Izvor: Blic, 24.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovorom do trajnog ustava
Dogovorom do trajnog ustava
Da bi Srbija donela ustav koji će imati duži vek nego dosadašnji srpski ustavi, potrebno je pre svega postići politički konsenzus o sadržaju najvišeg pravnog akta - smatraju pravni stručnjaci koji su za 'Blic' govorili o tome šta sve treba učiniti da bi novi ustav Srbije trajao duže od vlasti onih koji ga donose.
Svetozar Čiplić, sudija Ustavnog suda Srbije, izjavio je za 'Blic' da je politički konsenzus osnova za donošenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ustava Srbije koji će dugo trajati. Prema njegovim rečima, taj konsenzus ne tiče se primarno političkih stranaka i većine u parlamentu.
- Neophodno je postići konsenzus između partija na vlasti i onih u opoziciji, zatim između civilnog sektora, odnosno NVO koje imaju uticaj, sindikata i nacionalnih zajednica - smatra Čiplić. On kaže da sada među strankama izvornog DOS nema spora o tome da nam je potreban novi ustav, ali da postoje razlike u viđenjima kakav treba da bude njegov sadržaj. Da bi se prevazišli sporovi i ustav bio donet, prema Čiplićevim rečima, potrebno je da 'svi budu dovoljno veliki i odustanu od stava da treba sprovoditi samo njihove ideje'. Govoreći o tome kako u novom ustavu rešiti pitanje Kosmeta, Čiplić je predložio model iz nemačkog ustava, u kojem se kaže da će 'zapadna Nemačka činiti sve da se ujedini sa istočnom Nemačkom'. Prema njegovim rečima, u ustav bi se mogla uneti takva odredba, samo malo modifikovana. Na pitanje da li bi usvajanje novog ustava Srbije prostom većinom, umesto dvotrećinskom većinom, moglo da se odrazi na trajnost tog ustava, Čiplić je ocenio da 'broj nije garancija bilo čega dobrog ili lošeg', te da ustav mora da se nametne ne samo pravnom snagom, nego i sadržinom. On je, kao ilustraciju naveo primer Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, koji je pripreman dve godine i koji je bio 'proceduralno čist', ali koji, uprkos tome, nije dugo potrajao.
Zoran Lončar, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, slaže se da je politički konsenzus o sadržaju ustava osnovna pretpostavka za trajnost tog ustava. Prema njegovim rečima, dvotrećinska većina u parlamentu koja bi podržala ustav garantovala bi da je on rezultat širokog političkog konsenzusa koji sadrži i društveni konsenzus.
- Ustav se pravi radi naroda i države, a ne zbog aktuelne vlasti u zemlji i trenutne parlamentarne većine. Ukoliko se ustav usvoji samo prostom većinom, imaćemo situaciju u kojoj će nova vlast donositi novi ustav - rekao je Lončar. On je izrazio uverenje da je u parlamentu Srbije moguće ostaviti kvalifikovanu većinu ako za to ima političke volje i razumevanja za stavove svih stranaka u parlamentu. Lončar je ocenio da ne bi bilo dobro da predlog novog ustava piše sastav novoformirane komisije koja treba da predloži izmenu procedure za usvajanje novog ustava.
- U ovoj komisiji dve trećine članova su predstavnici Vlade Srbije, a to ne garantuje širok politički konsenzus, već bi tako odnet ustav bio kratkog veka, što ne bi unelo stabilnost u zemlju - rekao je Lončar.
Momčilo Grubač, predsednik Saveznog ustavnog suda, rekao je za 'Blic' da bi veću trajnost ustava Srbije moglo da obezbedi samo poštovanje ustava i prekidanje sa tradicijom ignorantskog stava prema zakonskim i ustavnim aktima.
- Ustav može da bude kritikovan uz veliki broj argumenata, ali i najlošiji ustav, ukoliko se sprovodi, može biti bolji od najboljeg najvišeg pravnog akta države koji se ne sprovodi u praksi - rekao je Grubač. Prema njegovim rečima, tajna uspeha i dugovečnosti ustava jeste njegovo poštovanje i to se odnosi i na Povelju SCG, ali i na buduće republičke ustave. Grubač je istakao da je ustav izraz konsenzusa svih političkih činilaca.
- Po pitanju izrade i donošenja ustava trebalo bi da se pitaju sve političke partije, i vlast i opozicija, ali i ceo narod, jer što je veći konsenzus, to su veće garancije za ustav i državu - rekao je Grubač. Prema njegovim rečima, prednost za usvajanje ustava ima kvalifikovana dvotrećinska većina.
- Ukoliko konsenzus ne bude postignut, ustav Srbije neće imati budućnost jer će kao neprihvaćen od svih ponovo biti ignorisan, poput dosadašnjih ustava - rekao je Grubač. On je naglasio da problem Kometa predstavlja jedan 'kamen o vratu' po pitanju donošenja novog ustava Srbije i da 'sada to pitanje treba izbeći jer uslovi za rešavanje problema Kosova još uvek nisu sazreli'. Prema njegovim rečima, time se trenutno ne treba opterećivati, već treba graditi ustav u granicama realnog i mogućeg, a pitanje Kosova biće implementirano u ustav kada se o tome bude postigao dogovor, 'jer se tog dela teritorije ne treba odreći'.
Vojislav Koštunica, lider DSS, upozorio je da ustavi koji nastaju na partijskim pogodbama ne mogu biti dugovečni. On je za novosadski 'Dnevnik' rekao da je Ustavna povelja nastala pogodbom krnjeg DOS i DPS.
'To je ono što onespokojava, a s druge strane ohrabruje raspoloženje naroda, makar bilo i prigušeno, a ne glasno manifestovano', rekao je on. N. M. J. - I. C. - Lj. B. Dušanov zakonik
Najstariji pravni akt Srbije bio je Dušanov zakonik, donet 1349. godine na saboru u Skoplju. Tim ustavom Srbija je postala pravna monarhija. Iskustva istočnog bloka
Interesantno je da Mađarska ima ustav koji je važio još za vreme komunističke vlasti, za razliku od Češke, Slovačke ili Bugarske. Mađarska je amandmanima izmenila ustav i prilagodila ga novim okolnostima.
Kad je reč o zemljama bivše Jugoslavije, Slovenija je ustav donela 23. decembra 1991. godine, Hrvatska 23. aprila 2001. godine, Makedonija 21. novembra 1991. godine.
Ustav Federacije Bosne i Hercegovine donet je 30. marta 1994. godine, dok je Republika Srpska ustav donela u avgustu 1992. godine.
