Izvor: Blic, 09.Avg.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekamo pravi trenutak za kandidaturu
Savet za evropske integracije ovlastio je Vladu da odabere najpovoljniji trenutak do kraja godine za podnošenje zahteva Srbije za članstvo u EU. To pokazuje želju za ubrzanjem integracije Srbije, ali i brigu da podnošenje zahteva ne bude „trošenje", da tako kažem, jedinog metka u pištolju. Zato je važno raditi na stvaranju podrške partnera iz EU, bez koje je lakše da naš zahtev bude stavljen na čekanje – kaže u razgovoru za „Blic nedelje" Milica Delević, direktorka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kancelarije za evropske integracije.
– Drugi faktor koji utiče na podnošenje zahteva jeste i regionalna dinamika – vidimo da su sve zemlje u regionu, osim BiH i Srbije, to već učinile. Situacija u kojoj se nalazi Srbija je jedinstvena pošto je naš ugovorni odnos „zamrznut". Međutim, EU primenjuje autonomne trgovinske mere prema Srbiji, a Srbija jednostrano primenjuje Sporazum, što zajedno faktički daje režim slobodne trgovine na dva različita pravna osnova. Treći faktor je potreba da se kod kuće učini što više, kako bi pritisak onoga dobrog što je urađeno, kao što je to bio slučaj sa ispunjavanjem uslova za viznu liberalizaciju, bio toliki da dovede do pozitivnog odgovora EU. Zato smo i počeli s jednostranom primenom Sporazuma. To, s jedne strane, pokazuje političku privrženost nastavku procesa integracija, a s druge, administrativni kapacitet i sposobnost za ispunjavanje obaveza koje bi iz Sporazuma proizašle. Za sada Evropska komisija smatra da pokazujemo dobar kapacitet, i to nam daje pravo na optimizam.
Ipak, iz Brisela stižu i vesti da nema novih elemenata koji bi omogućili odmrzavanje Sporazuma. Ostaje li hapšenje haških begunaca uslov svih uslova?
– Prelazni trgovinski sporazum ostaje talac odluke Saveta ministara da Srbija mora u potpunosti da sarađuje sa Haškim tribunalom. Postoji puna saglasnost i unutar EU i u Vladi Srbije da se preostali optuženici moraju uhapsiti, ali postoji razlika u mišljenjima da li je u ovom trenutku učinjeno dovoljno za odmrzavanje Prelaznog sporazuma. Većina članica EU smatra da je dovoljno urađeno, imajući pre svega u vidu da ispred Srbije ima još mnogo više koraka na putu evropskih integracija nego što je iza nje, i da na svakom od tih sledećih koraka, unutar EU mora da se postigne saglasnost i možemo ponovo biti zaustavljeni ako se saradnja smatra nedovoljnom. Zato je i za odmrzavanje Prelaznog sporazuma i za nesmetani nastavak integracije Srbije, ali i za ustanovljavanje odgovornosti za teške zločine počinjene devedesetih, najbolje učiniti sve da se preostala dvojica optuženih uhapse i izruče.
Kada bi, prema vašoj oceni, najranije moglo da dođe do odmrzavanja SSP-a?
– Ne bih o datumima. Mi smo sada u situaciji da plaćamo cenu prethodnog kašnjenja jer se najsporije vraća poverenje koje smo izgubili. Istina, situacija se polako menja. Nije više pitanje da li Srbija sarađuje sa Hagom, već se na poslednjem sastanku Savetu ministara EU, kada mi jesmo bili tema, govorilo o tome da li je taj napredak dovoljan i kako se na najbolji način može kapitalizovati. To nije dovelo ni do kakve formalne promene, ali je stvorena atmosfera da se ne spori spremnost za saradnju i sigurna sam da će uskoro dovesti i do formalnog pomaka.
Da bi građani Srbije od sledeće godine putovali bez viza u EU neophodno je da se ispune još četiri uslova. Dokle se trenutno stiglo u tom poslu?
Puno je do sada ispunjeno i rekla bih da su preostali uslovi ostvarljivi. Na njima se već intenzivno radi, usvojena je Strategija za upravljanje migracijama, a i razgovori o sporazumu o policijskoj saradnji s Euleksom su pri kraju. Tu je, naravno, i želja EU da nastavimo s primenom onoga što smo već usvojili. Na primer, u kontekstu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala EU očekuje da vidi da smo opredelili i novac i ljude koji će omogućiti da ono što je usvojeno ne ostane mrtvo slovo na papiru. Niko nije bio zainteresovan da se usvoji pravni osnov samo da bi bio usvojen, već da bi se i primenjivao i samo na osnovu toga možemo omogućiti ispunjenje obećanja EU da građani Srbije od 1. januara putuju u Evropu bez viza.
Šta praktično znači vizna liberalizacija koju bi Srbija mogla da dobije od sledeće godine?
Prvo i najvažnije je mogućnost putovanja bez viza, ali i jasan signal prihvatanja, poštovanja od strane EU i napretka u procesu kada se ispune uslovi. Postoje ograničenja prema kojima se od dana ulaska u prostor šengena možete zadržati 90 dana u okviru šest meseci. Važno je takođe i to da su deo šengenskog prostora i neke zemlje koje nisu članice EU, kao što su Norveška, Švajcarska, i da nam se otvara mogućnost putovanja bez viza i u te zemlje.
Srbija će morati da s vremenom uvede vize zemljama kojima ih i EU traži?
Usklađivanje vizne politike sa viznom politikom EU podrazumeva nekoliko etapa – dolazak na beli šengen, ulazak u članstvo EU i postajanje dela šengenskog prostora. Mi ćemo onog trenutka kada postanemo deo šengena morati da primenjujemo pravila i procedure šengenskog prostora, a sa ulaskom u EU treba u potpunosti da uskladimo vizni režim. To usklađivanje će se dešavati postepeno. Iz primera okolnih zemlja vidimo da su se one u različitim fazama pristupanja usklađivale s viznim režimom EU. Tako nam je Mađarska uvela vize na jesen 2003. godine, Rumunija u leto 2004, Bugarska danom ulaska u EU, 1. januara 2007, dok nam je Hrvatska, koja je na beloj šengenskoj listi, suspendovala vizni režim 2003. godine. Vizni režim Srbije je umnogome usklađen s režimom EU jer smo to počeli da radimo još kao državna zajednica Srbije i Crne Gore. Uvođenje viza preostalim zemljama stvar je odluke koja odražava privredne, turističke i druge interese Srbije, ali i dinamiku približavanja naše zemlje EU.
Pominje se da bi ubrzani prijem Islanda u EU mogao da odloži integracije zapadnog Balkana?
– Island je u drugačijoj poziciji nego zemlje zapadnog Balkana zato što je deo Evropskog ekonomskog prostora koji je podrazumevao usklađenost sa pravnim tekovinama EU i koji garantuje mogućnost slobodnog kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. Mislim da je obećanje integracije zapadnog Balkana nešto što stoji i što niko ne dovodi u pitanje uprkos činjenici da su okolnosti u EU teže nego prilikom prethodnih proširenja. U takvoj situaciju razgovor o članstvu neke nove zemlje kao što je Island daje dodatni podsticaj procesu proširenja koji mislim da će biti dobar i za zemlje zapadnog Balkana.
Nedavno ste izjavili da se na proces pridruživanja zapadnog Balkana EU gleda kao na nezavršen posao i da je moguće usporavanje?
– Suštinski mislim da to jeste nezavršen posao i to niko ne spori niti ovde niti u EU. Okolnosti u kojima će se dešavati to proširenje drugačije su od okolnosti u kojima su se dešavala proširenja 2004, pa i 2007. godine. Ako EU ima više drugih problema, samim tim ima i manje vremena da posveti proširenju. Ti drugi problemi su ekonomska kriza, izazovno međunarodno okruženje, Lisabonski sporazum" Oni mogu uticati na dinamiku, ali je na nama da činjenjem reformi kod kuće pokažemo da smo privrženi menjanju društva, a ne samo želji da postanemo članice. Kada bismo nekim čarobnim štapićem mi sutra ušli u EU, to ne bi donelo nikakvu promenu, promenu donosi proces usvajanja usklađenih zakona i, pre svega, njihova primena.
Kada bi Srbija mogla da postane punopravna članica EU?
– To je pitanje koje se često postavlja, a mislim da nije najvažnije. Mislim da je mnogo važnije brinuti o tome da li smo dovoljno posvećeni ispunjavanju uslova i da li se tu dovoljno brzo krećemo, pošto je to ono što menja život građana. Treba raditi na tome da ljudi razumeju da sve ono što prethodi članstvu zapravo donosi koristi koje članstvo samo potvrđuje. Ono što želimo da postignemo ulaskom u EU ne dešava se danom ulaska, već na putu do tog cilja. Na tom putu nam je EU partner koji pruža i značajnu tehničku i finansijsku pomoć.
Istorijska poseta Bajdena
Može li se reći da je poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena istorijski momenat za Srbiju, budući da je posle te posete sve krenulo uzlaznom putanjom?
– Ta poseta jeste istorijska, jer posle dužeg vremena imate visokog zvaničnika koji je posetio Srbiju a da povod posete nije neka akutna kriza. Doživljavam je kao potvrdu koraka koji su do tada učinjeni i sigurno je da je ona dodatno pospešila i druge korake. Ako pogledate 2001. godinu i početak saradnje sa Haškim tribunalom, „motor" politike uslovljavanja bez sumnje su bile SAD, tako da svakako da puno znači da SAD, koje su u početku stajale iza uslovljavanja, sada smatraju da Srbija sarađuje s Hagom.
