Izvor: B92, Beta, 21.Okt.2009, 19:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još nepoznati detalji kredita
Beograd, Moskva -- I dalje se ne znaju uslovi kredita koji Srbija treba da dobije od Rusije. Konačni dogovor biće postignut posle sastanka sledeće nedelje u Moskvi.
Detalji o ruskom kreditu Srbiji biće poznati do kraja sledeće sedmice, potvrđeno je u Ministarstvu finansija. Pod kojim uslovima će kredit biti odobren, kao i kako će sredstva biti raspodeljena najverovatnije će biti usaglašeno na sastanku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dve državne ekspertske grupe koji će biti održan u Moskvi, navode u Ministarstvu.
Potparol ruskog predsednika Natalija Timakova, kazala je da se čak i o konkretnom iznosu još razmatra.
U Srbiji svi računaju na obećani novac od ruske milijarde, od Železnica Srbije do budžeta, iako su detalji i uslovi kredita za korisnike još nepoznati.
Čak se sa sigurnošću ne može reći ni u kojoj je valuti kredit odobren.
Ruski zvaničnici kažu da se radi o dolarima, ali u Železnicama Srbije tvrde da je njihov deo u evrima. Njima bi trebalo da pripadne dve stotine miliona evra.
Najveći deo, 110 miliona, upotrebiće za završetak izgradnje stanice Prokop, a ostatak za modernizaciju pruge.
"U ovom trenutku Železnice Srbije još uvek nemaju određeni ugovor koji to reguliše”, kaže Nenad Stanisavljević iz Železnica Srbije. "Ali, na osnovu zajednički utvđenog stava Železnica Srbije i Ministarstva za infrastrukturu, protokola koji je potpisan sa predstvanicima Ruske Federacije očekujemo da će ovaj iznos biti opredeljen za završetak železničkog čvora, i da će sredstva što pre biti operativna i stavljena na raspolaganje", kaže Stanisavljević.
Najveći aranžman između dve države tiče se energetskog sektora, a to znači gasovoda Južni tok i skladišta gasa u Banatskom dvoru.
Direktor "Srbijagasa” Dušan Bajatović potvrdio je da će prvu fazu radova na skladištu gasa Banatski dvor, Srbijagas završiti sam.
"Kad se sve to skocka, plus kompresor, ruska strana bi 'Srbijagasu’ trebalo da uplati tri miliona evra kao razliku u transakciji. Zajedničko preduzeće će početi da funkcioniše od 31. marta iduće godine”, najavio je Bajatović.
Iako se od zvaničnika u Srbiji može čuti da će najveći deo novca otići na infrastrukturne projekte, neki ekonomsiti ocenjuju da ima prioritetnijih potreba.
"Ako bi se gledali šta je najhitnije, onda je to reforma penzionog sistema, za šta sigurno neće upotrebiti. Druga najhitnija stvar je reforma javne uprave i lokalne samouprave. Treća potreba mogli bi da budu železnica i autoput”, objašnjava direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević.
"Može nam se desiti da taj novac vratimo onome ko nam je to i dao, da posao obavljaju ruske firme i to je sa stanovišta Rusije legitimno. Oni na taj način podstiču rast sopstvene privrede. U čemu je naš interes, to ćemo tek da vidimo”, kaže glavni urednik Ekonomist magazina Milan Ćulibrk.
Od sedam međudržavnih sporazuma koji su juče potpisani, dva su čisto ekonomska.
Prvi je Memorandum o trgovinsko ekonomskoj saradnji, a drugi Srbiji omogućava da od iduće godine izvozi lekove u Rusiju bez carine.
Oba dokumenta otvaraju direktnu mogućnost višestruko većeg izvoza, i u količini i po vrednosti.
"Pregovori u pozitivnom tonu"
Pregovori o davanju ruskog kredita Srbiji nastavljaju se i odvijaju se u pozitivnom tonu, izjavila je portparolka ruskog predsednika Natalija Timakova.
Timakova je novinarima kazala da tokom jučerašnje posete predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu nije bilo planirano potpisivanje nikakvih dokumenata o tom kreditu.
"Pregovori se nastavljaju. Odvijaju se u pozitivnom tonu, a trenutno srpska strana formuliše spisak projekata koji bi mogli biti osnova za davanje kredita", kazala je ona.
Po njenim rečima, to je uobičajena procedura u donošenju odluke o davanju kredita drugoj državi.
Timakova je kazala da se konkretan iznos kredita "nalazi u procesu razmatranja".
Potpredsednik ruske vlade i ministar finansija Aleksej Kudrin ranije je izjavio da bi Rusija mogla da pruži Srbiji kredit do milijardu dolara.
