Izvor: Politika, 12.Okt.2012, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma gimnazija još van dnevnog reda
O gimnazijama sigurno nećemo raspravljati do kraja godine, kaže predsednica NPS. – U toku izrada koncepta mature i standarda
Na sledećoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, zakazanoj za utorak, članovi ovog najvišeg prosvetnog tela izjasniće se o nacrtima zakona o srednjem obrazovanju i o obrazovanju odraslih. Takođe, stručnjaci NPS, u kojem sede predstavnici vaspitača, učitelja, nastavnika, profesora, sindikata, crkve… raspravljaće o ogledima u srednjem stručnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obrazovanju poput pivara, zlatara, tehničara za konzervaciju, nadzornika parka…
Na naše pitanje kada će na dnevni red stići gimnazije, dr Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, kaže da reforma gimnazija sigurno neće biti tema ove godine, jer se čeka da eksperti završe posao u okviru IPA projekta i da to onda dođe na savet.
– U okviru IPA projekta će biti utvrđeni standardi i postignuća za kraj srednjeg obrazovanja, što uključuje i gimnazije. To jeste prirodan put reforme, vi definišite šta želite da imate na izlazu, šta ta deca koja završe gimnaziju treba da znaju i da umeju da biste na osnovu toga kreirali i napisali program. Kada budemo to imali, onda ćemo krenuti sa reformom programa. Mislimo da ne treba žuriti iako je bilo potrebno da se malo, dok se čeka finalna reforma, pročiste programi i uradi inoviranje – objašnjava dr Radunović.
Da podsetimo, programi za gimnazije su poslednji put menjani 1990. i 1991. godine, dok je za srednje stručne škole Evropa u poslednjih 12 godina izdašno „odrešila kesu”. Dr Radunović kaže da strane donacije polažu na one nivoe obrazovanja koji imaju izlaz na tržište, a to je stručno ili visoko obrazovanje. „U Evropi nam za osnovne škole i gimnazije niko neće dati novac, jer se one tretiraju kao nacionalna obaveza”, objašnjava predsednica NPS-a.
Posle mnogo polemika i u javnosti i na samom savetu, za gimnazijalce su ipak usvojeni donekle rasterećeni nastavni planovi i programi, izbačeno je suvišno i arhaično, a po njima je predviđeno da uči i generacija 2012/2013. godine, kako bi se koliko-toliko održao kontinuitet posle izlaska iz reformisane osnovne škole. Princip za sve predmete je bio da nema ubacivanja novih sadržaja, jer bi to zahtevalo i nove udžbenike.
Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da su to bile samo kozmetičke promene, ono što su nastavnici već uradili u praksi i da prava reforma gimnazija još nije stigla na red.
– Nije slučajno što se ulaže u srednje stručno obrazovanje, jer se školuju kadrovi za privredu, Evropa je pragmatična u tom pogledu. Mi smo zadovoljni što se kasni sa reformom gimnazija, jer nam je bio cilj da se spreče brzopleti potezi. Međutim, sad je veliko pitanje dokle se uopšte stiglo; na maturi i ishodima radi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a taj komisijski rad ne otvara prostor za javnu raspravu tokom izrade – kaže Sokić.
Profesor dr Zorana Lužanin, član NPS u ime nastavnika sa Univerziteta u Novom Sadu kaže da je tačno da je reforma gimnazija mogla da bude urađena brže, ali da je bolje uraditi sve kako valja nego krenuti pogrešnim koracima.
– Za temeljnu reformu gimnazija neophodno je da se urade standardi postignuća, da se napusti priča „svaki predmet za sebe” i da se uradi koncept mature. Koliko mi je poznato, na tome zavod dobro radi, proširen je tim, od februara su uključeni i fakulteti, jer je i nama bitno kakve ćemo đake dobijati na univerzitetima – objašnjava dr Lužanin, inače profesorka novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.
--------------------------------------------------------------------------------
Imamo manje gimnazija od evropskog standarda
U Srbiji ima 121 gimnazija (10 privatnih). Evropski standard je 40 odsto gimnazijalaca u srednjoškolskoj populaciji, a kod nas je 23–25 odsto. Kako se navodi u „Strategiji razvoja obrazovanja Republike Srbije do 2020. godine”, osim bele kuge, poslednjih godina je problem i selekcija učenika – u gimnazije više ne odlaze najbolji učenici. Pošto je potreban veći broj poena za upis u određene srednje stručne škole nego u gimnaziju, dešava se da slabiji đaci upisuju prirodno-matematički smer u gimnaziji, jer je tamo manji pritisak.
Sandra Gucijan
objavljeno: 12.10.2012.
