Izvor: Blic, 25.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavni problem tri valute
Glavni problem tri valute
BEOGRAD - Odnosi Srbije i Crne Gore u zajedničkoj državi, harmonizacija sistema dveju republika i njihova evropska perspektiva bile su teme Trećeg samita Srbija i Crna Gora koji je juče počeo u hotelu 'Hajat' u organizaciji grčke kompanije 'Komokos internešenel'. Na seminaru, pored velikog broja domaćih zvaničnika, među kojima je juče najveće zanimanje izazvao crnogorski premijer Milo Đukanović, učestvuju i predstavnici Pakta za stabilnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jugoistočne Evrope, Evropske komisije i zemalja regiona. Đukanović je, otvarajući Samit, rekao da evropska budućnost Srbije i Crne Gore počela i izrazio očekivanje da će naša zemlja dobiti podršku u Briselu, ali i podršku SAD i Rusije kako bi 'naš reformski brod što pre stigao do evropskog odredišta'.
- Svesni smo da moramo brže i hrabrije povlačiti neke poteze, a sve političke odluke moraju slediti ekonomsku logiku i evropske standarde- rekao je Đukanović.
- Nova zajednica još nije ni profunkcionisala, a već se tendenciozno i zlonamerno postavlja pitanje da li je period od tri godine čekaonica za crnogorsku nezavisnost. Zajednicu neće spasti ćutanje o referendumu, kao što je neće ugroziti njegovo pominjanje. Treba verovati da su ljudi racionalni i da će ako im bude bolje u zajednici sačuvati to bolje - rekao je Đukanović. Govoreći o usklađivanju carinskih stopa između Srbije i Crne Gore, on je istakao da se one ne mogu usaglašavati političkim dekretima. Napominjući da će do kraja marta biti usvojen akcioni plan o usaglašavanju carinskih stopa, Đukanović je naglasio da se moraju izvesti jasne računice koliko će to koštati privredu i građane Srbije i Crne Gore. Crnogorski premijer precizirao je da je EU cilj kojem se stremi kad je reč o carinskim stopama.
Đukanović je najavio i promene u diplomatiji, rekavši da je normalno da u ambasadama sede ljudi koji će biti legitimni predstavnici Srbije i Crne Gore. Vladimir Gligorov, profesor Instituta za međunarodne ekonomske studije iz Beča, rekao je da su za zemlje Balkana osnovni problemi ustavna nejasnost i značajni populistički pritisci koji nisu samo politički, već proističu iz nestabilnog makroekonomskog uređenja regiona.
Džefri Baret, šef delegacije Evropske komisije u Beogradu, ocenio je da je ključni cilj zajednice Srbije i Crne Gore da uđe u EU i dodao da naša zemlja mora biti svesna da postoji cena koja se mora platiti za to. Baret je ocenio da se zemlje regiona i dalje puno oslanjaju na strane donacije, te da je vreme je da se okrenu izgradnji infrastrukture uz pomoć direktnih investicija. Baret je rekao da će problem za razvoj zemlje biti paralelna egzistencija tri valutna sistema na prostoru SCG i Kosovu, kao i kvalitet proizvoda koji se izvoze u EU. On je dodao da će siva ekonomija i poreska nedisciplina biti jedne o prepreka, koje se moraju ukloniti da bi se pospešio razvoj zemlje.
Ministar inostranih poslova Austrije Tomas Mejer-Harting je posebno istakao važnost pune saradnje SCG sa Haškim tribunalom, bez koje neće biti moguće dobiti podršku međunarodne zajednice za reformske procese u zemlji. Govoreći o pristupanju SCG programu 'Partnerstvo za mir', Harting je rekao da SCG još ne ispunjava uslove za ulazak u NATO, 'ali je to samo pitanje vremena'.
Samitu je prisustvovao i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom koji je sinoć organizovao prijem povodom Trećeg samita Srbije i Crne Gore. Lj. B. Ne krijemo Karadžića
Đukanović je kao obične spekulacije nazvao tvrdnje da se u Crnoj Gori kriju pojedinci koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine.
- U tom kontekstu su vrlo neodgovorno od strane pojedinih struktura pominjani Radovan Karadžić i Crna Gora kao moguća destinacija njegovog prikrivanja. Veoma dobro smo se razjasnili sa gospođom Karlom del Ponte da su to obične spekulacije i da Crna Gora nema razloga da prikriva bilo koga ko je na haškoj listi - rekao je Đukanović. Dinkić: Dinar stabilan, oscilacija sedam odsto
BEOGRAD - Kurs dinara će u ovoj godini biti stabilan i kretaće se u okvirima domaće inflacije umanjene za svetski prosek inflacije, i biće u rasponu od najviše plus-minus sedam odsto - najavio je guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić. Odgovarajući na pitanje o uticaju iračke krize i klizanja dolara naniže na nacionalnu valutu, Dinkić je izjavio da to ima uticaja jednim delom i na domaću privredu jer je oko 30 odsto uvoza s dolarskog područja, na koje, s druge strane, odlazi 25 odsto srpskog izvoza.
