Izvor: Politika, 14.Mar.2015, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neodoljiva privlačnost juga
Gde ćete na leto? Poznajem vremešnu Engleskinju iz uglednog londonskog miljea koja ove godine neće da letuje u Španiji. Smetaju joj –Nemci. Prostirke za plažu rasprostru uveče, da bi ujutru imali osigurano najbolje mesto pored mora. Engleskinja ne trpi da za svoje funte dobija drugorazredno mesto na obali, dok se Nemci, preko reda i bez potrošenog evra, proguravaju u ekskluzivnu zonu.
Poznajem mlade francuske parove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa decom i bez njih, koji neće da letuju na Azurnoj obali, čak i ako su im roditelji u nasleđe tamo ostavili kuće i vikendice. Radije odlaze u neko francusko selo gde iznajmljuju tuđe kuće i velika dvorišta. Politički su korektni pa neće da kažu da im smetaju Rusi i Ukrajinci, ne zbog Putina, već zbog gužve, buke, jeftine muzike, skupog šampanjca koji se toči u čašama za pivo.
Mnogo Amerikanaca koje poznajem želeli bi da otputuju na pravu Kubu, a ne u Majami. Ne u tu Malu Havanu, gde imaš sve isto kao na Kubi, samo što nema Kastra, oronulih oldtajmera, tako belih osmeha, toliko ritma i muzike. Ima Mekdonalds. Ima internet. Ima tržni centar. Svega toga još nema na Kubi, a samo što nije stiglo. Vašington i Havana, svi to već znaju, zakopavaju hladnoratovske sekire i brzo stiže Mekdonalds na ostrvo i cigare u Majami. Svet je pohrlio na Kubu da doživi još ono malo nečega što se drugde izgubilo.
Iako Beograd nema ni more ni palme, svi znamo koliko Slovenaca na provod dolazi ovde, a ne u Beč.
Sve se više traga za mestima koja nisu obučena u besprekorno ispeglanu uniformu globalnog neoliberalizma, ili su svojevoljno skinula neku njenu epoletu. Sve se više para troši na odela bez firme, na tašne bez mašne, na kafane bez lanca, na pansione bez livreja. Spontana romantika plaća se basnoslovno.
USUDIMO SE DA BUDEMO JUŽNJACI: Nemačkog novinara „Zidojče cajtunga” i višedecenijskog dopisnika sa juga Evrope (Italija, Grčka, Španija) Sebastijana Šepa njegovi sugrađani nazivaju petokolonašem. On je nedavno napisao knjigu namenjenu Nemcima pokušavajući da ih ubedi da nisu uvek u pravu kad očekuju da svi prihvate njihov model kao najbolji i jedino mogući.
Šep kaže za španske medije da su Nemci ubeđeni da južnjaci – Grčka i Španija naročito – moraju da funkcionišu po istom ekonomskom modelu kao Nemačka. Knjigu je naslovio „Usudimo se da budemo južnjaci” zato što „Nemci očekuju da Španci i Grci postanu Nemci” da prihvate propagandu finansijskih institucija, utrkivanje u zgrtanju novca i individualnoj karijeri. Oni od južnjaka traže da se „usude da budu kao Nemci” a Šep ih provocira obrnutim argumentom i preporučuje svojim sugrađanima da se hrabro suoče sa alternativom koju nude pokreti kao što su grčka Siriza ili Podemos koji osvaja ogromni broj pristalica u Španiji.
Nemci se ponašaju kao da je ljudski duh disciplinovana vojska, kao da vladajući neoliberalni model zaista nema alternativu, dodaje nemački novinar. Na takvu okovanost ne pristaje profesor Pablo Iglesijas, lider španskog Podemosa, već traži da ljudi kolektivno pronađu novo rešenje, umesto što se priklanjaju okoštalim neoliberalnim mantrama koje u nekim zemljama uzrokuju sunovrat, a nikad boljitak.
ŽENE U BELOM I GVANTANAMO: Amerika je više od pola veka držala Kubu pod embargom očekujući od Havane da prihvate bezrezervno model „obećane zemlje”. Kada je Vašington rešio da se pomiri sa Havanom, počele su u američke medije da stižu i reportaže o uspesima kubanske medicine i još više o solidarnosti i hrabrosti lekara sa Ostrva, koji su masovno odlazili u borbu sa epidemijom ebole, tamo gde je retko ko hteo da ide. Češće se danas govori i o Amerikancima koji su sa velikim uspehom završili studije medicine u Havani, a da za tako nešto u Americi nisu mogli da skupe stotine hiljada dolara. Jasno je sada da mnogi idu na hirurško podmlađivanje u Havanu, a da je Amerikancima to još uvek uskraćeno.
A ljudska prava, a zatvori u kojima još ima kažnjenih disidenata, pitaju se američki kongresmeni koji se protive normalizaciji odnosa. Mnogo se manje pominju onih 122 mučenika u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo, koji neosuđeni i večno osumnjičeni da su teroristi, čekaju da se ispuni obećanje Baraka Obame i da ih najzad puste iz zatvora.
Mnoge američke zvezde se dovijaju kako da stignu do Havane. Džej Zi, Bijonse, Robert Redford, Stiven Spilberg…uspeli su da stignu na egzotično mesto pre nego što je na njemu sagrađen Mekdonalds. Biće i big meka na Kubi. U stvari već ga ima, ali samo u vojnoj bazi Gvantanamo.
Dok god tu budu mogli da se odmore od sebe samih, Jug ostaje neodoljivo privlačan za Nemce, Amerikance, Engleze, Francuze…Bar na kratko su se usudili da budu južnjaci.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 15.03.2015
