Izvor: Politika, 24.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovski dug – političko ili ekonomsko pitanje
Povodom predloga Srbije upućenog Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci da pitanje duga Kosova bude rešeno tako što bi Srbiji bilo vraćeno ili odbijeno od preostalog duga Svetskoj banci 215 miliona dolara, u javnosti je ponovo pokrenuta rasprava da li je to ekonomsko ili političko pitanje.
Srpska delegacija je zahtev uputila na godišnjoj skupštini MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, a posle sastanka predstavnika Beograda sa izvršnim direktorom Svetske banke Grejemom Vilerom potpredsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da vraćanje kosovskog duga "nema nikakve veze sa pitanjem suvereniteta, jer i grad Beograd sam plaća svoje dugove".
Goran Pitić, profesor ekonomije i predsednik Upravnog odbora "Sosijete ženeral banke" u Srbiji, smatra da je zahtev Srbije Svetskoj banci i MMF da se oslobodi vraćanja kosovskog duga logičan ekonomski zahtev, potpuno odvojen od pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije. On podseća da je ovo pitanje i ranije bilo tema razgovora, samo zbog bojazni da će biti povezano sa statusom pokrajine nije na ovaj način predstavljeno.
Podsetimo da je tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić, kada je pre nešto više od godinu dana izašao sa tim predlogom, optužen da takvim zahtevom Kosovu daje nezavisnost ili, u najmanju ruku, pravi uvod za samostalnost pokrajine.
Zagovornici nastavka otplaćivanja duga tada su tvrdili da dok god se dug otplaćuje Kosovo u formalnom smislu ostaje deo teritorije Srbije. Taj dug je tumačen kao suvereni dug, odnosno dug za koji garantuje država Srbija. Ukoliko bi došlo do odvajanja Kosova i proglašenja nezavisnosti, onda bi taj dug automatski bio podeljen.
Na pitanje zašto misli da sada taj zahtev neće biti protumačen kao političko pitanje, Pitić kaže da su "jednostavno sazreli uslovi". "Trenutno je u toku mnogo jača politička aktivnost u vezi sa Kosovom, na pregovorima se razdvajaju pitanja, ekonomska pitanja dobijaju na težini i ekonomska argumentacija je danas mnogo veća nego ranije", kaže Pitić. On zaključuje da ovaj zahtev Srbije ne predstavlja ništa drugo do zahtev da se pitanje kosovskog duga stavi u finansijski okvir.
I državni sekretar za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković u kratkoj izjavi za "Politiku " demantuje da srpski zahtev za otpisom duga ima bilo kakvu političku pozadinu.
Prema jednom od predloga od 14 tačaka "trojke" Kontakt grupe predviđeno je da Kosovo ima potpunu finansijsku samostalnost, što je i u odgovoru Beograda potvrđeno u tački 12 ("pokrajina KiM će imati punu nadležnost nad svojim finansijama – oporezivanje, javni prihodi, itd"). Ipak, ako Kosovo ima potpunu finansijsku samostalnost, postavlja se pitanje kakav status Kosovo može da ima u budućnosti. Ingerencije svakog oblika državnog uređenja (autonomija, pokrajina, republika, federacija, konfederacija ili savez država) striktno su definisani, pa se onda postavlja i pitanje kakvo će biti državno uređenje Srbije.
Srbija je od 2002. godine redovno izmirivala kosovski dug, iako nije imala nikakve prihode sa tog dela teritorije, budući da su međunarodni protektori izdvojili kosovsku poresku upravu i carinu i od 1999. godine onemogućili Srbiji da ubira porez, carine i takse na Kosovu. Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan dug Kosova i Metohije 31. decembra 2006. godine iznosio je 1.182 milijarde dolara, odnosno šest odsto ukupnog spoljnjeg duga Srbije. Srbija izdvaja više od 100.000 dolara dnevno, odnosno više od 3.000.000 dolara mesečno za otplatu kosovskog duga.
Srbija je preuzela otplaćivanje kosovskog duga u dogovoru sa Svetskom bankom, jer je to bio jedan od uslova da dobije kredite bez kamata na 20 godina sa 10 godina počeka. Srbija je do sada na ime kosovskog duga plaćala samo kamate, dok će glavnica tek pristići u narednim godinama.
Kosovski ekonomisti i predstavnici Privredne komore Kosova, sa druge strane, smatraju da je pitanje inostranog duga usko povezano sa sukcesijom bivše SFRJ. "Kosovo treba da preuzme inostrani dug jedino u slučaju da bude uključeno u podelu imovine nekadašnje Jugoslavije", stav je koji preovlađuje u kosovskoj štampi, uz napomenu da "Srbija kosovski dug vraća iz političkih razloga".
-----------------------------------------------------------
Ahtisari predložio preuzimanje dela duga
U toku pregovora Prištine i Beograda o statusu Kosova razmatrano je i pitanje inostranog duga, ali bez dogovora. Na osnovu plana Martija Ahtisarija, koji Srbija osporava, predlaže se da "Kosovo preuzme svoj deo međunarodnog duga koji ima Srbija, pored ostalog dug prema Svetskoj banci, Pariskom i Londonskom klubu kreditora".
"Deo duga za koji će Kosovo biti odgovorno biće određen kroz pregovore između Prištine i Beograda, uzimajući u obzir principe korišćene pri raspodeli duga među bivšim republikama SFRJ. Dok se ne utvrdi ovaj deo, Srbija će morati da servisira ukupan dug, a Kosovo će kasnije Srbiji vratiti svoj deo" navedeno je aneksu 6. ovog plana.
[objavljeno: ]
