Izvor: JUGpress.com, 27.Avg.2019, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko nam je vazduh zagadjen?
LESKOVAC
Savez hemijskih inženjera Srbije – Podružnica Leskovac i Tehnološki fakultet u Leskovcu Univerziteta u Nišu organizovali su javno predavanje prof. dr Aleksandra Jovovića, redovnog profesora Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, autora više od 50 radova na domaćim i međunarodnim skupovima/časopisima. Jovović je i dobitnik nagrada Privredne komore grada Beograda za 2002. godinu i član ekspertske >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << radne grupe za otpad Ministarstva za nauku, tehnologiju i zaštitu životne sredine Republike Srbije.
Predavanje pod nazivom „Zagađenje vazduha od industrijske revolucije do danas“ obuhvatilo je više tema kao što su razvoj energetike i industrije; korišćenje fosilnih i obnovljivih izvora energije i njihov uticaj na kvalitet vazduha; akcidentne situacije (udesi, ratni sukobi); modelovanje rasporstiranja zagađenja vazduha; posledice zagađenja vazduha; razvoj regulative i strategija i tehničko-tehnološke mere smanjenja uticaja.
„Zagađenje i kvalitet vazduha u Srbiji i svetu je nešto što je genrealni problem današnjice koji potiče već desetinama ili čak i stotinama godina, od kada su se pojavila prva industrijska postrojenja“ kaže prof. dr Aleksandar Jovović.
„Što se tiče samog zagađenja vazduha u Srbiji jasno je da je eneretski sektor najveći problem s jedene strane, ali svi, nekako, zaboravljaju na probelm malih kućnih ložišta i saobraćaja. Po onome kako državna mreža meri kvalitet vazduha u Srbiji ispada da je kvalitet vazduha više nego zadovoljavajući. Međutim, jasno je da pojedine zone trpe velika opterećenja, što zbog velike industrije, što zbog klimatskih i meteoroloških uslova koji vladaju u tim zonama. Tu imamo primere Bora, Pančeva, Novog Sada, velikih gradova poput Beograda, Niša… Mi kao građani i republika tu možemo dosta da uradimo. Uloženo je puno u smanjenje zagađenja kada su veliki sistemi u pitanju. Velika industrijska postrojenja su opremljena svom opremom koja je potrebna za smanjenje raznih štetnih emisija u vazduh, osim energetskog sektora. Veliki proizvođač električne energije, „Elektroprivreda“, još uvek nema ugrađene sisteme za odsumporavanje i to je jedan od ključnih problema kada je Srbija u pitanju. Imamo i veliki broj vozila, i koliko god se trudili da vozimo novija i modernija kola, ipak je dosta relativno starog načina vožnje, pri čemu je kvalitet goriva znatno i značajno poboljšan pa je to delimično doprinelo nekom ukupnom smanjenju zagađenosti kada su vozila u pitanju. Ostaje veliki sektor koji se odnosi na domaćinstva i male firme, koji imaju mala ložišta i koriste tradicionalan način grejanja, kuvanja, posebno u malim mestima… Pokazalo se da zagađenje česticama koje su ispod 10 ili 5 mikrona, a koje potiču iz sagorevanja biomase u kućnim ložištima, ogroman, ako ne i najveći problem kada je u pitanju zdravlje ljudi u gradskim i vangradskim sredinama. Problem je što te čestice u plućima ostaju trajno, a ako još na sebe navuku i neke čestice teških metala, onda potencijalno postaju i kancerogene. Zato su ta mala ložišta postala fokus istraživanja svuda u svetu.“
Jovović ukazuje i na to da u Srbiji nije rešeno je upravljanje otpadom, za razliku od manje-više čitave Evrope.
„Mi i dalje imamo deponije koje ozbiljno gore, zimi imamo kontejnere koji gore što zbog pepela, što zbog dece koja ubacuju petarde i slične eksplozivne naprave, a sagorevanje otpada na tako neuređen način je izvor svih onih poznatih najtoksičnijih i najkancerogenijih hemikalija. Treći problem, koji je nekako pao u zaborav, za koji i ne znamo kako utiče, su posledice industrijskog razvoja 80-ih i 90-ih i posledice bombardovanja 1999. Sve one nose neke posledice za sobom, usled požara koji su onda bili u industrijama, bombardovanja raznih postrojenja, itd. To je sve završilo u vodi, vazduhu, zemlji iz koje sada stižu poljoprivredni proizvodi…“
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
