Izvor: Politika, 12.Mar.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate i penzije ne mogu mnogo da rastu
Zakonom treba uvesti fiskalna pravila koja bi obezbedila smanjenje državnog deficita, a potom ga držala na prihvatljivom nivou, predlaže profesor Pavle Petrović u uvodniku novog Kvartalnog monitora
Osnovni izazov za ekonomsku politiku i reforme u Srbiji jeste kako da, posle krize, obezbede prihvatljiv privredni rast a time i rast zaposlenosti, konstatuje profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović u uvodniku novog broja Kvartalnog monitora.
Pored strukturnih reformi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smatra on, ključno mesto zauzima reforma javne potrošnje. Ona mora kredibilno da pokaže da će Srbija smanjiti veliki budžetski deficit, obezbediti privrednu stabilnost i tako privući investicije.
Očekuje se da privreda Srbije ove godine izađe iz recesije i ostvari rast od dva odsto. Međutim, da bi Srbija rešavala svoje probleme – visoku nezaposlenost, niske plate" privreda treba da raste po stopi od oko pet odsto godišnje. Verovatno osnovna poluga u rukama vlade, da ostvari neophodan visok privredni rast, jeste srednjoročna fiskalna politika i s njom povezana reforma javne potrošnje, recimo u sledećih pet godina. Da bi dala željene efekte na privredni rast, srednjoročnu politiku treba utvrditi i politički prihvatiti već ove godine. Profesor Petrović konstatuje da tekući pregovori sa MMF-om, međutim, pre ukazuju na to da vlada gleda kratkoročno, tj. da je koncentrisana na ono šta će se desiti pre narednih izbora. Jer, kretanje najvećih elemenata javne potrošnje (plata i penzija) „gurnuto” je u stranu tako što je rečeno da će penzije pratiti plate u javnom sektoru, ali nije rečeno kako će plate rasti. Ovo pitanje sada čeka nove pregovore sa MMF-om u maju.
Neophodno je veliko prilagođavanje javne potrošnje u godinama koje dolaze, smatra u uvodniku Kvartalnog monitora Pavle Petrović. Osnovni izazov u sledećih pet godina jeste značajno smanjenje deficita države sa sadašnjih četiri odsto BDP-a na nešto preko jedan odsto. Ovaj zadatak je utoliko teži – što istovremeno treba povećati investicije u infrastrukturu i što uz iste poreske stope treba očekivati manje prihode. Naime, budući održivi rast zahteva da se struktura privrede Srbije izmeni smanjujući uvoz i potrošnju, a povećavajući izvoz i štednju. To prethodno podrazumeva i značajno smanjenje poreske osnovice (potrošnje i uvoza). Stoga, osnovni prostor za smanjenje državnog deficita leži u sporijem rastu plata u javnom sektoru i penzija, što u oba slučaja traži ozbiljnu srednjoročnu reformu. I po međunarodnim standardima, ovaj deo javne potrošnje kod nas je predimenzioniran – čini se da postoji konsenzus da udeo penzija u BDP-u treba smanjiti sa sadašnjih 13 odsto na 10 odsto u 2015, a plata sa oko 10 na osam odsto. Ali, daleko je 2015, te je lako sada pristati na buduće smanjenje „a posle će se već videti”.
Šta onda raditi?
Jedno dobro međunarodno iskustvo je da se zakonom uvedu fiskalna pravila koja bi prvo obezbedila neophodno smanjenje državnog deficita, a potom ga držala na prihvatljivom nivou. Ova pravila bi obavezivala kako ovu tako i buduće vlade, i trebalo bi da spreče već viđene političke cikluse javne potrošnje vezane za izbore. Jer, svaki put do sada, budžetski deficit je eksplodirao (od pet do osam odsto BDP-a) u kvartalima neposredno pre ili posle izbora. Dobri su izgledi da se to desi i pred izbore 2012. Naime, ugovor sa MMF-om ističe sredinom 2011, pa se otvara širok prostor za slobodno delovanje. Ono, međutim, ne bi smelo da bude određeno kratkoročnim političkim interesima.
Međunarodno iskustvo pokazuje da su zemlje koje su uvele fiskalna pravila bile znatno uspešnije u smanjivanju velikog državnog deficita na ekonomski poželjan nivo. Stoga se prihvatanjem fiskalnih pravila izražava spremnost i značajno povećava verovatnoća da će se izvršiti neophodna reforma javne potrošnje i smanjiti deficit u sledećih pet godina. To onda daje kredibilan znak stranim i domaćim investitorima – da će privredno okruženje u Srbiji biti stabilno, tj. bez inflacije, značajnog pada dinara... Rezultat toga treba da budu veće investicije a time i preko potreban visok privredni rast. Alternativa je neizvesnost da li će se državna potrošnja dovesti i držati pod kontrolom i, sledstveno tome, oklevanje značajnog broja investitora da ulažu u Srbiju. Fiskalna pravila takođe bi omogućila i da se javni sektor Srbije uredi prema standardima EU, što bi značajno olakšalo naše pristupanje Uniji.
M. B.
[objavljeno: 13/03/2010]
