Izvor: Politika, 04.Nov.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borci protiv vetrenjača u politici

Čelni ljudi najvažnijih kontrolnih institucija u Srbiji govore za „Politiku” o uslovima u kojima rade, problemima sa kojima se suočavaju, o najvećim uspesima i neuspesima

Uzalud je Odbor za rešavanje o sukobu interesa izrekao javne mere protiv četvorice lokalnih funkcionera koji su istovremeno i narodni poslanici, među kojima su i Dragan Marković Palma i Veroljub Stevanović – kad oni smatraju da ne krše zakon i kada samo sopstvena savest može da ih natera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da daju ostavku na jednu od funkcija. Čemu trud Saveta za borbu protiv korupcije, koji je dostavljao vladi gomilu izveštaja o slučajevima korupcije, kad na većinu njih nije dobio nikakav odgovor, a kamoli reakciju. I šta da radi poverenik za informacije od javnog značaja, osim da se žali javnosti, kad ga vlada nijednom nije podržala, odnosno nijednom nije obezbedila izvršenje njegovih naloga. Logično je onda pitanje zbog čega je država formirala ova kontrolna tela, kada ih stvarno ne podupire, ili, još gore, svesno ili nesvesno obezvređuje njihov trud?

Podsećanja radi, u izveštaju Evropske komisije za 2007. godinu ukazano je da su nadzorna tela nedovoljno nezavisna, da je korupcija veoma raširena i da predstavlja ozbiljan problem. Uprkos činjenici da je i ova, kao i prethodne vlade, borbu protiv korupcije stavila na listu prioriteta.

-----------------------------------------------------------

Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke i zaštitu prava ponuđača

Podstanari već šest godina

Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača su i posle šest godina rada podstanari, što je, prema rečima direktora Predraga Jovanovića, jedinstven slučaj da državni organ bude „podstanar” toliko dugo. On navodi da finansijski i kadrovski kapaciteti, kao i tehnička opremljenost, nameću ograničenje u funkcionisanju oba organa, ali da prostorni kapaciteti drastično ugrožavaju njihovo funkcionisanje. Svakom od ova dva organa bilo bi dovoljno po 350 kvadratnih metara za nesmetano funkcionisanje.

Upravo to i predstavlja svojevrstan pritisak na ove institucije. Jovanović ističe, naime, da pritisci nisu personalni, već proizlaze iz rastućeg raskoraka između sve veće tražnje državnih organa za uslugama Komisije i Uprave, i sve lošijih uslova za njihov rad.

– Budžet nam nije dovoljan, a raspolažemo i zastarelom opremom, pre svega računarskom, koja znatno otežava rad. Veća finansijska sredstva bi omogućila i angažovanje dovoljnog broja saradnika za Portal javnih nabavki, kao i pravnih stručnjaka za praćenje postupaka javnih nabavki. Komisija za zaštitu prava ima svega devet saradnika, a trebalo bi dvostruko više – ističe Jovanović.

POČELI SA RADOM

15. januara 2003. godine

BUDŽET ZA 2008.

55.300.000,00 dinara

ZAPOSLENI

38 (zakonom predviđeno 42)

NAJVEĆI USPEH

Tri četvrtine postupaka odvija se po konkurentnoj proceduri.

NAJVEĆI NEUSPEH

Nismo uspeli da uverimo donosioce odluka koliki je značaj javnih nabavki za uvođenje reda u trošenje države, za proces integracije Srbije u EU, suzbijanje korupcije u praksi, kao i za ekonomski razvoj zemlje

-----------------------------------------------------------

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Višak vraćen u budžet

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić jedan je od malobrojnih budžetskih korisnika koji vraća novac u državnu kasu. Stvar je u tome što je prostor koji je dodeljen Službi poverenika dovoljan samo za sedam zaposlenih, te su i uslovi za rad ove institucije daleko od optimalnih.

– Svake godine vraćam značajna sredstva u budžet, nekada i više od polovine odobrenog iznosa. Da radim sa potrebnim i predviđenim brojem ljudi i da mogu da preduzmem sve aktivnosti koje bi trebalo preduzeti, ovaj budžet ne bi bio dovoljan – kaže Šabić.

On ističe da u budžetu nikad nisu bila planirana sredstva za snažnu kampanju upoznavanja javnosti sa sadržinom i domašajima prava na slobodan pristup informacijama, što je bitan preduslov za kvalitetnu primenu zakona, ali je uspevao da taj nedostatak kompenzuje projektima koje su finansirali strani donatori.

Kako kaže, direktnih ili konkretnih pritisaka u radu nema, ali problem je u tome što vlada, uporno godinama, ne aktivira mehanizme koji treba da obezbede prinudno izvršenje naloga poverenika, kao i odgovornost prekršioca zakona.

POČELI SA RADOM

Formalno decembra 2004,.

realno u leto 2005. godine

BUDŽET ZA 2008.

35.000.000,00 dinara

ZAPOSLENI

sedam (zakonom predviđeno 21)

NAJVEĆI USPEH

Mere uspeha su priznanja za rad institucije od građana, struke i javnosti, vrlo dobre ocene stranih posmatrača u okviru monitoringa približavanja standardima EU.

NAJVEĆI NEUSPEH

To što, zbog odsustva podrške, nije urađeno više.

-----------------------------------------------------------

Slobodan Beljanski, predsednik Odbora za rešavanje o sukobu interesa

Rad u optimalnim uslovima

Budžet koji je odobren Odboru za rešavanje o sukobu interesa dovoljan je za osnovne potrebe na godišnjem nivou, ali ne i za posebne aktivnosti. Ova institucija je radila na razvijanju izdavačke delatnosti iz oblasti sukoba interesa, razvijanju međunarodne saradnje sa srodnim telima i stručnom usavršavanju zaposlenih, za šta nema dovoljno sredstava iz budžeta, ali je deo ovih aktivnosti bilo moguće ostvariti zahvaljujući podršci međunarodnih institucija i organizacija, ističu u Odboru, koji je na početku rada imao problema sa prostorom, ali od januara prošle godine ima optimalne uslove za rad. U Odboru kažu da su samo u jednom slučaju (prošle godine) doneli odluku o pritisku, odnosno nepriličnom uticaju kome su u svom radu bili izloženi zbog istupanja narodnog poslanika Aleksandra Vučića u skupštini povodom izveštaja o imovini potpredsednika vlade Božidara Đelića. Veći problem je, čini se, slaba saradnja sa institucijama na lokalnom nivou i veliki broj funkcionera koji su u nadležnosti Odbora u skladu sa Zakonom o sprečavanju sukoba interesa.

POČELI SA RADOM

18. januara 2005. godine

BUDŽET ZA 2008.

28.374.000,00 dinara

ZAPOSLENI

13

NAJVEĆI USPEH

Zahvaljujući sugestijama i predlozima Odbora, odredbe koje regulišu oblast sukoba interesa u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije su poboljšane.

NAJVEĆI NEUSPEH

Nezadovoljavajući odziv funkcionera na lokalnom nivou u pogledu obaveze podnošenja izveštaja o imovini.

-----------------------------------------------------------

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

Sve manje novca za Savet

Sudeći po tome što im budžet iz godine u godinu smanjuju, Savetu za borbu protiv korupcije baš se i ne smeši svetla budućnost. Dok je za njih 2003. bilo izdvojeno 30 miliona dinara, za ovu godinu vlada je za Savet opredelila 13 miliona, što nije bilo dovoljno za planirane aktivnosti, kaže Verica Barać, predsednica Saveta. Dodatna sredstva Savetu su potrebna za unapređenje međunarodne i regionalne saradnje, istraživanje fenomena korupcije, jer Srbija u borbi protiv korupcije nije na pravi način koristila iskustva drugih zemalja u tranziciji i zemalja zapadne Evrope. Nedostatak sredstava sprečava Savet i da angažuje nezavisne stručnjake iz oblasti revizije, čije ekspertize bi doprinele boljem sagledavanju problema korupcije.

Verica Barać kaže da je vlada do sada vršila pritisak na njih pre svega tako što im je uskraćivala sredstva za rad i što je onemogućavala da Savet troši novac predviđen za njihov rad u budžetu.

– Postojali su i određeni pritisci od privatnih kompanija i pojedinaca čija imena se navode u našim izveštajima, podnošene su krivične prijave protiv predsednice Saveta zbog činjenica iznetih u izveštajima, a događalo se i da članovi vlade, ili njihove političke stranke, u javnosti najave ukidanje Saveta u trenutku kad radimo na izveštaju – ističe ona, dodajući da je najveći problem u radu Saveta to što državni organi često ne dostavljaju dokumentaciju potrebnu za rad na izveštajima.

POČELI SA RADOM

Decembra 2001. godine

BUDŽET ZA 2008.

13.051.000,00 dinara

ZAPOSLENI

10 (zakonom predviđeno 13)

NAJVEĆI USPEH

U istraživanju Transparentnosti Srbije na pitanje kome bi se obratili u slučaju da imaju problem sa korupcijom, najveći broj građana je naveo Savet.

NAJVEĆI NEUSPEH

Na većinu izveštaja koje smo dostavili vladi nikada nismo dobili povratnu informaciju, čak ne znamo ni da li ih je vlada razmatrala.

-----------------------------------------------------------

Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije

Imaju pare, nemaju kadrove

Komisija za zaštitu konkurencije jedina je kontrolna institucija koja se sama finansira. Predsednica Dijana Marković-Bajalović kaže da su im sredstva za ovu godinu dovoljna, ali ih u radu ograničava nedostatak stručnog kadra. Antimonopolska komisija bi, kako kaže, imala sredstava za posebne aktivnosti (poput istraživanja tržišta), međutim, zbog mnogo redovnih poslova takvim stvarima ne mogu da se posvete na odgovarajući način.

Komisija se nalazi u zakupljenom prostoru, koji sama plaća i koji nije adekvatan. „Kad su sve institucije bivše SFRJ bile smeštene u Beogradu, neverovatno je da sad nezavisne institucije ne mogu da dobiju prostor koji je u državnoj svojini, već moraju same da se snalaze”, ističe ona.

Komisija ne trpi pritiske, odnosno pritisak je na pojedince koji rade u njoj, kada lično neko pokušava da ih ubedi u nešto i tako pokuša da utiče na rad Komisije. Poseban problem je zakonski nedostatak izvršnih ovlašćenja, odnosno nemogućnost pribavljanja dokaza. Drugi veliki problem ove Komisije je, kako navodi, nedostatak efikasnih sankcija koje bi pospešile borbu za zaštitu konkurencije.

POČELI SA RADOM

Aprila 2006. godine

BUDŽET ZA 2008.

Obezbeđuje se iz prihoda Komisije: naknada koje se plaćaju u skladu sa zakonom; donacija i drugih izvora u skladu sa zakonom.

ZAPOSLENI

20

NAJVEĆI USPEH

Efekat pospešivanja konkurencije, suzbijanje monopola.

NAJVEĆI NEUSPEH

Nedostatak odgovarajućih zakonskih ovlašćenja, pre svega pri obezbeđivanju dokaza.

-----------------------------------------------------------

Radoslav Sretenović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije

Kontrolišu milione evra, primaju siću

Bilo je potrebno više od godinu dana da se Državnoj revizorskoj instituciji obezbedi 15 kancelarija u nekadašnjoj Palati federacije, iako su i to privremene prostorije. Zbog toga su od dodeljenih sredstava za ovu godinu 103 miliona dinara vratili u budžet. Sledeći problem je nalaženje stručnih i profesionalnih revizorskih kadrova, koji bi trebalo da rade za veoma skromnu platu (na primer, plata za višeg revizora je oko 60.000 dinara). A ti ljudi će raditi na kontroli trošenja budžetskih sredstava, ili poslovanja javnih preduzeća, gde su u opticaju milionske sume u evrima!

Radoslav Sretenović, predsednik Saveta DRI, kaže da su sredstva u predlogu rebalansa u iznosu od 47.317.000 sasvim dovoljna za aktivnosti do kraja godine. On tvrdi da u dosadašnjem radu Revizorska institucija nije trpela bilo kakve pritiske sa strane, jer joj, kako kaže, zakon obezbeđuje potpunu nezavisnost.

– Građani moraju dobiti istinite i objektivne informacije o trošenju svakog javnog ubranog, raspoređenog i utrošenog dinara preko budžeta, i znati kako se troše sredstva poreskih obveznika i biti sigurni da će se sankcionisati svaki pokušaj nenamenskog korišćenja budžetskih sredstava. Ako se profesionalno radi, pritisci su minorni – kaže Sretenović.

POČELI SA RADOM

24. septembra 2007. godine

BUDŽET ZA 2008.

150.316.000,00 dinara

ZAPOSLENI

sedam (predviđeno 71 radno mesto za 117 državnih službenika i nameštenika)

NAJVEĆI USPEH

S obzirom na to da je u toku konkurs za prijem kadrova za revizorske i prateće službe, ne može se govoriti o uspesima DRI.

NAJVEĆI NEUSPEH

DRI praktično još nije počela da obavlja zakonom određene poslove

-----------------------------------------------------------

Saša Janković, zaštitnik građana

Ruke nam nisu vezane, ali ih je malo

Veći deo sredstava predviđenih za plate zaposlenih u stručnoj službi zaštitnika građana ostaće i ove godine u budžetu, nepotrošen, jer zbog nedostatka radnog prostora nema ni dovoljno ljudi. A ovogodišnji budžet bio je dovoljan za ostvarivanje osnovnih nadležnosti predviđenih zakonom u prvoj godini postojanja institucije.

– Direktnih nekorektnih pritisaka do sada nije bilo. Osećamo, naravno, opravdani pritisak građana koji od nas očekuju brz i veliki rezultat. Slikovito rečeno, naše ruke nisu vezane, ali ih ima malo za posao koji obavljamo – ističe Saša Janković.

Kako kaže, ima pojedinačnih propusta u izvršavanju Ustavom i zakonom propisanih obaveza prema ombudsmanu, ali oni su sve više izuzetak nego pravilo u odnosima sa organima uprave i drugim organizacijama koje vrše javna ovlašćenja.

POČELI SA RADOM

24. decembra 2007.

BUDŽET ZA 2008.

92.248.000,00 dinara

ZAPOSLENI

35 (predviđeno 68)

NAJVEĆI USPEH

Najznačajniji državni organi prihvatili su ombudsmana, što nam omogućava da se sve više bavimo zaštitom prava građana, a sve manje sopstvenim položajem. Rezultati su ostvareni i u pojedinačnim slučajevima zaštite prava, odnosno ispravljanja pojedinačnih propusta organa uprave.

NAJVEĆI NEUSPEH

Nismo postigli ažurnost u razmatranju svih pojedinačnih obraćanja građana, kojih u 2008. godini ima preko 4.000. Nismo dovoljno dostupni svim građanima Srbije i taj problem ćemo rešavati uporedo sa popunjavanjem Stručne službe i jačanjem naših kapaciteta.

Biljana Baković - Marko R. Petrović

[objavljeno: 05/11/2008]

Nastavak na Politika...