Izvor: Politika, 01.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU zaobilazi UN, Srbija i Rusija protiv
Evropska unija je rešena da uputi svoju policijsku misiju na Kosovo i Metohiju iako se tome protive Srbija i Rusija, tvrdi dobro obavešteni izvor "Politike" iz evropske administracije u Briselu. Ova misija, koja bi prema planovima vrha EU trebalo da zameni sadašnju misiju Ujedinjenih nacija – Unmik, imaće više od 1.800 pripadnika, uglavnom policajaca, ali i sudija, carinika, tužilaca i upravnika zatvora, a sumnjivu pravnu osnovu za angažovanje mogla bi da dobije pozivom generalnog sekretara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << UN Ban Ki Muna. O tome je u sredu u Njujorku prvi čovek svetske organizacije razgovarao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, koji, kako tvrde diplomatski izvori, smatra da će se slanjem misije "otvoriti evropska perspektiva i za Srbiju i za Kosovo".
Rusija, međutim, insistira da je za upućivanje bilo kakve nove misije u južnu srpsku pokrajinu neophodna nova rezolucija Saveta bezbednosti i o tome je juče Ban Ki Muna u razgovoru obavestio ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin. A izaslanik Moskve u posredničkoj "trojci" Kontakt grupe Aleksandar Bocan Harčenko rekao je da Rusija nije protiv misije EU na Kosovu, ali da je može podržati samo na osnovu nove rezolucije. "U suprotnom misija bi bila ilegalna. I OEBS-u je potrebna pravna osnova kako bi mogao nastaviti svoju misiju na Kosovu", podsetio je on u intervjuu za bečki "Prese".
Pravnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenih nacija, kako saznajemo, već nekoliko meseci razmatraju detalje rezolucije 1244 kako bi pronašli "rupu u zakonu" i misiji EU omogućili da prividno legalno funkcioniše. Ta rupa navodno je pronađena u tačkama 5 i 10 ove rezolucije u kojima se navodi da međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo deluje pod okriljem UN i da generalni sekretar UN ima pravo da uspostavi međunarodno civilno prisustvo. Zato Havijer Solana insistira da će buduća misija EU biti civilna, iako je iz njene strukture jasno da će biti bezbednosna, jer je predviđeno i slanje "običnih" policajaca i upućivanje specijalaca. Za bezbednost na Kosovu mandat u skladu sa rezolucijom 1244 ima samo NATO, a ne EU, a i bilo kakva promena u međunarodnoj civilnoj misiji u pokrajini morala bi da ima pravnu osnovu ili u novoj rezoluciji Saveta bezbednosti ili u pozivu države Srbije.
Ipak, i pored ovih argumenata, jedinstvo Evropske unije u vezi sa slanjem misije obezbeđeno je, tvrdi visoki diplomata iz jedne od ključnih država Unije. I jučerašnja vest iz Madrida govori tome u prilog, jer je Španija – koja se dugo protivila nezavisnosti Kosmeta – saopštila da će prihvatiti konačni zajednički stav EU. "Španska vlada ne podržava jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, ali će se pridržavati konačnog stava koji zauzme EU ako kosovski političari preduzmu taj korak. Diplomatski izvori tvrde da Španija neće sprečiti EU da o ovom pitanju govori jednim glasom", piše u vesti koju je objavila "Tera".
Da na Zapadu misiju EU na Kosovu i Metohiji već uzimaju za gotovu stvar, potvrđuje i izjava komandanta Kfora, francuskog generala Gzavijea Bu de Marnaka da je "zabrinut da bi mogla da nastane praznina" kad evropski policajci budu preuzimali dužnost od policajaca UN. On je dodao da bi mogao da pozove dodatne snage da pomognu Kforu, koji sada ima 16.000 pripadnika, ali da to još nije uradio.
I pored toga, Velika Britanija je već ponudila da od 1. januara pošalje jedan bataljon vojnika, dok u toj zemlji sve više političara tvrdi da je nezavisnost neizbežna i da Rusiji "treba pokazati zube". Lider opozicionih konzervativaca Dejvid Kameron je tokom posete Sjedinjenim Državama, i u razgovoru s predsednikom Džordžom Bušom, optužio Kremlj za podsticanje problema na Balkanu i upozorio da bi "do Božića mogla da izbije nova kriza", dok je vlada izdala saopštenje u kojem podržava brzu nezavisnost.
"Nezavisnost Kosova proces je koji ne možemo da zaustavimo", izjavio je i italijanski premijer Romano Prodi u intervjuu za pariski "Figaro" i dodao da je "potrebno kontrolisati taj proces i reći Srbiji da je ona sastavni deo Evrope".
U Nemačkoj vodeći mediji takođe tvrde da je nezavisnost neizbežna, pa tako "Zidojče cajtung" piše da "misija EU na Kosovu mora da ima razumnu pravnu osnovu, a EU mora jednoglasno da prihvati nezavisnost koja se više ne može izbeći". List ipak za sadašnju situaciju optužuje američkog predsednika koji je Albancima obećao državu, "pa ni jedan predlog koji su Srbi dali... nije imao ni najmanju šansu", dok "Frankfurter algemajne cajtung" objašnjava da je "jedino jasno da će međunarodna zajednica biti na Kosovu veoma dugo – i da će tu morati da drži vojne snage".
Vladimir Radomirović
--------------------------------------------------------------------------
Jeremić: Misije samo na osnovu odluke SB
Madrid – Srbija je blokirala usvajanje ministarske izjave konferencije OEBS, koja se održava u Madridu, jer taj dokument poziva na nastavak Misije OEBS na Kosovu u 2008. godini, bez obzira na to šta se bude događalo sa procesom pregovora o budućem statusu. "To je za Srbiju neprihvatljivo. Sve što je vezano za Kosovo i Metohiju i međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji mora da bude u skladu sa međunarodnim pravom i potvrđeno u Savetu bezbednosti", rekao je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji je učestvovao na ministarskom skupu.
On je naglasio da za Srbiju nije prihvatljivo bilo kakvo učešće međunarodnih snaga ili organizacija, ukoliko to nije u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ili nekom novom rezolucijom.
Bez odluke Ujedinjenih nacija, poručio je Jeremić, nema nove misije OEBS, niti bilo koje druge međunarodne misije na Kosovu, i to je stav Beograda od koga se ne odustaje.
Jeremić je istakao da Srbija nije dala saglasnost na takvu izjavu, zbog čega ona neće biti usvojena i to je, kako je dodao, prvi put posle dužeg vremena da Srbija blokira jednu multilateralnu akcija zbog čvrste i principijelne politike.
Fonet
--------------------------------------------------------------------------
Hilari Klinton: SAD da priznaju Kosovo
Njujork – Američka senatorka Hilari Klinton izjavila je da će tražiti da SAD priznaju nezavisnost Kosova ako se vlada u Prištini odluči na takav korak. "Pošto Rusija preti vetom u Savetu bezbednosti UN, moramo biti spremni da snažno podržimo volju većine naroda na Kosovu. Trojka SAD – EU – Rusija, koja traži prihvatljivo rešenje za sve strane za budući status Kosova, podneće 10. decembra izveštaj Ujedinjenim nacijama i svetu. S obzirom na trenutnu poziciju ruske vlade, malo je verovatno da će bilo kakav dogovor biti postignut", navela je Klintonova u saopštenju.
Takođe, ona je zabrinuta i zbog pogoršanja situacije u Bosni. "Dvanaest godina pošto je Dejtonskim sporazumom okončan rat, kombinacija američke nezainteresovanosti, slabosti Evropske unije, i ruskih i srpskih opstrukcija preti da ugrozi stabilnost i budućnost Bosne", navela je Hilari Klinton, jedan od vodećih kandidata Demokratske stranke u trci za predsedničkog kandidata.
Beta
[objavljeno: ]
