Izvor: Politika, 14.Apr.2012, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik Zmajevoj inspiraciji
Malo je poznato da je Jevrosima – Ruža, žena pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, sahranjena u Pančevu, da su joj građani ovog grada podigli spomenik i jednu ulicu nazvali njenim imenom, u znak zahvalnosti za „Đuliće“
Pančevo – O dvogodišnjem boravku Jovana Jovanovića Zmaja u Pančevu postoje mnoge priče, ali se malo pouzdano zna. Ne podleže sumnji podatak da je u srpsku Spartu došao odmah pošto je završio medicinu, i tu otpočeo lekarsku praksu. Stanovao je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Starčevačkoj 1.168 i ovde je počeo da izdaje list „Žiža“. Kažu još da je redovno, pred ručak, svraćao u pivnicu „Pelikan“, o čemu postoje i neke anegdote, i to je sve.
Različita su, pak mišljenja, hroničara i istraživača kako mu je u Pančevu bilo, koliko je bio uvažavan i kakav je bio njegov odnos prema meštanima.
Prema nekima, postojala je netrpeljivost između njega i Jovana Pavlovića, vlasnika i urednika lista „Pančevac“. Pristalice ove teze kažu da se o Zmajevom boravku u Pančevu malo zna i zbog toga što ga je lokalni list retko spominjao, iako je u to vreme, između 1870. i 1872. bio već znameniti poeta. Drugi, pak, tvrde da ga je Svetozar Miletić nagovorio da ode u Pančevo, navodno da bi ga poslao u nepoznatu sredinu i odvojio od „veselog društva“ kojem je znao da se prekomerno posveti. Ovi kažu da mu u Pančevu nije bilo loše i da je dugo posle odlaska održavao kontakte sa prijateljima koje je tamo stekao. Ovo je, međutim, priča o nečem drugom.
Zna se da zemni ostaci pesnikovi počivaju u Sremskoj Kamenici, ali je uglavnom nepoznato, što ne znaju ni mnogi Pančevci, da je njegova žena, Jevrosima – Ruža, koja je bila inspiracija za njegovu zbirku pesama „Đulići“, umrla 1872. godine u Pančevu i sahranjena na pravoslavnom groblju. Može se pretpostaviti da je Ružina smrt bila jedan od razloga zbog čega je Zmaj ubrzo spakovao kofere i otišao. Samo koji metar od glavnog ulaza u groblje uzdiže se granitni spomenik Jevrosimi, koji su skoro četiri decenije posle njene smrti, dobrovoljnim prilozima, podigli građani Pančeva. Uz samo groblje je ulica koja nosi ime Ružina. Mnogi se nikada nisu zapitali po kojoj je to Ruži ulica dobila ime.
Godine 1908. Srpska crkvena opština pokrenula je inicijativu da se prikupi novac kako bi se ženi kojoj su posvećene neke od najlepših ljubavnih pesama na srpskom jeziku podigao dostojan spomenik. U apelu koji je upućen Pančevcima kaže se da organizatori akcije čak nisu bili sigurni gde je tačno Ružin grob, u čemu im je pomogla njena sestra.
„Pokojni Zmaj zadužio je ceo srpski narod. Svi se dičimo njegovim umotvorinama. Ruži ima Srpstvo da zahvali što dušu naslađiva sa dičnim ’Đulićima’. I Srpstvo je dužno da pokaže da zna ceniti bescen – blago koje nam daju nežni ’Đulići’. Valja mu se vidnim znacima pokazati da ume odati zahvalnost na tom neuvelom daru i saputnici dičnog nam pesnika dužno je vidljivim priznanjem manifestovati svoju duboku zahvalnost za pesnički proizvod koji će mu večito dušu oplemenjavati“, kaže se u proglasu Crkvene opštine. Na spomeniku stoji:
Neki tvrde da bi i Zmaj bio sahranjen, možda, pored Ruže, u Pančevu, da u leto 1904. kada je umro, uticajni Jaša Tomić nije u „Zastavi“ napisao da je čuo kako je pesnik, naselivši se u Kamenici, rekao: „Došao sam ovde da umrem“. Svi ostali koji su se bavili njegovim delom i životom tvrde da je teško reći da li se ove reči mogu tumačiti kao njegova želja, jer je, pitan o tome, Zmaj odbijao da govori, a ni pisanog traga nije ostavio. O Ružinom večnom počivalištu i možda jedinom spomeniku pesničkoj inspiraciji u Srba brine pančevački Zavod za zaštitu spomenika kulture.
Miodrag Šašić
objavljeno: 15.04.2012.
