Izvor: S media, 05.Jun.2010, 14:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deža vu na globalnom kreditnom tržištu
Globalno kreditno tržišta sada prolazi kroz "već vidjeno", jer dužnička kriza u Evropi "pokazuje znake prelaska u zarazu", inficirajući sve od medjubankarskih kreditnih kamata u Londonu do nekvalitetnih američkih obveznica, piše u najnovijem broju londonski "Ekonomist".
List tvrdi da sredstva od gotovo hiljadu milijardi dolara koja su ministri finansija Evropske Unije (EU) proteklog meseca obećali za >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << podupiranje finansija u regionu nisu sasvim umirila investitore, zabrinute da bi nevolja u zoni evra mogla da izazove još jedan poremećaj na finansijskim tržištima širom sveta, poput potresa zbog "Liman bradersa" pre dve godine.
Glavni razlog za brigu sada, kao i onda, jesu banke. Švajcarska rejting kompanija "Indipendent kredit vju" procenjuje da bi banke u svetu mogle da imaju deficit kapitala veći od 1.500 milijardi dolara na kraju 2011. i da će nekima od njih verovatni zatrebati državna pomoć da prežive.
Libor, kratkoročna kamata po kojoj banke jedna dugoj pozajmljuju sredstva, uvećan je i do 0,538 odsto, što je najviši nivo od jula 2009, dok je još u martu ove godine bio ispod polovine tog nivoa.
Drugi vidovi kratkoročnog zaduživanja su takodje napregnuti, pri čemu finansijske kompanije moraju da plaćaju prosečnu kamatu od 0,47 odsto na 90-odnevne komercijalne papire, najvišu za godinu dana, pokazuju podaci američkih Federalnih rezervi, piše u poslednjem broju časopisa "Biznis vik", uz napomenu da upućeni ne isključuju mogućnost propadanja velikih finansijskih igrača.
Pre samo nekoliko nedelja, činilo se da su se kreditna tržišta bezmalo vratila na normalnost od pre krize "Limana". Većina zajmotražilaca lošijeg kvaliteta bila je u stanju da se izvuče sa slabijim zaštitnim mehanizmima kod investitora za nov dug.
Skinuta su, osim toga, ograničenja na sumu duga koji opterećuje kompanije, a manje restrikcije utvrdjene su na korišćenje aktive kao jemstva za buduće pozajmice.
Na taj način je praktično smanjena raspoloživa aktiva da zadovolji potraživanja kreditora u slučaju bankrota. Kako navodi "Biznis vik", sve su to bili simptomi šireg fenomena koji je za mnoge zdrav: apetit za rizikom se povratio.
Sada se čini da je to bilo preuranjeno. Premda se panika tipa "Liman" nije vratila, tržišni uslovi su, najblaže rečeno, grozničavi. Emitovanje korporativnih obveznica se značajno usporilo, spustivši se sa 183 milijarde dolara u aprilu na 53 milijarde u maju, najniži mesečni nivo od decembra 1999, pokazuju podaci Blumberga.
