Izvor: Politika, 18.Maj.2010, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA IZMEĐU NATO-A I EVROPSKE UNIJE
Jednostavno rečeno, NATO ne koristi čovečanstvu, pa ne može ni Srbiji
Pre neki dan dolepotpisani se vratio iz posete sedištu NATO-a u Briselu. Bio je pozvan kao pripadnik srpske akademske zajednice, a boravio je tamo u svojstvu člana delegacije Republike Srbije. Otišao je kao protivnik pristupanja ovom savezu, ali otvoren za argumente koje će tamo čuti, a vratio se još ubeđeniji u ono što je već mislio.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Jednostavno rečeno, NATO ne koristi čovečanstvu, pa ne može ni Srbiji. Ova organizacija trebalo je da odumre sa završetkom „hladnog rata”. Na nesreću, to se nije desilo, pa NATO igra ulogu svetskog žandarma u imperijalnom interesu oligarhije koju predvodi SAD.
U dvodnevnoj poseti političkom i vojnom središtu Severnoatlantskog saveza članovi delegacije imali su priliku da u hladnim i tmurnim danima i u sivim zgradama koje podsećaju na socrealistička zdanja čuju izlaganja političara i vojnika. Prvi su bili doslovce katastrofalni; recitovali su pesmicu nabiflanu napamet i brukali se odgovorima na pitanja koja su im bila postavljena: od BiH preko Kosmeta do Avganistana; od mudžahedina preko OVK do Bin Ladena. Nevešto su prali ruke od skorene krvi. Cinici bi rekli da se mogu sa srbijanskim političarima meriti, pa je utoliko i Srbiji mesto u NATO-u. Šalu na stranu, „natovski” političari su više podsećali na JNA i njen politički kadar s kraja osamdesetih: svuda nepotrebna tajnovitost, zabrane, stvaranje misterija koje treba da prikriju trulež. Vojnici, grčki i češki potpukovnik, verovatno ciljano birani iz nama prijateljskih država, bili su znatno iskreniji, inteligentniji, simpatičniji, ali nedovoljno da isprave loš utisak ponet iz političkog središta.
Danas su pripadnici NATO-a zauzeti i zabrinuti zbog Avganistana, dok za Kosmet vele da je bezbednosno uspešno okončana priča. Činjenica da su Albanija, Kosmet i Crna Gora upravo kanali kojima teče promet droge i trgovina ljudima prema zapadnoj Evropi očito ih ne brine previše. U Avganistanu, međutim, ginu njihovi vojnici. Zamoljen da ne iznosi podatak o broju poginulih vojnika NATO u ovoj nesrećnoj zemlji, potpisnik ovog članka će samo reći da je svaka sledeća godina dovodila do znatnog porasta broja poginulih u odnosu na prethodnu. Tako, ubedljivo najviše poginulih vojnika NATO-a od početka avganistanske tragedije bilo je u prošloj 2009. godini. Izvesno je da će zlosrećna odluka Baraka Obame da tamo pošalje dodatne trupe, trenutno ih je 105.000, obezbediti talibanima još dodatnih meta. Biće još više ranjenih i mrtvih.
Puno je tamo Amerikanaca, ali ima i drugih, pa i iz zemalja koje nisu u NATO-u. Sve zemlje moraju same da finansiraju boravak svojih ljudi u misijama NATO-a u svetu. NATO je, kako se čulo, gotovo bankrotirao i bez novca iz EU ne bi mogao opstati. Takođe, vojna misija EU pri NATO-u ima uvid u sve što NATO planira. Ove dve činjenice nedvosmisleno kazuju da siromašnoj Srbiji članstvo u NATO ne može biti u interesu, dok članstvo u EU zapravo spada u njene životne interese.
Jedini argument koji se mogao čuti u korist članstva neke male zemlje uopšte i Srbije posebno u NATO jeste da se njen glas može čuti samo na taj način, te da ona može biti u toku sa planovima velike sile samo ako je uključena u ovu organizaciju. Sem toga, blagodareći pravu veta svake članice na bilo koju odluku, članica NATO-a može sprečiti ono što je protiv njenih interesa. No, kako se čulo, raspravlja se ozbiljno o ukidanju prava veta, pa bi ono moglo biti upitno već u vremenu mogućeg pristupanja Srbije ovoj organizaciji. Takođe, valja se setiti da je, čak, i zvanična Grčka, iako su Grci bili izrazito protiv bombardovanja Srbije, glasala za napad na nju. Očito ubeđivačka moć SAD bila je u tom, kao i u skoro svakom drugom slučaju, neodoljiva.
Ako je, pak, Srbija u članstvu EU, onda joj je članstvo u NATO suvišno, jer već postoji mesto gde će se glas Srbije čuti, pa iako, ruku na srce, ne baš naročito glasno. Tu će se Srbija već obavestiti i o planovima NATO-a, jer 21 država jeste istovremeno u EU i u NATO. Neće biti neophodno trošiti ogromna sredstva za vojsku, što standardi NATO-a zahtevaju, već će se preko potrebni novac preusmeriti za mnoge društvene potrebe koje ostaju danas nezadovoljene, iako bi njihovo ispunjavanje moglo dovesti i do zamajca društvenog razvoja – od obrazovanja i zdravstva do nauke i tehnologije. Pitanje bezbednosti Srbije neće biti akutno, ako je članstvo u EU štiti, baš kao što nije ni Finskoj koja se graniči sa Rusijom, ali nije u NATO, ili Irskoj, Švedskoj, Austriji, Malti, a u manjoj meri i Kipru, koji je u EU ušao sa problemom koji ima sa članicom NATO-a, Turskom. Razume se, stvari stoje drugačije ako se ne bi ušlo u EU, jer tada bi Srbija bila izolovana i izložena različitim bezbednosnim rizicima.
docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Jovo Bakić
[objavljeno: 18.05.2010.]
