Izvor: Blic, 27.Jul.2009, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpremnine dali za vraćanje dugova
Kruševac - Oko 11.000 Kruševljana ostalo je bez posla posle privatizacije njihovih preduzeća. Gotovo polovina otišla je u penziju uplativši sebi preostale godine staža, mali broj njih uspeo je da pokrene privatni posao, dok je većina i danas bez posla, radi privremeno ili na crno.
Najveću kruševačku firmu „Trajal" u prvom talasu napustilo je oko 1.000 radnika uz otpremninu od 260 evra po godini radnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << staža.
- Uzela sam oko 7.000 evra otpremninu jer sam imala nešto više od 28 godina radnog staža. Najveći deo novca uložila sam u banku računajući da od kamate plaćam sebi doprinose za penziono, ali te pare nisu dovoljne. Deo novca je otišao na vraćanje dugova i dnevne troškove, jer mi ni muž ne radi. Nadala sam se da ću da dođem do para prodajom akcija, ali od toga, po svemu sudeći, neće biti ništa. Jedva sastavljamo kraj sa krajem i nadam se da ćemo nekako da doguramo do penzije - kaže Milka Milanović, bivša radnica „Trajala". Ova korporacija je u teškoj situaciji, pojedine fabrike ne rade mesecima, a uskoro bi moglo da dođe do novog smanjenja broja zaposlenih.
- Gotovo je izvesno da će 480 ljudi biti proglašeno tehnološkim viškom mada se pominje mogućnost da čak 1.000 radnika ostane bez posla. Vlasnici korporacije traže raskid kolektivnog ugovora jer su procenili da je to jedan od načina da za otpremnine umesto pet miliona evra potroše samo dva miliona - kaže Milenko Mihajlović, predsednik Veća saveza sindikata.
Krajnje neizvesna je sudbina 560 radnika „Župe", a i „Rubin" bi uskoro moglo da napusti još 110 radnika.
U najtežoj situaciji su bivši radnici velikih preduzeća srednje generacije kojima otpremnina nije bila dovoljna za pokretanje sopstvenog posla.
- Uzeo sam nešto manje od 1.800 evra otpremnine za sedam godina rada. To je sitan novac za neki ozbiljniji posao. Sa prijateljima sam pokrenuo firmu koja se bavi raznim stvarima i svaki dan je, bukvalno, borba za opstanak jer je teško naći posao a još teže naplatiti - priča jedan od bivših radnika „Rubina".
U najboljoj poziciji su stariji radnici kojima je ostalo nekoliko godina do penzije.
- Čim je došao novi gazda uzeo sam otpremninu i naplatio akcije. Počeo sam da radim kod privatnika, ali je malo i neredovno plaćao tako da sam ga brzo napustio. Nemam zemlju, povremeno uradim poneki posao privatno, uplaćujem socijalno i uskoro bi trebalo da podnesem zahtev za penzionisanje - govori o svom iskustvu Božidar Mladenović, nekadašnji radnik „Deve".
Za razliku od radnika „Merime", „Trajala", „Rubina" i drugih preduzeća koji su otišli uz otpremnine oko 3.500 ljudi u Kruševcu je ostalo bez posla jer su njihove firme otišle u stečaj, a mnogi još uvek ne mogu da naplate svoja potraživanja.
Stečaj u „Jastrepcu" je ušao u osmu godinu, a oko 1.000 bivših radnika još nije isplaćeno. Malo preduzeće „Eko-Inos" nije u stečaju, ali oko 70 zaposlenih potražuje oko 60 plata od vlasnika Dušana Borovice. Problem su i neuplaćeni doprinosi tako da je šestoro radnika umrlo, a da nije uspelo da dočeka penziju.
Za 6.000 manje zaposlenih
Pre početka privatizacije u Kruševcu je bilo oko 36.000 zaposlenih i nešto više od 14.000 nezaposlenih. U poslednjih sedam godina broj zaposlenih je pao na 30.000, dok se broj nezaposlenih kreće između 17.000 i 18.000.
