Izvor: Danas, 05.Jan.2015, 22:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parada ponosa događaj godine
Beograd - Najznačajniji događaj u borbi za prava lezbejki, gejeva, biseksualaca i transrodnih osoba (LGBT) u 2014. godini bilo je mirno održavanje Parade ponosa u Beogradu krajem septembra, ističu za Danas gej aktivisti Boban Stojanović i Dragoslava Barzut. Naši sagovornici od države očekuju da u ovoj godini nastavi sa nedvosmislenom podrškom LGBT pravima kroz usvajanje novih zakonskih akata i primenom postojećih, kako bi došlo do smanjenja nasilja ali i do osnaživanja same gej zajednice.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Boban Stojanović, jedan od organizatora Beograd Prajda, kaže da je veoma ponosan što je Parada ponosa održana bez nasilja i incidenata, “jer je to rezultat višegodišnjeg truda i zalaganja grupe ljudi koja još veruje da se građanska upornost isplati”.
- Ovaj događaj samo potvrđuje činjenicu da se ljudska prava osvajaju i da su ljudi ti koji o njima moraju da brinu. Država je prvi put zauzela jasan stav ne samo protiv nasilja već i u korist ljudskih prava jedne veoma osetljive društvene grupe. Mišljenja o svemu su podeljena, ali je neosporno da je napravljen ogroman korak unapred. Naravno, ne smemo da zaboravimo katastrofalne poplave koje su se desile u maju a koje su, u svoj svojoj nesreći, pokazale da jedni prema drugima možemo da budemo dobri. Nažalost, potrebna je teška nesreća da bi to shvatili - ukazuje Stojanović.
Prema njegovim rečima, ovogodišnja Parada ponosa je napravila važan korak u pogledu institucija države, a to je da njihova podrška nije samo deklarativna već i konkretna.
- Veliki broj institucija je prihvatio poziv LGBT zajednice da sa njom razgovara, a održavanje i prisustvo najviših predstavnika vlasti na Prajd šetnji je to i potvrdilo. Da bi došlo do šire društvene promene, svaki akter u njoj treba da zna poziciju onog drugog i poteškoće sa kojima se svaka strana suočava. U Paradi ponosa znamo da je promena svesti najteža stvar i zato očekujemo od države da nastavi sa nedvosmislenom podrškom LGBT pravima, jer će tako doći do smanjenja nasilja nad nama, ali i do osnaživanja same LGBT zajednice - ističe Stojanović.
Upitan šta očekuje u 2015, on odgovara da je “teško neku ideju o budućnosti planirati u strogo ograničenom terminu, ali da bi bilo lepo da društvo u Srbiji dobije ideju gde želi da ide”. Bez jasne vizije gde želimo da stignemo, dodaje naš sagovornik, ne možemo ni da krenemo napred, a za to je potreban veliki trud i rad na ideji o promeni, pre svega promeni pojedinca, a zatim i promeni celog društva.
Dragoslava Barzut iz Labrisa - organizacije za lezbejska ljudska prava, objašnjava da bi, kada je reč o Prajdu, fokus trebalo da pomerimo s rada državnih institucija i njihove (ne)efikasnosti u pogledu ljudskih prava, na ljude koji žive u ovoj zemlji a koji sve više imaju osećaja za to kako je biti lezbejka, gej ili trans osoba danas i ovde.
- I to je prava mera uspeha održavanja Prajda i dugogodišnjeg rada LGBT pokreta u Srbiji. U našem aktivizmu stalno je prisutan bonus negativitet, razlog za to i dalje je nasilje nad slabijima i drugačijima. Međutim, u vreme praznika trebalo bi sebi da priznamo i uspehe. U 2014. Labris je u saradnji s Forumom za etničke odnose i drugim organizacijama za zaštitu ljudskih prava izradio javne politike iz oblasti zaštite prava i poboljšanje kvaliteta života LGBT osoba. Započeli smo i monitoring sprovođenja Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i Akcionog plana, kao i zločina iz mržnje i preporuka Saveta Evrope - ukazuje naša sagovornica.
Kako dodaje, promovisan je Labrisov Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, a ova NVO je radila i na promociji prakse antidiskriminatornog zapošljavanja. Barzutova ističe i to da je urađena analiza diskriminatornog sadržaja u srednjoškolskim udžbenicima i preporuke za njegovu izmenu, da je održano pet treninga za LGBT lidere i liderke iz regiona, kao i da je obučeno 120 policijskih službenika i službenica iz 27 policijskih uprava u Srbiji o tome, između ostalog, kako da prepoznaju društvene mehanizme homofobije.
- Labris je, zajedno s fondacijom Hirsčfeld-Eddy iz Nemačke i organizacijama Civil Rights Defenders i YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava, organizovao međunarodnu konferenciju „Budućnost pripada nama: LGBT prava na putu ka pristupanju EU“ uz prisustvo 188 gostiju iz regiona, Evrope i SAD. Osnovana je i prva PFLAG grupa u Srbiji za podršku roditeljima i prijateljima LGBT osoba. Za Labris je 2015. važna jer obeležavamo 20 godina od osnivanja i planiramo da upriličimo Lezbejsku regionalnu konferenciju - zaključuje Dragoslava Barzut.
Država da radi svoj posao
Na pitanje šta očekuje od države u 2015, Dragoslava Barzut iz Labrisa - organizacije za lezbejska ljudska prava, odgovara da ne očekuje ništa osim njenog redovnog posla, a to je da nastavi da radi na promociji LGBT prava kroz usvajanje novih zakonskih akata i implementaciji postojećih, te da u potpunosti sprovede sve aktivnosti predviđene Akcionim planom Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, kao da i ove godine gej zajednica ima pravo na slobodno okupljanje, da učestvuje na Prajdu.
