Izvor: Politika, 28.Jul.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez suda i predavanja o moralu
Nagrada za filmsku neuklopljenost, zvana „Motovunski disident” uručena austrijskom reditelju Ulrihu Zajdlu, Vladimir Blaževski o panku sa sociološko-antropološkog gledišta, bivši diplomata, bugarski pisac i scenarista Alek Popov o Evropi punoj predrasuda
Ko je imao želju da iskusi pravu istarsku kišu, želja mu se u Motovunu ispunila. Potoci su se slivali niz romantične starogradske uličice, a festivalska bratija se od vode sklanjala, gde god je stigla. Srećom te >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je jutro bilo bolje, pa je sa uspehom održan susret sa najvećom zvezdom 14. Motovuna – austrijskim scenaristom, rediteljem i producentom Ulrihom Zajdlom.
Autor filmova „Pseći dani ”, „Isus, znate” , „Životinjska ljubav”, „Import-eksport”, koji je sa svojim filmskim opusom izbrisao granice između dokumentarnog i igranog filma, činjenica i fikcije i konvencije utvrđenih filmskih kategorija, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Motovunski disident”, s kojom festival slavi filmsku neuklopljenost. Zajdl, o sopstvenoj „neuklopljenosti” u uvrežene filmske tokove kaže: „Težim da gledaocima ponudim scene koje nisu ni prijatne ni lagane, i zato su me mnogi filmski kritičari do sada spominjali kao cinika i mizantropa, a ja to odlučno odbacujem”.
– Ne pravim razliku između igranih filmova i dokumentaraca. Zato su za moj rad skovali izraz „inscenirana stvarnost”. To znači da ljudi u mojim filmovima nisu glumci, ali se ponekad tako ponašaju– kaže Zajdl i dodaje: „Ne želim da svojim filmovima zabavljam publiku, već da je dirnem, možda čak i uznemirim. Moji filmovi ne kritikuju pojedince, već društvo i moja je želja da gledaoce pre svega konfrontiram sa njima samima”.
U razgovoru sa novinarima Ulrih Zajdl je još istakao da u svojim, po austrijsko društvo kritičkim i provokativnim, filmovima nikada ne sudi i ne drži predavanja o moralu, već prepušta gledaocu procenu o tome šta je dobro, a šta je loše. Otkrio je i da se njegova poslednja filmska avantura zove „Raj”, i da je reč o tri priče koje bi mogle da se spoje u celinu...
Na motovunskim druženjima festivalskih gostiju sa publikom i novinarima, bilo je zanimljivo čuti i Vladimira Blaževskog čiji je film „Pank nije mrtav”, inače pobednik programa „Istočno od Zapada” na nedavno završenom festivalu u Karlovim Varima, takođe ovde prikazan. Prva tribina iz ciklusa „Što je autor hteo da kaže” bila je posvećena upravo filmskim obradama pank-pokreta na filmu, pa se, čini se, i od Blaževskog očekivalo da sve živo zna o pank-muzici. Ali, on je šarmantno iznenadio publiku izjavom da se „u pank-muziku baš i ne razume, već ga je više zanimao pank kao pokret i to sa sociološko-antropološkog gledišta”.
Prijatan boravak u Motovunu imao je i bugarski pisac i scenarista Alek Popov, po čijem je hit romanu „Misija London” nedavno snimljen i film koji je prikazan na festivalu. Zanimljivo je da je Popov bio diplomata, kulturni ataše Ambasade Bugarske u Londonu, ali je, kako kaže, diplomatiju napustio da mu ne bi ograničavala slobodu književnog izražavanja i stvaranja. Ekranizacije njegovog romana prihvatio se bugarski reditelj Dimitar Mitovski, a o sopstvenom filmskom iskustvu Alek Popov je rekao: „Film smo radili prilično dugo, to je sasvim drukčija vrsta umetničke proizvodnje, kao pisac si sam i imaš potpunu kontrolu i nadzor nad svim, dok je film puno složeniji”.
O uspesima evropskih istočnjaka na evropskom zapadu, Popov je izjavio: „Ako dolaziš s Balkana, teško ćeš se probiti. Jednom kada te primete bićeš im vrlo zanimljiv, ali početi je teško, jer je Evropa puna predrasuda. Evropska unija je dobra stvar što se tiče trgovine. Roba i proizvodi kruže, novac nešto manje, ali što se tiče kulture, pogotovo knjiga i filmova, Evropa je još uvek veoma rascepkana”.
Popov je na dobro posećenoj tribini govorio i o svom sledećem filmskom projektu, ekranizaciji svog drugog romana „Crna kutija”, kao i o novom romanu koji piše o bugarskom pokretu otpora u Drugom svetskom ratu, u kojem će biti i fantastičnih elemenata. Susret sa Alekom Popovim bio je upriličen u saradnji sa pulskim Sajmom knjiga...
----------------------------------------------
Osam država za jedan život
Sto minuta dugi dokumentarac „Jedna žena – jedan vek” (na fotografiji scena iz filma), scenariste i reditelja Želimira Žilnika, završen je tik pred početak 14. Motovuna, te ovde zapravo ima svetsku premijeru. U svom poznatom stilu, na principima izjava, intervjua i rekonstrukcije, Žilnik je ponovo stvorio film koji i uznemirava i koji zabavlja, ali i koji rekonstruiše čitav jedan vek na ovim našim prostorima. Prateći svoju glavnu junakinju, ženu-heroja Dragicu Srzentić, uronivši u njenu životnu priču, Žilnik otvara i retko spominjane segmente eksjugoslovenskih intelektualnih i ideoloških lavirinata kroz koje se prolazilo u stvaranju i propadanju osam država u kojima je živela ova Istranka iz Sovinjaka – Austrougarska, Kraljevina Italija, Kraljevina SHS, NDH, FNRJ, SFRJ, Hrvatska i Srbija...
Dubravka Lakić
objavljeno: 29.07.2011
