Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Maj.2018, 08:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština o posledicama NATO bombardovanja

Poslanici su danas posle osam sati utvrdili dnevni red, a rad će nastaviti sutra kada će započeti pretres više zakonskih predloga. Opozicija je podnela više od 150 dopuna dnevnog reda, a vlast je imala takođe svoje predloge, ali su svi predlozi odbijeni. Na dnevnom redu je predlog predsednice Maje Gojković o obrazovanju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine po zdravlje ljudi i životnu sredinu, Predlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zakona o posebnim uslovima za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti u nekoliko gradova, po povoljnijim uslovima od tržišnih.

Poslanici će sutra razmatrati i o Predlogu zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti, izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, kao i izmenama i dopunama Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, o putevima, o železnici, o bezbednosti u železničkom saobraćaju, interoperabilnosti železničkog sistema.

Razmatraće se i o Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, kao i o izmenama i dopunama zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, o bezbednosti saobraćaja na putevima i o potvrđivanju protokola o izmeni Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.

Pred poslanicima je i više sporazuma, između ostalog o saradnji Vlade Srbije i Turske u oblasti turizma, i Vlade Srbije i Tunisa o vazdušnom saobraćaju.

Poslanici će biti obavešteni o ostavci ministra finansija Dušana Vujovića, koja je u Skupštinu Srbije stigla 8. maja 2018. godine.

Za predsednika komisije za istragu posledica NATO bombardovanja predložen je predsednik skupštinskog odbora za zdravstvo doktor Darko Laketić, a sa njim će raditi i poslanici vlasti i opozicije.

Laketić kaže da će osnova rada komisije biti italijanski izveštaj o oboljevanju i smrti svojih vojnika koji su boravili na područjima bombardovanim osiromašenim uranijumom.

Koliko je građana Srbije nastradalo od NATO bombi posle bombardovanja? Da li je osiromašeni uranijum kojim smo zasipani 1999. godine glavni krivac za sve veći porast malignih oboljenja? To su neka od pitanja na koja će skupštinska komisija pokušati da da odgovore, a njen budući predsednik kaže da je primarni cilj istina.

"Naša je obaveza da građanima Srbije damo istinu, šta je uzrok tih oboljenja. Mi sada imamo samo statističku značajnost koja govori da je broj obolelih od malignih oboljenja u porastu", rekao je on.

Očekuje se da pred komisijom svedoči i nekadašnji predsednika komisije italijanskog parlamenta Đan Pjero Skanu, koji je vodio istragu o malignim oboljenjima italjanskih vojnika posle njihovog boravka na Kosovu.

"Radi se o hhrabrom čoveku koji je u veoma teškim uslovima uspeo da dokaže istinu koja je značajna i za građane Italije, ali i za državu Srbiju...", dodao je Laketić.

Šta Srbija može da preduzme ukoliko komisija utvrdi da su posledice NATO bombardovanja po zdravlje ljudi pogubne? Poslanik vladajuće koalicije Milovan Drecun kaže da bi država tada trebala da preduzme određene aktivnosti prema odgovornima, ali i sve druge mere kako bi se ublažile posledice i sačuvalo zdravlje ljudi.

"Ne formira se komisija da bi se podnosile tužbe, ali ako se utvrdi veza... Otvaraju se mogućnosti za privatne tužbe gde država može da uspostavi jedan mehanizam", napominje Milovan Drecun, SNS.

Formiranje komisije podržavaju i poslanici opozicije. Jedni sumnjaju u iskrenost vlasti da im je cilj utvrđivanje istine, dok drugima nije jasno zašto se komisija formira po hitnom postupku.

Formiranje komisije od strane Narodne skupštine planira se najkasnije do petka. Prema rečima Darka Lakića članovi komisije biće relevantni stručnjaci i iz redova vlasti i opozicije.

Svoje izveštaje o radu komisija će objavljivati na svakih 6 meseci, a prvi izveštaj očekuje se da bude objavljen 2020. godine.

Na prvoj konstitutivnoj sednici Komisija je dužna da utvrdi metodologiju rada.

Za sprovođenje ove odluke obezbeđena su sredstva u budžetu Srbije.

DJB nije glasala za Komisiju, NS-PSS za, ali uz dozu rezerve

Poslanica Pokreta "Dosta je bilo" Branka Stamenković izjavila je da oni nisu glasali da se na dnevnom redu parlamenta nađe formiranje Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Stamenković je novinarima u Skupštini Srbije objasnila da su se njihovi poslanici odlučili da ne glasaju jer nisu imali dovoljno informacija o tome ko će činiti komisiju, međutim, dodala je da će, ukoliko budu pozvani, prihvatiti poziv da budu njen deo.

Sumnju zbog čega se sada formira Komisija ima i poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije, koja je za razliku od DJB glasala da se ova tačka nađe na dnevnom redu.

Šefica te poslaničke grupe Sanda Rašković Ivić rekla je novinarima da su oni podržali formiranje komisije, ali da postoji doza sumnje zašto se ona formira u ovom trenutku "kada jako zapinje poglavlje 23 i 24, kada je tu rešavanje kosovskog pitanja".

Upitala je da li vlast formiranjem komisije želi da prikrije nešto drugo.

"Ukoliko bih dobila poziv (da bude deo komisije), prihvatila bih ga, jer sam pre svega lekar", rekla je Rašković Ivić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...