Izvor: Politika, 19.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deklarativna igra
Rezolucije o Kosovu i Metohiji donosene su i za vreme Miloševića i posle njega i izvesno je samo da nisu uticale na stvarnost
Rezolucija o kontinuitetu državne politike na Kosovu, koju je predložila vlada, nije usvojena protekle nedelje kako je bilo planirano već je zbog primedbi i amandmana ostavljena za ovu. Rezolucije o Kosovu donošene su od 1990. godine, ali nisu promenile stvarno stanje. One su uglavnom korišćene za domaću upotrebu, takmičenje među strankama u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << patriotizmu i ispravnosti nacionalne odnosno državne politike.
Stranke na vlasti rezolucijom hoće da pokažu da su u politici prema Kosovu i Metohiji ništa nije izmenilo u odnosu na vreme kada je premijer bio Vojislav Koštunica. Istovremeno žele da radikalima i DSS-u oduzmu temu na kojoj bi mogli da pokažu svoje opozicione zube.
S druge strane, SRS i DSS moraju da pokažu svoj opozicioni stav dokazujući da nova vlada svojim potezima izneverava politiku potvrđivanu rezolucijama za koje su ranije glasali i SRS, i DS, i DSS, i SPS. Uostalom, zar nije Koštunica oborio svoju vladu zato što je rekao da više ne veruje u politiku DS-a prema Kosovu i Metohiji.
Rezolucija o Kosovu i Metohiji bilo je na pretek, ali one jesu dokument koji je teško pretvoriti u realnu politiku. Vladislav Jovanović, bivši ambasador i ministar spoljnih poslova, kaže da je skeptičan prema ovom deklarativnom koraku. „Rezolucije same po sebi nišu loše, bilo ih je u vreme Miloševića i posle 5. oktobra, ali naša politika nije delovala po njima. Parlament je dosta inertan i nisu svesni kakvu istorijsku ulogu imaju. Zato sam revoltiran i razočaran stavom naših stranaka.”
Bivši ministar kaže da je Zapad ušao u gambit s nama jer su videli da nam je važniji ulazak u EU od Kosova i da se sada zato ponašaju vrlo komotno. „Savetovao sam Borisu Tadiću pre četiri godine, kada je išao u Ameriku, da im kaže da neće moći da zadrže Srbiju na svojoj strani ako proglase nezavisnost Kosova. Jer, ako izaberu Kosovo mi ćemo biti u prilici da se okrenemo alternativnoj politici. Mi sada igramo završni ples s Kosovom.”
Oštrinu koju je savetovao Jovanović valjda je najbolje pokazivao Slobodan Milošević, a njen rezultat je Kumanovski sporazum koji su radikali proglasili kapitulacijom, samo što se sada toga ne sećaju.
Jovanović ne bi potpisao SSP u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, iako je još 1990. godine mislio i govorio da se Jugoslavija može spasti raspada ulaskom u EU. On je uveren da „mi držimo tapiju na Kosovo, ali SAD hoće polako da nas natera da je pustimo”. Jovanović kaže da rezolucija neće imati značaja jer je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan kada se EU već angažovala oko Kosova. „Rezolucija je deklarativna i postfestum jer su karte već odigrane. Zato je rezervu trebalo staviti prilikom potpisivanja SSP-a.”
Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, kaže da ne zna kako će konačno izgledati Rezolucija, ali da ukoliko na realističan način odrazi stanje može da bude vrlo korisna sa stanovišta te politike. „Ako je propagandna ne može da pomogne. Postoje tri predloga rezolucije i treba videti da li otvaraju perspektive ili služe za unutrašnju upotrebu. Ohrabruje što nova vlada pokušava da otvori naše komunikacije sa svetom, što ministar spoljnih poslova mnogo putuje a i prevazišli smo redukovanje kontakata sa svetom. Na svečanosti u francuskoj ambasadi bio je premijer i više ministara i to je dobro. Posle razgovora našeg ministra s Kušnerom, videlo se da se stavovi oko Kosova razlikuju, ali smo ipak razgovarali. Zato duh i slovo rezolucije treba da pospešuju otvaranje a ne zatvaranje prema svetu."
Lazić kaže da je izuzetno važno kako ćemo se ponašati u praksi, ali i na čemu ćemo insistirati u rezoluciji i kakvi će biti amandmani. „Važno je stvoriti normalniju atmosferu za sučeljavanje mišljenja, a ne da se dovodimo u situaciju ultimatuma. Važno je i kako ćemo proći na Generalnoj skupštini UN na kojoj će biti postavljeno pitanje da li je nezavisnost Kosova u skladu s međunarodnim zakonima.”
Zoran Živković, bivši premijer, kaže da su sve rezolucije donošene zbog unutrašnjih političkih razloga. „Ova rezolucija ima samo jedan cilj – a to je da SPS opravda koaliciju sa DS-om. Jedina razlika u odnosu na prethodne rezolucije o Kosovu je što se ova donosi aposteriori. Ona ne može ništa da promeni, jer je otcepljenje Kosova posledica višedecenijskih razloga. Nažalost, dve prethodne vlade propustile su da izbore podelu Kosova.”
Živković kaže da je donošenje rezolucije deo parlamentarnog folklora. „Svaki saziv Skupštine izglasaće novu deklaraciju koja ni na šta neće moći da utiče.”
Skupštinske rezolucije o Kosmetu više su uzbuđivale partijske duhove nego inostrane moćnike kojima je trebalo poslati poruku jedinstvenim stavom političke elite. Biće tako i ovoga puta.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 20.07.2008]
