Izvor: Politika, 17.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iščitavanje istorije
Sa proslavljenim grčkim rediteljem o novom filmu, istoriji, balkanskim nemirima i grčko-turskim odnosima
Teo Angelopulos (71), jedan od najcenjenijih evropskih, a svakako najnagrađivaniji grčki reditelj, obeležio je početak 13. Festivala evropskog filma "Palić 2006". Na otvaranju festivala, Angelopulosu je uručena nagrada "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, čiji su raniji dobitnici: Mikloš Jančo, Jirži Mencl, Kšištof Zanusi, Margaret >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fon Trota i Andžej Vajda.
Iako je osvojio skoro sva značajna evropska filmska priznanja, Angelopulos i dalje poseduje izraziti takmičarski duh, a kako ističe u intervjuu za "Politiku", tek će snimiti filmove u kojima će reći ono najznačajnije. Prva klapa njegovog novog filma "Prah vremena", drugog dela zamišljene trilogije iz istorije, stradanja i migracija Grka tokom prošlog veka trebalo bi da padne krajem novembra. Glavne uloge u novom ostvarenju majstora dugog kadra (neki traju i do 10 minuta) igraće: Bruno Ganc, Harvi Kajtel i Vilijem Dafo. Budžet filma kreće se između pet i osam miliona evra, a po sadašnjim planovima, Angelopulos će ići stazama svojih predaka – film će snimati u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Italiji, Kanadi i Americi, odnosno u Njujorku.
Novo "Odisejevo proputovanje", kao i obično u Angelopulosovim filmovima, i ponovno proputovanje kroz istoriju.
• Koji i kakav period iz grčke istorije prošlog veka će biti oslikan u Vašem novom filmu "Prah vremena"?
– Smatram sebe građaninom Grčke, ali i građaninom sveta, tako da me ne zanima samo grčka istorija, već istorija uopšte. Film "Prah vremena", drugi deo trilogije koju sam započeo filmom "Uplakana livada", biće priča o poslednjih 50 godina prošlog veka i kretanju grčkog naroda po svetu. Film počinje sa Staljinovom smrću, 2. marta 1954. godine i prati jednu grčku porodicu od jedne jako ustoličene ideje do danas. Glavni junak ovog putovanja je sin, naslednik onih koji su preživeli tu tmurnu epohu, koji pokušava da ispriča svoju istoriju. Pričajući svoju istoriju on će progovoriti i o istoriji svoje porodice, koja se, slučajno ili ne, zbog toka istorije našla i još uvek nalazi i živi u Italiji, Nemačkoj, Kanadi i Americi. To je i odiseja Grka kroz svet i kroz istoriju.
• Postoji li mogućnost da deo novog filma snimate u Srbiji?
– Nažalost i na moju nesreću, film neću snimati u Srbiji. Voleo sam i volim period kada sam snimao u Srbiji, sredinom devedesetih kada sam radio na filmu "Odisejev pogled", kada u Srbiji nije bilo lako živeti. To nije bilo samo filmsko, već i vrlo značajno novo životno iskustvo za mene. Bolje sam shvatio zašto je Balkan stalno u pokretu, stalno u ratu i zašto istorija dvadesetog veka počinje i završava se sa Sarajevom. Balkan ima svoju posebnu istoriju, a Grčka pripada Balkanu i toj istoriji, što mene privlači balkanskoj temi. Čitajući "Istoriju Balkana" tokom boravka u Srbiji i u Bosni, ponovo sam iščitavao istoriju Grčke i produbio svoja shvatanja i znanja. Shvatio sam kako funkcionišu mehanizmi Balkana.
• Smatrate li da se na Balkanu upravo ispisuje nova istorija?
– Uveliko. Ispisivanju nove istorije Balkana moramo pristupiti sa obazrivošću i velikim interesovanjem, jer ćemo to i proživljavati već koliko sutra.
• Znači li to da je istorija – učiteljica života, vrlo poučna za područje Balkana?
– Pitanje koje ste mi postavili spada u red onih pitanja koje sam sebi oduvek postavljao. To pitanje ne postavljam samo ja, već svako pokušava da odgonetne tu misteriju. Mi smo ili subjekti ili objekti istorije. Svojim postupcima, odlukama, onim što činimo i pogotovu onim što ne činimo, mi gradimo istoriju, a u suprotnom – istorija izgrađuje nas. Istorija nas nadživljava, pa se ne može jednostavno odgovoriti da li je istorija učiteljica života. Pošto iz istorije učimo kako da bolje živimo u budućnosti, može se reći da ona jeste učiteljica, ali učiteljica života budućnosti, koja se ne čini baš najsvetlijom.
• U kojoj meri ćete u filmu "Mrtva zona" progovoriti o "mrtvoj zoni" u odnosu Grčke i Turske i problemu Kipra?
– Znate, uvek postoji otvoren problem, koji je kao otvorena rana. Ne znam da li postoji rešenje tog višegodišnjeg problema. Pažljivo treba naći najbolje moguće rešenje za njega, jer sukobljene strane, države i politike problem vide na različite načine. Mislim da je Grčka u pravu, a mislim na pravdu u smislu ljudskosti, humanosti, politike i istorijske pravde. Postojala je invazija i to je istorijska činjenica koja govori u korist grčkih interesa. Problem jeste ozbiljan, tema vrlo interesantna, zbog čega ne odustajem od tog filma. Sigurno ću ga snimiti, možda i pre rešenja problema.
--------------------------------------------------------------------------
Mali filmovi velikog Bergmana
Ovogodišnji domaći dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskoj kinematografiji je glumac Velimir Bata Živojinović.
– Kod nad se snima dosta filmova, ali kvantitet ne donosi kvalitet. Čak i sjajni filmovi nemaju gde da se prikazuju, jer je bioskopa malo u našoj zemlji. Kod nas prolaze samo dobre komedije, koje vidi oko 500.000 gledalaca. Mali filmovi, onakvi kakve je snimao Bergman, kod nas ne prolaze. On je snimao male filmove, koje je gledalo malo gledalaca, a ipak je postao legenda – istakao je Živojinović koji je nedavno dobio ponudu iz Šangaja da igra u seriji o liku Valtera koji je branio Sarajevo.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 17.07.2006.]
