Izvor: S media, 25.Jan.2011, 01:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunce ponovo preti
Nakon višegodišnjeg mirovanja Sunce se poslednjih meseci ubrzano budi i pokazuje znake sve jačih aktivnosti koje bi trebale kulminirati 2012. ili 2013. godine.
Stručnjaci se uglavnom slažu da će maksimum 11-godišnjeg ciklusa najverovatnije nastupiti u maju 2013, ali najsnažnije oluje prema Zemlji mogu krenuti i pre, a naročito nakon toga.
'Maksimum je moguć 2012, ali će verovatno nastupiti 2013', kaže hrvatski stručnjak za Sunce, dr. Bojan Vršnak. 'Moguće >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je da se dogodi baš u vreme Olimpijskih igara u Londonu, međutim najveće solarne oluje najčešće se događaju nakon što maksimum prođe. Naime, u vreme maksimuma na Suncu se odvija mnoštvo aktivnosti koje češće oslobađaju energiju, tako da ne dolazi do toliko velikih nakupljanja kakva se dešavaju u nešto mirnijim razdobljima', objasnio je dr. Vršnak.
'Naučnici uglavnom predviđaju da bi sledeći maksimum trebao biti slabiji od prethodnog, mada ima i onih koji smatraju da bi mogao biti snažniji. Međutim, snaga pojedinačnih solarnih oluja ne mora ovisiti o snazi maksimuma', rekao je dr. Vršnak.
U eksplozijama na Suncu u svemir se izbacuju goleme količine nabijenih čestica. Kada su usmerene prema nama, treba im dan do dva da prevale udaljenost od oko 150 miliona kilometara između Sunca i Zemlje.
Stručnjaci britanskog Meteorološkog centra ističu da se ništa ne sme prepustiti slučaju i da treba budno pratiti razvoj situacije. Naime, oni predviđaju da bi u slučaju da Zemlju pogodi neka rekordna oluja, poput superoluje iz 1859. godine, nestašica električnom energijom u mnogim područjima mogla biti prekinuta 12 i više sati, a čak 30-ak posto satelita trajno uništeno, što bi ugrozilo komunikacije, sastave navigacije i GPS.
'Većina satelita nalazi se unutar magnetosfere Zemlje i zaštićena je njome. Međutim, kada sa Sunca dođe velika erupcija, magnetosfera se smanjuje pa neki sateliti mogu ostati izvan njene zaštite, tako da ih udari visokoenergetskih čestica mogu potpuno onesposobiti. Oluje takođe mogu izazvati naduvavanjeje Zemljine atmosfere, što pak povećava aerodinamični otpor kretanju satelita na nižim putanjama, tako da neki mogu i pasti. Visokoenergetske čestice deluju razorno na računalne čipove, navigaciju satelita i njihove programe. Naučnici zato nastoje na vreme predvide dolazak oluja da bi isključivanjem satelita smanjili štete. Uz sve to, oluje u severnim područjima, kao na primeru Kanadi, mogu izazvati padove u sastavima snabdevanja električnom energijom.'
U tzv. Karingtonovoj solarnoj superoluji, najsnažnijoj geomagnetskoj oluji koja je dosad zabeležena, 1859. godine aurora se mogla videti čak sa Kariba, a telegrafski sastavi otkazivali su širom Evrope i Severne Amerike. Neki poštanski službenici prijavili su da ih je udarila struja i da su uređaji izazvali požare. Današnja tehnologija o kojoj smo postali jako ovisni puno je osetljivija od tehnologije 19. veka, tako da bi razmere šteta mogle biti neuporedivo veće.
(Tportal)
