iz socijaldemokratske familije moći, sada na osnovu zakona, da dobiju pomoć uz ograničenje da to nisu direktni novčani transferi „Fridrih Ebert štiftunga” ili neke druge fondacije koja pokriva socijaldemokratsko političko polje, i to za edukaciju kadrova, za obuku, za vrbovanje članstva, za obavljanje odgovarajuće javne politike, za istraživanje… „Znači, za ono što se zove logistička podrška”, naglašava ovaj naš sagovornik.
„Sve fondacije koje ovde rade, a postoji ih više od deset – dve-tri američke, dve-tri nemačke, holandska, engleska –stranačke su fondacije, a te stranke pripadaju određenim tipovima evropskih familija, od narodnjačke do socijalističkih. Oni vrlo često imaju obuku, saradnju sa našim strankama, što je dosadašnjim zakonom faktički bilo nedozvoljeno”, objašnjava Vuković.
Znači, tu ne postoji opasnost da, recimo, neko u vidu priloga nekoj ovdašnjoj partiji pokloni neki objekat, pa da ga ona kasnije proda i unovči i na taj način „na mala vrata” dođe do dodatnog novca za izbornu kampanju?
Stojiljković naglašava da, po slovu zakona, ne mogu da se daju direktna finansijska sredstva i nekretnine i podvlači da se „ovde isključivo radi o nečemu što već postoji i nad čime nećemo više da zatvaramo oči, da odgovarajuće političke fondacije iz političkih familija daju ovu vrstu logističke podrške svojim članicama ili pretendentkinjama na članstvo”.
„Mogućnost zloupotrebe, naravno, uvek postoji i to nije sporno”, kazao je Vuković i dodao da će se „u sistemu kontrole videti da li tu ima nekih zloupotreba ili nema”. A, ako se zloupotrebe, ipak, utvrde? Vuković kaže da se, onda, iz opšteg konteksta zakona podrazumeva da će tada biti primenjene prekršajne i druge sankcije.
U zakonu nije, međutim, navedeno o kojim je međunarodnim organizacijama tačno reč. „Mi ne možemo da ograničimo i kažemo koje su to međunarodne organizacije. Pa, pored saradnje sa evropskim partijama, vi ovde imate i one koji sarađuju sa partijama iz Libije ili sa Kube”, navodi Vuković i dodaje da se međunarodna saradnja očekuje od stranaka. U toj saradnji naše stranke su, kako je kazao, siromašne i logično je da sarađuju sa bogatijima i da im te bogatije stranke pružaju pomoć. „I vi kad imate prijatelja koji je lošijeg imovinskog stanja, vi mu date vašu staru odeću. Je li tako?”, slikovito objašnjava on.
B. Čpajak
objavljeno: 18.06.2011
